Zakon ne bi trebalo da je blagonaklon ni prema kome, ali bi svakako trebalo da je pravičan. Ipak, desilo nam se da se dobrano zagazivši u 21. vek spotičemo o ono osnovno – šta bi zakon trebalo da bude i na koji način da se primenjuje. Šta je fer?
Skandalizujemo se nad scenama iz mračnog srednjeg veka, prilično nehumane antike i svirepih godina ratova koji su uzdrmali svet. Ove događaje smeštamo u prošlost i odmahujemo glavom, komentarišući kako određenim vlastima i pojedincima nije mesto u civilizovanom društvu.
Ispostavlja se međutim, da mi nemamo baš nikakvo pravo da dajemo ovakve izjave, jer smo nekako eto uspeli vrlo civilizovano da pristanemo na sisteme koji nas ugenjtavaju. Razlozi za to su brojni, a onaj najveći je da je sistem mnogo veći i snažniji od pojedinica.
No, ispostavilo se da je ponekad zaista dovoljan pojedinac, pa da se sistem uzdrma, uzbuni i nadamo se, značajno promeni.
U Iranu sistem je uzdrmala (a, potom nažalost i čitav svet) Mahsa Amini 13. septembra ove godine, kada se oglušila o nametnut zakon o nošenju marame. Za ovu slobodu koju je sebi dopustila, platila je životom. Nekoliko dana kasnije Hadis Najafi učinila je slično, skinula je maramu, vezala kosu i za taj potez dobila šest metaka od strane iranske policije.
U 120 zemalja širom sveta digla se pobuna, protestvovalo se ne samo protiv ovakvog brutalnog vida nasilja i ograničavanja sloboda za žene u Iranu, već i generalno protiv napada na žensku slobodu i ženska prava širom sveta.
Tema sa kojom su se na drugi način susrele brojne Amerikanke i Poljakinje, kada su u njihovim zemljama donešeni zakoni o ukidanju abortusa. Još jednom aktivistkinje širom sveta su se uzbunile i podržale žene u ovim zemljama, kako kroz medije, tako i u vidu protestnih šetnji.
Jedna od ovakvih šetnji dešava se ovog petka u našem glavnom gradu, sa ciljem podsećanja na to koliko zapravo nismo slobodne i koliko bi po svoj prilici trebalo da se plašimo, jer nas zakon ne štiti dovoljno, a edukacioni sistem ne mari. Ova protesna šetnja tu je da ukaže kako nasilje kojem su žene izložene u Srbiji ne sme da bude tema koja je aktuelna samo kao goruća vest. Onda kada višestruki silovatelj javno opisuje način na koji je primoravao svoje žrtve na seksualni čin ili kada saznamo da je dvogodišnju devojčicu ubio otac i da se ovakav zločin opisuje kao porodična tragedija – i to već 25 u nizu od početka godine kada su u pitaju ubistva žena u domaćinstvima širom Srbije.
Ne postoji pauza za razbuđivanje. Alarm koji je upalila Mahsa Amini pre nepunih mesec dana, nema opciju „snooze“ i ne bi trebalo da je ima ni u jednom neuređenom sisitemu i državi koje biraju da se ne pozabave najvažnijim pitanjima, sve dok ne dođe do zločina. Zato pojačavamo alarm. Pišemo. Pričamo. Šetamo. Vrištimo. Protestvujemo. Sečemo kosu. Ali ne ćutimo.
Poslednji alarm upalile su neke od najčuvenijih glumica i medijskih lica sa francuske javne scene, njih preko 50. Među kojima su Juliette Binoche, Marion Cotillard, Isabelle Adjani, Isabelle Huppert i mnoge druge. Sve one odsekle su po pramen kose i na taj način podržale borbu iranskih žena za slobodu, a možda i našu.
Tekst: M.B.
Foto: Profimedia
