Dug put ženskog fitnesa bio je isprepleten sa društvenim normama, tehnološkim inovacijama i promenama u ženskoj emancipaciji. Od vremena kada su žene bile ograničene na lagane vežbe u dugim suknjama, do današnjih raznovrsnih fitnes rutina, evolucija ženskog vežbanja odražava širi društveni progres.
Pre industrijalizacije, fizička aktivnost žena bila je usko povezana sa svakodnevnim poslovima—rad u polju, kućni poslovi i briga o porodici. Iako su žene fizički radile, koncept organizovanog vežbanja bio je gotovo nepostojeći.
Fizička aktivnost kao opasnost
U 18. i 19. veku, vežbanje za žene se smatralo nečim što treba biti “blago” i “ženstveno”. Medicinski stručnjaci tog doba često su upozoravali da bi preterana fizička aktivnost mogla biti “opasna” po žensko zdravlje, posebno u vezi sa plodnošću. Ženama su bile preporučene lagane gimnastičke vežbe, ples i šetnje.
Prve sprave za vežbanje bile su jednostavne, poput drvenih šipki za istezanje, laganih tegova i gimnastičkih obruča. U viktorijanskoj eri pojavile su se sprave poput „Zander mašina“ (izum švedskog lekara Gustava Zandera), koje su kombinovale težine i opruge za pružanje otpora. Ipak, ove sprave su uglavnom korišćene za terapijske svrhe, a ne za izgradnju snage ili kondicije.
Što se odeće tiče, žene su vežbale u dugim suknjama, korsetskim steznicima i bluzama sa dugim rukavima, što je otežavalo slobodu pokreta. Tek krajem 19. veka pojavili su se kraći i funkcionalniji gimnastički kostimi, ali su i dalje bili relativno konzervativni.
Početak promene: Popularizacija ženskog sporta
Početkom 20. veka, ženski sport je postao prihvaćeniji, iako i dalje ograničen. Prvi veliki iskorak dogodio se na Olimpijskim igrama 1928. godine, kada su žene po prvi put učestvovale u atletici.
U ovom periodu, vežbanje postaje malo aktivnije—uvedeni su pokreti inspirisani plesom, aerobikom i ritmičkom gimnastikom. Jedan od ranih pionira bio je Jack LaLanne, koji je u pedesetim godinama kroz televizijske emisije promovisao vežbanje kod kuće, uključujući i jednostavne vežbe za žene.
Odeća za vežbanje postaje praktičnija—elastične pantalone, majice i kraće suknje zamenjuju duge slojeve. Do pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, žene su počele da nose helanke i bodije, što je omogućilo veći raspon pokreta.
Pilates i joga: Ulazak u mainstream
Iako su joga i pilates imali dugu istoriju na Istoku i među umetnicima i elitom Evrope, njihova šira popularizacija među ženama na Zapadu dogodila se sredinom 20. veka.
• Pilates je osmislio Joseph Pilates početkom 20. veka, ali je postao poznat tek kada su ga šezdesetih godina počele praktikovati balerine i holivudske glumice. Pilates je ženama pružio vežbanje koje je oblikovalo telo, a nije uključivalo intenzivne kardio vežbe koje su tada smatrane „muževnim“.
• Joga je postala popularna na Zapadu pedesetih i šezdesetih godina, kada su figure poput Indre Devi i B.K.S. Iyengara donele indijsku tradiciju u Ameriku i Evropu. Feministički pokreti sedamdesetih dodatno su promovisali jogu kao oblik osnaživanja tela i uma.
Ženski fitnes od 70-ih do danas: Emancipacija kroz pokret
Prava revolucija u ženskom fitnesu dogodila se 1970-ih i 1980-ih, kada su aerobik, fitnes klubovi i grupni treninzi postali široko dostupni. Jane Fonda je osamdesetih godina svojim VHS fitnes programima postala simbol ženskog vežbanja, čineći aerobik i trening snage deo svakodnevice mnogih žena.
Devedesetih godina, teretane su postale glavni centri vežbanja za žene, a po prvi put je došlo do masovnijeg prihvatanja treninga snage među ženama, iako je i dalje postojao mit da će “dizanje tegova učiniti žene previše mišićavim”.
Danas, zahvaljujući društvenim mrežama i fitnes influenserima, vežbanje je postalo dostupnije nego ikada. Funkcionalni treninzi, pilates, joga, CrossFit i HIIT programi omogućili su ženama širom sveta da pronađu režim koji odgovara njihovim potrebama. Odeća za vežbanje takođe je evoluirala—od helanki s visokim strukom i sportskih topova do inovativnih materijala koji omogućavaju bolje performanse i udobnost.
Ženski fitnes nije samo evolucija vežbi i odeće—on je simbol društvenog oslobođenja. Nekada smatrano neprikladnim, vežbanje je danas deo ženske kulture i identiteta, pružajući snagu, zdravlje i samopouzdanje. Od prvih gimnastičkih sala do moderne teretane i joge u parkovima, put do slobode pokreta bio je dug, ali neizbežan.
Foto: Profimedia
Tekst: Natalija Kunić
