Ako dan traje 24h, a mi na poslu provodimo 8h (u najboljem slučaju, jer, prekovremeni rad) što je trećina dana, sasvim je logično da želimo da radimo ono što volimo, u čemu uživamo, u okruženju koje nam je prijatno, odnosno, logično je da posao posmatramo kao veliki i važan deo svog života na nekom dubljem nivou. Nije da smo se poistovetili sa njim, ali… Možda ipak i jesmo? Upravo zato i nastaje problem u nama kada smo iz bilo kog razloga prinuđeni da radimo nešto zbog čega svakog jutra imamo knedlu u grlu, kamen u želucu i neodovljivu želju da se vratimo u krevet i pokrijemo ćebetom preko glave ne bismo li nekim čudom izbegli obaveze odraslih osoba. Očaj i besmisao nas lako preplave kada radimo nešto što po našim parametrima nije adekvatno za nas ili, još gore, kada imamo objektivno odličan posao za poželeti koji subjektivno ipak nije naša šolja čaja. Koji god da je tvoj scenario – u redu je! Ti nisi tvoj posao. Tvoj posao ne određuje tvoju vrednost. Jedino odobrenje koje ti je potrebno dolazi od tebe same. Ne samo da zaslužuješ svu ljubav i podršku ovog sveta, već zaslužuješ i da promeniš toksične stavove koje imaš o poslu i prihvatiš da je apsolutno sve promenljivo – u svoje vreme.
Dobar posao nije tvoj jedini uspeh
To što imaš fenomenalan posao u jednoj od najpoznatijih firmi na kom ti svi zavide nije jedina stvar na koju treba da budeš ponosna, bez obzira na to da li ga i sama obožavaš ili pak razmišljaš o tome da u potpunosti izađeš iz te oblasti rada. Ne postoji univerzalna definicija uspeha, pa tako svako smatra da je uspešan iz različitih razloga. Nekome je razlog za uspeh posao, da, ali nekome je porodica, zdravlje, hobiji ili nešto sasvim deseto i potpuno neočekivano. U tome i jeste poenta – svako od nas je jedinstven i ima svoj životni put.
Kao osobu te definišu jedino tvoje vrednosti i istine
Istina je – čim upoznamo nekog novog, osim što želimo da znamo njegovo ime, želimo da znamo i čime se bavi. U redu, na osnovu odabira profesije može se mnogo zaključiti o osobi, ali šta ako je ta osoba trenutno u raskoraku sa onim za šta se školovala i šta trenutno radi i šta ako se bavi nečim što nije “kul” jer se i dalje traži ili je prosto tako u mogućnosti iz egzistencijalnih razloga? Mi ne znamo da li je to slučaj, zato i ne treba da sudimo o bilo kome, pa tako ni o sebi na osnovu nečega što nije “zapisano u kamenu”. Ono što jeste bitno da bismo saznali kakva je neko osoba jesu stvari koje ona voli, njeni snovi, vrednosti u koje veruje… I zaista, ljudima koji nas vole nije bitno šta radimo – bitno im je da budemo srećni. To je stav koji treba da imamo kako prema drugima, tako i prema sebi!
Posao nije nešto što se nikada ne menja
Naši roditelji možda jesu imali jedan jedini posao koji su obavljali od početka do kraja karijere, ali u naše vreme stvari su bitno drugačije. Posao se menja na godišnjem nivou, ako ne i češće (može i ređe, naravno) i to je verovatno najjasniji znak da posao ne treba da bude definicija tvoje ličnosti. Danas radiš jedno, sutra drugo i nikad se ne zna gde će te život odvesti – sve je tako puno iznenađenja i neizvesnosti i ako odlučimo da nas to ne plaši, možemo se prepustiti uživanju i pravoj avanturi!
Posao je ono što radiš, a ne ono ko si ti u stvari
Možda si na najnižoj, a možda i na najvišoj poziciji, ali to nije ni važno – to je samo ono što radiš, a ne ono što ti jesi. Ukoliko nisi zaljubljena u svoj posao, postoji toliko drugih stvari u kojima možeš da se pronađeš i otkriješ svoj pravi identitet – kao roditelj, kao ljubitelj životinja, kao obožavalac video-igrica – šta god! Tvoj identitet čine stvari koje voliš, u kojima uživaš i u kojima se pronalaziš. Na kraju dana, to je ono po čemu ljudi treba da te pamte, a ne po tome na kom si mestu na lestvici poslovne hijerarhije.
Ljudi te neće zapamtiti na osnovu toga šta radiš, već kako se ophodiš prema njima
Da, ukoliko se baviš nečim zanimljivim i neobičnim, to može biti prva misao koju će neko imati o tebi, ali ono što će ostati mnogo dublje urezano u njihovom sećanju je to kakva si kao osoba, kakvu energiju imaš, kako si se ophodila prema njima, kako si učinila da se oni osećaju. Toliko je razloga da budeš primećena i upamćena, da budeš srećna i ispunjena, zadovoljna sobom i svjim životom, a posao ne bi trebalo da bude na prvom mestu – osim ukoliko tako ne želiš.
Tekst: Ivana Tomić
Fotografije: Unsplash
