Bez namere da zvučim kliše, ali mislim da je za uvod u ovu priču savršena čuvena rečenica Carrie Bradshaw Nisam mogla, a da se ne zapitam… koju bih nastavila sa pitanjem koje mi se danima mota po glavi. Zašto je moj zgodni komšija odlučio da postane domaćica, odnosno gospodin mama, dok njegova uspešna žena svako jutro odlazi na posao?
Iako ovakva podela uloga u jednoj američkoj porodici izgleda prilično normalno, ubeđena sam da bi se skoro svi sa Balkana (uključujući i mene) zapitali šta ovde nije u redu. U komšiluku ga svi dobro poznajemo, on je ljubazan, miran, staložen, uvek pribran i divan prema svojoj ćerkici. Međutim, nikada ga niko od nas nije direktno pitao zašto se odlučio na to, jer ne vidimo mesto takvoj radoznalosti kada se on zapravo odlično snalazi u svojoj ulozi. Ali da li je briga o detetu zapravo udarac na muški ego?
Da li menjanje pelena i podgrevanje majčinog mleka ubija njegov nivo testosterona?
U Sjedinjenim Američkim Državama se od 1970. broj očeva koji ostaju kod kuće i odgajaju decu duplirao, a čak četvrtina očeva uzima porodiljsko i prva dva meseca pomaže suprugama oko bebe (hvala Marku Zuckerbergu koji je pomogao u postavljanju novih trendova). Štaviše, u Švedskoj, jednoj od najrazvijenijih zemalja na svetu, i petoj zemlji od 144 na svetu po jednakosti polova, zakonom je obavezno da očevi uzimaju porodiljsko i 80 odsto njih to i radi. Ovaj zakon koji je donet 1974. godine (poređenja radi – 41 godinu ranije nego u Velikoj Britaniji, gde muškarci imaju prava i do tri meseca odsustva s posla), prvenstveno je stupio na snagu zbog manjka radne snage. Roditelji po rođenju bebe imaju prava na 480 dana plaćenog odmora i vlada ohrabruje da se dani podele između partnera. Štaviše, firme daju muževima bonuse kako bi što duže ostali sa decom. Ukoliko oni odluče da ne podele dane sa svojim ženama i ostanu kod kuće da pomažu, društvo ih osuđuje zbog takve odluke, a firme im smanjuju platu tokom perioda kada je trebalo da budu na porodiljskom. Smatra se da je odnos oca i bebe tokom prvih meseci života ključan faktor u formiranju ličnosti deteta.
Iako su uslovi koje vlada daje roditeljima više nego velikodušni, i dalje postoje poteškoće u menjanju socijalnih normi. Dete ima pravo na oba roditelja, zato smatramo da je u redu da im se to pravo uskrati?
Mnoge žene sebe doživljavaju kao pogodnijeg roditelja u odgoju deteta, a muškarci sebe vide kao glavnog odgovornog hranitelja. To su prosto uloge koje su nam nametnute od pamtiveka i mi smo ih jednostavno prihvatili. Neke žene čak u potpunosti odbijaju pomoć svog partnera, jer strahuju da ukoliko im se ta patrijarhalna uloga majke oduzme, njima prosto ništa drugo ne preostaje. Dok se rodne uloge sve više približavaju, stavovi javnosti o očevima koji ostaju kod kuće i majkama se i dalje razlikuju. Dok oko polovina Amerikanaca (51%) misli da je detetu bolje kod kuće sa majkom, samo 8% kaže da je detetu bolje sa ocem. Potrebno je dosta vremena da ljudi shvate da i žene treba da rade kako bi bile ispunjene van doma, a time će takođe imati i manje stresa i trzavica u braku. Kako bismo se približili ovoj temi sa psihološke tačke gledišta, porazgovarala sam sa dr Iskrom Smiljanić, kliničkim psihologom, koja ima svoju privatnu praksu na Menhetnu.
Zanima nas vaše profesionalno mišljenje, u kakvim socio-ekonomskim situacijama se parovi odlučuju na ovakve odluke i podele uloga u porodici?
