Stalno čujemo da stres nije zdrav i to nas čini još nervoznijim.
Ali nervozno uzbuđenje nije uvek loše, jer je zapravo osoba evoluirala upravo zbog stresa. Tek kada stres postane hroničan ili kada osećamo da više ne kontrolišemo situaciju, to negativno utiče na naše zdravlje.
Evo četiri razloga zbog kojih stres ponekad može koristiti vašem mozgu i telu.
Stres pomaže u jačanju mentalnih performansi
Blagi stres stimuliše proizvodnju hemikalija u mozgu zvanih neurotrofini i jača veze između neurona u mozgu. U stvari, to može biti glavni mehanizam kojim stres pomaže u povećanju produktivnosti i koncentracije. Pored toga, studije na životinjama pokazale su da odgovor tela na stres može privremeno poboljšati pamćenje i akademske performanse.
Može pomoći u jačanju imuniteta – ali kratkoročno
Kada je telo pod stresom, ono se priprema za mogućnost povrede ili infekcije. Jedan od načina da se to postigne je proizvodnja dodatnih hemikalija koje pomažu u regulisanju imunološkog sistema, pružajući barem privremeni zaštitni podsticaj. Ali ovaj efekat deluje samo kratkoročno.
.jpg)
Može vas učiniti moralno jačim
Prema brojnim studijama, sposobnost suočavanja sa stresnim situacijama može u budućnosti olakšati razne nervne situacije. Ponavljano izlaganje stresnim događajima pruža priliku da se razvije i fizički i psihološki osećaj kontrole, pa će ubuduće biti lakše iskusiti stres, jer ćete već biti „naviknuti“. Pored toga, dok hronični stres doprinosi oštećenju naše DNK i RNK, umereni nivo percipiranog dnevnog stresa zapravo povećava „psihobiološku otpornost“.
Stres motiviše uspeh
Dobar stres, poznat i kao eustress, može biti upravo ono što vam treba da biste obavili posao. Na primer, stres zbog približavanja krajnjeg roka stimulisaće vas da posao obavite brzo i efikasno. Glavna stvar je da stresne situacije posmatrate kao izazov, a ne kao nepremostivu prepreku koja se ne može savladati. Eustress vam takođe može pomoći da uđete u stanje „protoka“, izoštravanja svesti i potpunog uranjanja u aktivnost.
