Negativan self-talk je baš ono što i pretpostavljaš – razgovor koji vodiš sa samom sobom, a koji ima negativan prizvuk, odnosno, fokusira se pre na ono što nisi nego na ono što jesi, na ono gde si pogrešila, na ono što je loše, nego ono što jesi uspela i postigla i što je zapravo dobro u celoj situaciji u kojoj se nalaziš. Da se razumemo – s vremena na vreme nam se svima desi neuspeh, peh, maler, s vremena na vreme se svi osećamo neraspoloženo, iznervirano, izdano, loše na bilo koji način. S vremena na vreme smo svi pesimistični više nego što smo optimistični i sve to je sasvim u redu – ljudi smo, mislimo, osećamo i teško nam je da baš svaki put budemo na “visini zadatka” kada je ljubav prema sebi u pitanju. Ipak, ono što možemo da uradimo jeste da osvestimo način na koji razgovaramo sa sobom, da primetimo kada sebe spuštamo više nego što uzdižemo, kada se prema sebi ne ponašamo kao prema dragoj osobi (ovo je odličan način da uvidiš kakav je tvoj odnos prema sebi – da li bi se tako ponašala prema nekome koga voliš) i pokušamo da to promenimo – u svoju korist. Kao i sve u životu, i rad na sebi i ljubav prema sebi se uči i vežba i potrebno je dosta vremena i strpljenja. Ipak, najvažnije je to da je moguće!
3 razloga zašto je negativan self-talk toksičan
Osećaš se anksiozno i depresivno
Znaš onaj unutrašnji glas koji ti stalno govori da nisi dovoljno dobra, da ne možeš, ukazuje ti na propuste, greške i stalno te kritikuje? Znam, teško ga je ućutkati, ali ako mu se prepustiš i počneš da razgovaraš sa samom sobom na taj način, samo ćeš doprineti anksioznom i depresivnom raspoloženju i osetićeš se još mizernije. Neka on kaže šta ima – bolje ga je saslušati nego boriti se protiv njega, ali pokušaj da ga uveriš u suprotno – dobra si, vredna i možeš!
Upadaš u zamku negativnosti iz koje ne možeš da izađeš
Kada jednom počneš da se ponašaš prema sebi bez poštovanja, nežnosti i razumevanja, lako je upasti u taj začarani krug negativnosti iz kog je teško izaći. Ne brini, primetićeš kada to počne da se dešava. Tada, pokušaj da zapisuješ u dnevnik sve što ti se mota po glavi ili da razgovaraš sa bliskom osobom, pa i terapeutom. Bitno je da primetiš i osvestiš to ponašanje, kako bi mogla da postepeno promeniš ovaj pristup i naučiš da razgovaraš sa sobom kako treba.
Propuštaš prilike
To što vodiš negativne razgovore sa samom sobom, što ne veruješ u sebe i stalno sebe unižavaš vodi do toga da zaista poveruješ u to da nisi dovoljno vredna i sposobna, što dalje znači da ćeš zbog nedostatka samopouzdanja propustiti velike prilike. Seti se svih svojih uspeha, svih situacija u kojima si bila dobra prema sebi. Ostani malo sa tim osećanjem ponosa i sreće. Tako ćeš ojačati svoje samopouzdanje i shvatiti da možeš sve što poželiš!
Kako da prevaziđeš negativan self-talk?
Izbegavaj crno-belo razmišljanje
Ništa nije crno ili belo – toliko toga u životu nalazi se u onom između, u onim sivim sferama na koje često zaboravljamo jer najviše volimo da generalizujemo i isključujemo. Ako si doživela neuspeh na poslu jednom, pa možda i nekoliko puta, to ne znači da si loš radnik i da je tvoja karijera propast. Svakome se dešavaju greške i loši dani!
Razmisli o tome kako razgovaraš sa drugim ljudima
Zamisli da se tvoja draga osoba nalazi u problemu u kom se nalaziš ti – kako bi se ponašala? Kako bi je posavetovala? Kako bi razgovarala sa njom? Nakon što odgovoriš na ova pitanja, postavi se prema sebi na identičan način. I ti zaslužuješ nežnu reč, ali ne samo od drugih, već i od sebe same.
Slavi svoja dostignuća
Lično imam tendenciju da previše brzo pređem preko nečeg dobrog što mi se desilo ili što sam uradila, dok bi o onom lošem mogla da razmišljam po ceo dan! Jasno ti je da ovo nije u redu, situacija bi trebalo da bude obrnuta. Ipak, možda je previše ambiciozno očekivati od sebe da zaboravimo na ono što nas muči, ali zato možemo više vremena da posvetimo onome zbog čega smo zadovoljni, srećni i ispunjeni. Zato, kada sledeći put doživiš nešto tako lepo, kada uspeš, kada se osećaš ponosno – proslavi!
Budi pozitivna 12 sekundi
Ako je verovati nauci, naš mozak stvara neuronske veze za samo 12 sekundi. Ovo znači da će upravo to vreme biti dovoljno da promeniš tok svojih misli i osećanja. Kada primetiš da toneš u negativnost, 12 sekundi se fokusiraj na nešto pozitivno, na nešto što voliš i što te čini srećnom. Da li se već osećaš bolje?
Ali zapamti da ne moraš uvek da budeš pozitivna
S obzirom na to da izbegavamo crno-beli koncept razmišljanja, samim tim ne bi trebalo toliko da se fokusiramo ni na to da li smo samo pozitivni ili samo negativni. Neutralno je ponekad najbolje, baš kao i ono razmišljanje “između”. Body neutrality je odličan primer – treba voleti svoje telo, ali u redu je ponekad biti i nezadovoljan time kako ono izgleda. Pa ipak, to nas ne sprečava da budemo srećni i zdravi!
Diši duboko
Moram da priznam da najmanje volim savete o disanju kada je neka ovakva tema u pitanju, ali nakon toliko anksioznih epizoda shvatila sam da zaista sve i jeste u disanju. Pravilno, duboko disanje = opuštanje = bistrije misli i bolji fokus na ono što je zaista važno, a to definitivno nisu brige i strahovi! Pokušaj, nemaš šta da izgubiš, osim malo negativnosti!
Vodi dnevnik zahvalnosti
Čak i u najgorim životnim trenucima, a veruj mi da znam, moguće je pronaći nešto na čemu možeš da budeš zahvalna, bez obzira na to da li je reč o sitnici kao što je omiljena kafa ili je reč o velikom postignuću kakvo je uopšte preživljavanje nečega za šta si mislila da nikada nećeš moći. Iz zahvalnosti se rađa onaj dobar osećaj koji vodi do pozitivnosti i samopouzdanja, a samim tim i lepog razgovora sa samom sobom.
Promeni perspektivu gledanja na stvari
Verovatno najlakši način da savladaš negativan self-talk je da sve negativne rečenice i scenarije u svojoj glavi zameniš pozitivnim. Šta god da te brine i o čemu god razmišljaš najmračnije moguće, samo promeni perspektivu i zapitaj se koji bi bio najbolji ishod? Šta bi bilo kada bi se desilo nešto neočekivano dobro i pozitivno? Uz malo vežbanja, ovakva svesna promena mindseta ući će ti u naviku i vremenom ćeš zaista biti sve pozitivnija i raspoloženija.
Tekst: Ivana Tomić
Fotografije: Shutterstock
