Kako se nositi sa umorom izazvanim virusom Covid-19?
Prošlo je više od devet meseci otkako smo počeli da slušamo o Covidu-19 i oko pet meseci od karantina u našoj zemlji. Tokom ovog perioda nije iznenađujuće što su se mnogi od nas počeli osećati teskobno i umorno od pandemije i neprestano promenljivih ograničenja koja, iako apsolutno neophodna, čine život manje prijatnim.
Ako je tako, važno je shvatiti da niste sami. Svetska zdravstvena organizacija izveštava da veliki broj ljudi širom sveta doživljava ovo stanje, koje je SZO nazvala „umorom od pandemije“.
Procenjuje se da je broj ljudi koji imaju takozvani “pandemijski zamor” u nekim slučajevima dostigao preko 60%.
Šta je pandemijski umor?
SZO ga definiše kao „nedostatak motivacije da se sledi predloženo ponašanje kako bi se zaštitilo, a koje se vremenom pojavljuje postepeno i pod uticajem niza emocija, iskustava i percepcija“. Organizacija kaže da je to “prirodni odgovor” na produženu globalnu zdravstvenu krizu, posebno u ovoj fazi, dok se manifestuje u oklevanju da se slede smernice i preporuke, bilo da se radi o fizičkoj distanci sa prijateljima, smanjenoj upotrebi maski ili pokušaju da ostanu svesni pandemije i, konačno, percepciji koja Covid-19 smatra virusom manjeg rizika od stvarnog.
Kada se virus prvi put pojavio, iskoristili smo „sposobnost prilagođavanja kratkotrajnom preživljavanju u teškim stresnim situacijama“, ali kako se pandemija nastavlja, pronalazimo i druge načine da se nosimo sa tim, što rezultira umorom i apatijom. Mnogo je razloga zbog kojih se u ovoj fazi možemo osećati apatično zbog virusa. Prvi je da se opažena pretnja od virusa mogla smanjiti u našim umovima kad smo se navikli na njegovo postojanje, uprkos suprotnim medicinskim dokazima (npr. da se rizik u nekim zemljama povećava).
Devet meseci nakon situacije, verovatnije ćemo osetiti finansijske, društvene i lične gubitke koji proističu iz mera predostrožnosti poput karantina i ograničenja. Takođe, kako se ograničenja nastavljaju ili menjaju na način koji nam stvara osećaj da imamo malo kontrole, možda ćemo osetiti povećanu želju za slobodom i samoopredeljenjem.
SZO je objavila dugačak izveštaj čiji je cilj smanjenje ovog stimulusa, jer iako smo svi umorni od virusa, moramo nastaviti da se borimo protiv njega.
„Pandemijski zamor“ ozbiljna je pretnja naporima za kontrolu širenja virusa”, rekla je agencija. „Dok ne bude dostupna vakcina ili efikasan tretman, javna podrška i zaštitno ponašanje ostaju kritični za kontrolu virusa. Prednosti koje svaka država kolektivno postiže merama – ponekad uz visoke socijalne i ekonomske troškove – moraju se osigurati.“
Kako se to može lečiti?
Dr Hans Henri Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu, veruje da postoje načini za revitalizaciju napora za suzbijanje i sprečavanje daljeg širenja virusa. U razgovoru za BBC, rekao je da je ključ osećaj zajedništva i navodi sledeće metode:
- Razumevanje ljudi i poteškoća koje oni imaju, putem ispitivanja javnog mnjenja.
- Uključiti zajednice u diskusije i odluke kao deo rešenja.
- Omogućiti ljudima da žive svoj život smanjujući rizik putem inovativnih načina za zadovoljavanje stalnih socijalnih potreba – na primer, dostavljanjem obroka ugroženim ljudima ili organizovanjem virtuelnih upozorenja.
harpersbazaar.gr
