Na Lexino pitanje “Instagram ili Twitter” Fez je rekao – ni jedno ni drugo. Bum! Dženzer koji ne voli društvene mreže redak je koliko i snežni leopard. Ali, moram da priznam da je imao poentu: prema njegovom mišljenju, društvene mreže uništavaju misteriju – kada mu se dopada neka devojka, rekao je, želi sam da otkrije kakva je ona zaista, a ne da je “gugla” ili slaže delove slagalice koje otkriva na mrežama. Osim toga, reklo bi se da sam koncept društvenih mreža nije Fezova “šolja čaja” – ljudi otkrivaju previše, a on ne želi da iko zna o čemu on razmišlja.
Doduše, i Lexi je imala poentu – zahvaljujući društvenim mrežama možemo se povezati sa ljudima koji imaju slična interesovanja sa nama, a ukoliko nas ništa ne povezuje, zašto bismo se uopšte trudili oko nekoga? No, da li je to zaista poenta svega?
Njihov razgovor naveo me je na ozbiljno razmišljanje – da li je nekorišćenje društvenih mreža znak upozorenja ili pak znak kvaliteta neke osobe? Suštinski, mogla bih da se složim i sa njom i sa njim, u zavisnosti od perspektive iz koje posmatram savremeni dejting svet.
Da li mi je pogledao story? Da li mi je lajkovao fotografiju? Zašto nije? Kad će? Da li će? Hajde da objavim nešto na šta će sigurno odreagovati. Ovo je tako opterećujuće i tako razočaravajuće kada se ne desi ono što smo očekivali. Priznajem da sam i sama više puta bila sumornog raspoloženja kada nisam dobila *taj* pregled ili taj lajk – neću da lažem. Ali, kada shvatim da se ponašam budalasto, takođe shvatim da bih dala sve da se vratim u period kraja osnovne i početka srednje škole kada čak ni Facebook nije postojao, a koncep Myspacea ipak je bio drugačiji nego sve ovo što imamo danas. No, postoji tu jedna začkoljica – naviknuta da “ljudi otkrivaju previše” i da u svakom trenutku mogu da vidim šta osobe koje me interesuju rade ili o čemu razmišljaju, kako da podnesem da mi to odjednom bude uskraćeno?! Objavljujući bilo šta na društvenim mrežama, mi prosto komuniciramo – onako generalno, ili pak sasvim ciljano. Konzumirajući tuđe (skrivene) poruke, dajemo značenje i tumačimo (iako ponekad i pogrešno) ponašanja, ukuse i misli osoba koje nam se dopadaju. Verujemo, lakše ćemo znati na čemu smo i da li ima poente išta pokušavati ili ne. Poene u ovom smislu odnosi Lexi.
No, i Fez je u pravu. Samim tim što nema misterije, upoznavanja “kao nekad” i slatkog iščekivanja susreta, poruke ili nečeg trećeg, mnogi odnosi se čak i prekinu pre nego što uopšte i počnu, i to možda samo zbog nesporazuma ili zaključaka koje smo sami izmislili pa u njih poverovali. Ponekad proklinjemo dan kada su društvene mreže uopšte i nastale samo zato što nas – opterećuju. Umesto da se bavimo sobom, bavimo se drugima. Brinemo se šta oni o nama misle, možda se i pretvaramo da bismo se nekome dopali, umesto da budemo svoji i autentični. Skriveni iza ekrana i slike o sebi koju smo na mrežama kreirali, prestajemo da budemo hrabri, raspoloženi za pokoji rizik ili izlazak iz zone komfora, povlačimo se i čekamo da online komunikacija sve reši. I mislimo da je to u redu jer, živimo u takvim vremenima. Ni ne razmišljamo da nešto možemo drugačije, da možemo da se razlikujemo, da makar možemo da pokušamo da radimo ono što nama prija, a ne ono što se od nas očekuje ili što je opšti trend. Nisam protiv društvenih mreža jer mi daju uvid u nešto što možda ne uspevam sama da otkrijem, ali jesam protiv njih kada se zanesem i počnem da uviđam nešto što ne postoji ili kada se opteretim oko nečeg toliko banalnog kao što je pregled ili lajk, kao da oni uopšte išta znače. Uvek imajte na umu da ljudi razmišljaju različito i da njihovo ponašanje ne možete meriti prema svom.
Muškarac koji ne koristi društvene mreže, što se mene tiče, vredan je pažnje. Da, morala bih da se pomirim sa tim da nikada neću znati šta radi i šta mu je u glavi, osim ako mi ne kaže, ali isto tako se ne bih opterećivala oko njegovog “fidbeka” na ono što ja želim da plasiram na mrežama, a što bi bilo “namenjeno” njemu. Ah da, tu je i ono tipično žensko razmišljanje i istraživanje – koga prati, šta lajkuje i slično. Suštinski, ovaj scenario zaista jeste mnogo jednostavniji. Kada nema materijala za preterano analiziranje – nećemo preterano analizirati, već ćemo se opustiti i biti ono što jesmo. I ne, nemojte se pitati šta nije u redu sa njim ili šta to krije kada ga nema ni na jednoj mreži!
Ako (još uvek) niste u vezi, ne preostaje vam ništa drugo nego da sa ovim muškarcem komunicirate preko telefona što nekada možda jeste bilo normalno, ali sada se smatra odvažnim. No, ukoliko je on “old soul” koji ne voli društvene mreže, verujem da će voleti “staromodni” način komunikacije, tako da, stisnite zube i zgrabite ovu osvežavajuće sjajnu osobu!
Foto: Instagram / Angus Cloud
Tekst: Ivana Tomić
