Baron Minhauzen
Patološki lažovi lažu kompulzivno, bez očiglednog, jasnog motiva. Ova vrsta laganja se razlikuje od nepatološkog laganja, koje ume da sadrži i neke pozitivne stvari, kao što je, na primer, vaganje da li ćemo istinom naneti više štete nekome nego koristi.
Patološko laganje nije prepoznato kao nezavisna dijagnoza, tako da nema dostupnih terapija. Međutim, patološko laganje može biti jedan od simptoma stanja kod kojeg profesionalac može pomoći. Takav primer bi bio poremećaj ličnosti.
Svi znamo da lažemo. To ne treba zaboraviti. Laž je prilično rasprostranjena u društvenim odnosima. Lažemo jer imamo koristi od toga. Na primer, kada želimo da izbegnemo javnu sramotu.
Dok neki ljudi lažu češće od drugih, mi obično ne smatramo da je to problem. Tek kada postane očigledno da čovek impulsivno laže, a da pritom nema koristi od toga, treba posumnjati da je u pitanju nešto za šta je potrebna pomoć stručnjaka.
Kako stvari još nisu dobro istražene, struci nije sasvim jasno da li su patološki lažovi uopšte svesni svog stanja i da li su u stanju da racionalno razmišljaju o svojim lažima. Ostaju nejasni i razlozi patološkog laganja, pa se ne zna da li je to samo simptom nekog stanja ili poremećaj sam po sebi.
Na primer: kompulzivno laganje je sastavni deo mnogih patoloških stanja, među kojima su neki poremećaji ličnosti (obično granični, narcisoidni i antisocijalni) i faktički poremećaj, koji neki nazivaju i sindrom barona Minhauzena, najčuvenijeg lažova iz književnosti.
Minhauzenov sindrom je stanje u kojem se osoba ponaša kao da je fizički ili psihički bolesna, a u stvari nije. Postoji i proširenje ovog sindroma, u kome osoba laže o tuđem zdravstvenom stanju – najčešće su to majke koje pred lekarima otkrivaju bolest svog deteta. Teorija kaže da se razlozi za ovo stanje nalaze u biologiji, genetici, traumi iz detinjstva, poremećajima ličnosti, zloupotrebi supstanci, depresiji ili jednostavno – niskom samopoštovanju.
Pored ovoga, navedenog, u literaturi se pominje i mogućnost da se radi o obliku demencije, koja nastaje usled oštećenja nekih delova mozga.
Pošto je nauka o patološkom laganju još uvek nema sve odgovore, oslanja se na neka stvarna priznanja ljudi koji se mogu pronaći na Whisper.sh, na primer. Dok ih budete čitali, brzo ćete shvatiti da su životi patoloških lažova daleko od prijatnih. Nažalost, isto važi i za ljude koji su im na ovaj ili onaj način povezani).
“Sada je i zvanično: posle svih izgubljenih prijatelja, prekršenih zakletvi i neverstva, shvatio sam da sam patološki lažov”.
“Ja sam patološki lažov i to mi uništava život. Ne želim da lažem, mrzim to, ali ne mogu da pomognem sebi.”
“Kada pričam priče, uvek preterujem da bi ih učinio zanimljivijim. Stalno izmišljam stvari, čak i kada to nije neophodno. Ne znam zašto to radim.”
“Lažem da bih pomogla drugima, da bih pomogla svom mužu da napreduje na poslu. Sve dok ne znaju da ih lažem, sve je u redu, zar ne?”
“Znam da sam patološki lažov. Želim da prestanem. Ne povređujem nikoga svojim lažima, ali mi je i dalje teško.”
“Otkrila sam da sam patološki lažov, ali ne želim da stanem jer mi to brže donosi rezultate u životu”.
“To što sam patološki lažov sprečava me da se previše približim ljudima jer se bojim da će me uhvatiti u laži”.
“Izgubio sam sve svoje prijatelje. Niko mi više ne veruje, čak ni kada govorim istinu.”
“Želim da me ljudi vole takvu kakva jesam, ali ne vole. Zato lažem. Čak sam promenila i ličnost zbog svog dečka. Postalo je tako zamorno i želim da prestanem, ali ne znam kako. “
“Ponekad potpuno izmišljam priče. Bojim se da ću jednog dana biti uhvaćen u mrežu sopstvenih laži.”
Tekst: Milica Đorđević
Fotografije: Shutterstock
