Kad sve nije dovoljno: šta je deficitno razmišljanje i kako od njega odustati

Priča o čaši koja je napola puna ili prazna ilustruje ne samo pozitivno i negativno razmišljanje, već i naš odnos prema resursima.

Neki će mirno krenuti da traže sledeći izvor, drugi će se prilepiti za čašu i ostati u večnom strahu da ne izgube ono što je u njoj ostalo. Drugi slučaj je dobar primer razmišljanja o deficitu. Reći ćemo vam šta je to i kako se toga rešiti.

Deficitno razmišljanje je mentalni stav zbog kojeg osoba veruje da je količina resursa strogo ograničena i plaši se da ih neće dobiti. Globalno, ovo je, naravno, tačno kada su u pitanju prirodni resursi, ali oskudna razmišljanja nisu u potpunosti u tome.

Svi smo jasno videli šta je razmišljanje o deficitu na samom početku pandemije. Ljudi širom sveta žurili su u supermarkete kako bi se snabdeli toalet papirom i žitaricama. Kao rezultat, dogodio se kratak deficit, ali ne iz objektivnih razloga, već zbog takvih alarmiranja.

Istovremeno, deficitno razmišljanje se ne mora primeniti samo na materijalne resurse. Osoba sa takvim mentalnim stavom može se sve vreme brinuti da neće imati radno mesto, dobru poziciju, pristojnu platu, pouzdanog romantičnog partnera, uspeh u životu i bilo šta drugo.

Na kraju, takvo razmišljanje zaista može dovesti do deficita: čovek prestaje da veruje u sebe, ne vidi mogućnosti ili se ne usuđuje da ih iskoristi, odguruje ljude od sebe, jer veruje da nije dostojan sreće. Stalno je zabrinut i ljubomoran na druge – po njegovom mišljenju, ako je neko nešto postigao, onda je on izgubio, jer su resursi ograničeni.

Kako razumeti da imate deficitno razmišljanje

• koristite fraze koje ukazuju na strah da vam nečega neće biti dovoljno: „Nikad neću imati novca za ovo“, „Ne mogu to da učinim“, „Ovo nije za mene“;
• štedljivo koristite resurse: žalite za novcem, vremenom, osećanjima, jer mislite da ih imate tako malo;
• upoređujete se sa drugima: idealizujete ih i obezvređujete sebe, ne znate kako da se radujete tuđim uspesima;
• stalno osećate anksioznost: mislite da ne možete ništa promeniti i da će to uvek tako biti.

Odakle potiče deficitno razmišljanje?

To može biti rezultat psihološke traume i proizaći iz određenih iskustava ili ste ga možda naučili od roditelja tokom odrastanja. Naši roditelji i bake i deke su se suočili sa deficitom direktno, na ovaj ili onaj način, što je uticalo na njihove životne stavove.

Kako prestati misliti da vam uvek nešto nedostaje i preokrenuti svoje misli?

Zapamtite da je deficitno razmišljanje samo mentalni stav, što znači da se može promeniti. Prvo, morate naučiti da prepoznate ove misli i odredite kada ova iskustva izmaknu kontroli. Ovo će pomoći odvajanju stvarnost od sledeće mentalne zamke i sagledavanju druge strane u bilo kojoj situaciji.

Vežbajte zahvalnost

Dnevnik zahvalnosti je jednostavan način da vidite više pozitivnih aspekata u svom životu, čak i za okorele pesimiste. Nije potrebno istiskivati iz sebe radost zbog onoga što se dogodilo, ali objektivno možete primetiti da se dobre stvari dešavaju svakog dana. Često pomaže da sa iznenađenjem otkrijete da život nije tako mračan.

Potražite krug podrške

Usamljenost pogoršava pesimizam i anksioznost. Pronađite ljude sa kojima možete razgovarati o svojim iskustvima. Osećaj zajednice i podrške pomoći će vam da se osećate manje neprijateljski raspoloženi prema svetu.

Testirajte stvarnost

Pokušajte činjenicama da uništite mentalne zablude. Recite ili zapišite šta imate u stvarnosti. Ne radi se samo o materijalnim stvarima, već i o prijateljima, hobijima, zdravlju. Ako razmišljate o svim stvarima koje sebi ne možete priuštiti, zapitajte se koliko to utiče na vaš život i da li pogoršava vaš dan. Razmislite o tome da li je zaista tako nerealno to dobiti ili ste nekada tako mislili.

Posetite psihoterapeuta

Kada je reč o porodičnim traumama, koje se prenose sa kolena na koleno, oslobađanje od njih može biti veoma teško. Terapeut će vam pomoći da pronađete korene razmišljanja o deficitu i prebrodite ove situacije tako da prestanu da utiču na vas.