Postoji niz različitih socio-ekonomskih faktora koji utiču na odluku o tome koji (ako ijedan) roditelj hoće ili može ostati kod kuće kako bi se brinuo o detetu/deci i domu. Ponekad je razlog zbog kojeg jedan partner ostaje kod kuće dok drugi nastavlja da radi, isključivo ekonomske prirode – zavisno o toga koji partner više zarađuje. Na primer, ukoliko žena zarađuje više od muškarca, to može da dovede do odluke da žena nastavi da radi dok se muškarac brine o detetu. Neki muškarci žele da imaju aktivniju ulogu u vođenju brige oko dece i domaćinstva, a osim toga, neke žene očekuju ravnomernu podelu uloga sa svojim partnerima. Odluka o tome ko će ostati kod kuće i brinuti o detetu takođe zavisi i od toga koji partner ima bolje uslove porodiljskog odsustva, te kako će ta odluka uticati i na karijeru pojedinog partnera. Bolja zakonska regulativa za očeve omogućuje pojedinim očevima da provedu više vremena sa svojim detetom. Osim toga, fleksibilnost radnog mesta, npr. mogućnost rada od kuće ili fleksibilno radno vreme mogu omogućiti da oba roditelja nastave da rade i dopušta muškarcima da preuzmu aktivniju ulogu u odgoju dece, dok nastavljaju da rade od kuće ili u suprotnoj smeni.
Sa kakvim neprijatnostima i problemima ovi muškarci mogu da se suoče u svakodnevnom životu ili ako žele da nastave karijeru?
Iako je došlo do promena u očekivanjima o ulogama muškaraca i žena u porodici, stereotipi o očevima koji su odlučili da ostanu kod kuće i brinu o deci i dalje postoje, te se mnogi muškarci i dalje suočavaju s njima u privatnom i poslovnom životu. Ti stereotipi uključuju stav kako su muškarci ti koji treba da budu hranitelji, da su očevi manje sposobni da odgajaju decu nego majke ili da ostaju kod kuće zato što ne mogu da nađu posao ili ne žele da rade, umesto prihvatanja činjenice da žele da se posvete svojoj deci. Očevi koji ostaju kod kuće takođe mogu da imaju poteškoća u pristupu roditeljskim nadoknadama, odsustvu i drugim pogodnostima ili uslugama usmerenim na majke. Uglavnom, muškarci imaju kraće porodiljsko odsustvo, ako ga uopšte imaju, što predstavlja finansijsko opterećenje. Pri povratku na posao neki muškarci mogli bi se suočiti sa poteškoćama, kao i mnoge žene koje su odgodile posao da ostanu kod kuće sa svojom decom, zbog postojanja stereotipa o odluci da se brinu o deci i zbog pauze u karijeri.
Ukoliko muž totalno zanemari svoj ego, da li on to radi iz ljubavi i razumevanja ili mi živimo u istinski modernom dobu emancipacije žena?
Mislim da je interpretacija odluke da muškarac ostane kod kuće sa decom bazirana na kulturološkim i drugim ličnim faktorima. Neki muškarci i žene će tu odluku doživeti kao zanemarivanje ega, a drugi, na primer, kao privilegiju koja im omogućuje da više učestvuju u odgoju i razvoju svoje dece. Nezavisno od toga koji je partner odlučio da ostane kod kuće da sam brine o detetu i razlozima te odluke, partneri takođe mogu doživeti suprotna osećanja o toj odluci. S jedne strane, partneri koji ostaju kod kuće kako bi se brinuli o deci mogu osećati radost i zahvalnost, a isto tako i grižu savest i ozlojeđenost što ne mogu da rade ili imaju više vremena za sebe i svoju karijeru, kao i ogorčenje prema svojim partnerima. S druge strane, partneri koji rade mogu osećati nelagodnost zbog toga što nemaju mogućnost da više vremena provode sa porodicom i zbog tereta odgovornosti da su hranitelji porodice.
Na koji način ovo utiče na odnos muža i žene? Da li njihova veza postaje stabilnija ili pak posle nekog vremena gubi na intenzitetu?
Mislim da je to veoma individualno i zavisi od različitih faktora koji su doveli do odluke da otac bude taj koji se brine o deci. Primera radi, da li su oba partnera planirala da imaju dete i koji su bili razlozi donošenja odluke da otac ostane kod kuće, jesu li razlozi ostanka oca kod kuće isključivo finansijski (što može otežati privikavanje oba partnera na nove uloge i prouzrokovati napetosti u njihovoj vezi) ili je odluka bila zajednička, u smislu da je otac želeo da preuzme aktivniju ulogu u odgoju dece, što može da utiče i na stabilniji odnos između partnera.
Iako je mišljenje većine i dalje na strani standardne podele poslova, poznanstvo sa komšijom navelo me je da se zapitam da li su zgodni očevi nove soccer moms, i ako jesu da li je to obrt situacije u žensku korist? Kako god bilo, pravo je osveženje videti i znati da je sve više muškaraca koji prihvataju i neke druge uloge u društvu uprkos mogućem osuđivanju od strane društva. Jako mi je drago da smo na pravom putu ka jednakosti polova, jer sve što danas radimo treba da bude za bolje sutra sledećih generacija. Živeo zgodni komšija i svi hrabri požrtvovani očevi!
Priredila: Mila Fedorovski
Foto: Pexels
