Eko-anksioznost: Kako strah od klimatske krize utiče na naše zdravlje

Malo je sumnji da klimatska kriza utiče na naš fizički svet. U društvu se mnogo manje govori o tome kako ekološki problemi utiču na mentalno zdravlje ljudi.

Šta je ekološki alarm i kako se nositi sa njim?

Eko-anksioznost je opšti pojam koji se odnosi na širok spektar emocionalnih odgovora na klimatske promene. Uzrokuje različita stanja: anksioznost, stres, depresiju, apatiju.

Ideja o uticaju klimatskih promena na mentalno zdravlje datira iz ranih 2000-ih. Tokom australijske suše ljudi su jasno videli kako se priroda menja i pustoš se pojavljuje na mestu poznatih pejzaža. Glenn Albrecht, ekolog iz Škole za život i životnu sredinu na Univerzitetu Newcastle u Australiji, 2003. godine skovao je termin „solastalgija“. Objasnio je to kao osećaj gubitka koji dolazi kod osobe s mišlju da je njegovo omiljeno mesto života napadnuto.

Od tada su se pojavila mnoga istraživanja koja potvrđuju da ljudi koji su direktno izloženi efektima klimatskih promena doživljavaju agresiju, očaj, depresiju, poremećaje spavanja, teškoće u komunikaciji i druge uslove koji se mogu sažeti pod terminom „solastalgija“.

„Poslednjih godina, ekoturizam postaje sve rasprostranjeniji, jer se o klimatskim promenama pregovaralo međunarodno, događa se češće i zvuči sasvim realno. Klimatske promene prešle su sa površnijeg razumevanja na mejnstrim. Kao da se kultura probudila. Sada znamo više nego ikad o uticaju koji imamo na planetu i može biti zastrašujuće.“ kaže Rene Lertzmann, klimatolog i osnivač Inside Out, mape puta za pitanja mentalnog zdravlja povezana sa klimom.

Objašnjava da se eko-anksioznost može manifestovati na mnogo načina: nemogućnost koncentracije, osećaj premorenosti ili osećaj kao da ništa nije važno. U svom govoru, Lertzmann objašnjava da u ovom mentalnom stanju nema ničeg čudnog ili strašnog: “Normalno je i prirodno imati uznemirujuću reakciju na ovo. Znači da smo živi, da nam je stalo i da se budimo.”

Kako se nositi sa  razmišljanjima o sudbini planete

Ako su vesti i razmišljanja o klimatskoj krizi i životnoj sredini zabrinjavajuća, postoji nekoliko načina za rešavanje ovog stanja.

Uprkos uverljivim podacima naučnika, koje je sada lako naći za bilo koju osobu u javnom domenu, mnogi i dalje negiraju postojanje klimatske krize, smatraju je zaverom klimatologa. Deo razloga je taj što ljudi nisu spremni da priznaju postojanje tako globalnog i ozbiljnog problema.

Poricanje nije najbolji izlaz, pogotovo jer nećete beskrajno uspeti da se sakrijete od alarmantnih poruka. Ljudi u nekim regionima planete već se suočavaju sa direktnim posledicama klimatske krize koje se jednostavno ne mogu prevideti. Bez obzira koliko tema izgleda zastrašujuće, priznajte činjenice i ovo će vam pomoći da se mentalno pripremite za nove pretnje.

Usredsredite se na ono što možete kontrolisati

Osećaj gubitka kontrole obično izaziva anksioznost. U situaciji sa klimatskom krizom, ona se posebno oštro manifestuje: čini se da je problem toliko globalan da je svako od nas nemoćan i prisiljeni smo da jednostavno gledamo kako planeta umire.

Najbolje što treba učiniti za suočavanje sa anksioznošću je pokušati da preuzmete kontrolu nad situacijom. Nešto što još uvek možete da promenite – smanjite svoj lični doprinos ekološkoj katastrofi. Smanjite potrošnju plastike, naučite kako pravilno odlagati otpad i smanjiti njegovu količinu, postanite svesni potrošač. Koncentrišite se na ono što zavisi od vas. Ovaj pristup će vam pomoći da vratite osećaj kontrole i smirenosti.

Uključite se u klimatske razgovore

Komunicirajte sa onima koji su takođe zabrinuti zbog ovog problema. Otkrijte koje eko-zajednice postoje, šta rade, kako im možete pomoći.

Razumevanje činjenica i mitova o klimatskoj krizi

Pitajte svoje prijatelje i porodicu šta znaju o ovome i kako osećaju problem. Neizvesnost je uvek zastrašujuća, a ako imate adekvatnije informacije, lakše je kontrolisati anksioznost.

Koristite različite prakse protiv anksioznosti

Različite prakse koje ljudi preporučuju za suočavanje sa stresom takođe su prikladne za ekologiju. Isprobajte meditaciju, vođenje dnevnika ili druge tehnike upravljanja stresom. I češće šetajte prirodom – dok je još živa.

foto:heroine