Pre skoro četiri godine, tadašnji nemački ministar unutrašnjih poslova Thomas de Maiziere sastavio je katalog od deset stvari za koje je smatrao da su osnova nemačke dominantne kulture. U skladu sa trenutnim dešavanjima na globalnom planu, neka od njih su već sada zastarela – “rukujemo se prilikom pozdravljanja” i “pokazuemo lice”, aludirajući tada na muslimansku tradiciju nošenja burki koja je nemačkom ministru očigledno smetala, iz nekog razloga.
Danas, kada ceo svet izbegava rukovanje i nosi maske, sve što je Thomas de Maiziere napisao pada u vodu, ali isključivanje po pitanju burki, a samim tim i slobode veroispovesti, nije prevaziđeno.
Početkom marta, u jeku globalne pandemije, u Švajcarskoj je održan veliki referendum o zabrani velova širom zemlje, poznat kao “inicijativa burke”. Pa ipak, burka, plavi veo na kome su čak i oči prekrivene mrežicom i koji je tradicionalan i izuzetno čest u Avganistanu, zapravo i nije bila problem. Problem su crni velovi sa uskim prorezom oko očiju koji su mnogo rasprostranjeniji, naročito na Arapskom poluostrvu i među bogatim ženskim turistima iz zaliva koje sa svojim porodicama vole da dolaze na odmor u Švajcarsku. Ovi velovi su poznatiji kao nikab.
U Švajcarskoj je navodno 30% žena koje se pokrivaju na ovaj način, ali na kraju dana, sve su to trivijalnosti. Mnogo važnija je emocija i asocijacija koju burka izaziva među nemuslimanskim stanovništvom, a koja podstiče na nepoverenje, strah i mržnju.
Razlog za sve ovo je, pogađate, političke prirode. Referendumi su u švajcarskoj političkoj kulturi tradicionalan i cenjen način za donošenje odluka, a do sada su se koristili za izražavanje stava o imigracijama, Evropskoj uniji, muslimanima i izbeglicama. Kampanja protiv burki koju je sprovela Švajcarska narodna partija sa svojim kolegama aktivistima urodila je plodom jer su, zahvaljujući agresivnim plakatima koji su komunicirali zabranu pokrivanja lica i ekstremizma sa ciljem buđenja straha, burke i zvanično zabranjene u ovoj evropskoj zemlji. Švajcarska narodna partija je iskoristila ovu temu za vraćanje na politički tron jer – ko još voli burke? Računajući na podršku tradicionalno konzevrativnih, pa čak i levičarskih, autoritativnih krugova, konzervativnih hrišćana, ubeđenih sekularista i feminista stare škole, ujedinjenih u svojoj odbojnosti prema radikalnom islamu (iako su do tada bili u sukobu), pobedu je bilo lako ostvariti.
Švajcarska nije jedina koja je zabranila ili makar ograničila pokrivanje lica i tela – prva je to uradila Francuska 2011. godine u kojoj je predviđena novčana kazna za svakoga ko se javno pokrije. Dalje, Belgija, Holandija, Austrija i Danska su sledile ovaj primer, a donošenju finalne odluke prethodile su dugotrajne javne rasprave. Nakon meseci i meseci rasprava, čak je i Letonija u kojoj je bilo svega tri žene koje su nosile veo preko celog tela zabranila burke. Zanimljivo je da su ove mere zabrane pokrivanja dovele do slučaja da su kažnjavani ljudi koji su nosili ski maske ili kostime životinja. Da li će se ovo slučajno ili namerno desiti i u Švajcarskoj? Moguće.
U Nemačkoj su burke zabranjene od 2017. godine, ali u određenim oblastima javnog života. Na primer, nezakonito je pokrivati lice tokom vožnje automobilom; državni službenici, vojnici i sudije ženskog pola ne smeju da pokrivaju lice dok su na dužnosti, a kada se prijavljuju za lična dokumenta, tokom provere identiteta ili na biračkom mestu, žene su takođe u zakonskoj obavezi da pokažu lice. Svi prekršaji ovih pravila rezultiraju novčanom kaznom.
Pojedine savezne države i univerziteti takođe su doneli propise kojima se studentkinjama zabranjuje pohađanje nastave ili polaganje ispita sa velom na licu. Međutim, ovi propisi nisu u skladu sa osnovnim nemačkim zakonom koji garantuje slobodu veroispovesti i dozvoljava ženama da nose veo u skladu sa svojom verom, ukoliko to žele. Ovo pravilo važi iako većina muslimanki kategorički odbacuje pokrivanje celog tela.
Desničari uvek teže da diskriminišu manjine, naročito one koje su “laka meta” i u vezi sa kojima se “zdrav razum” lako može izmanipulisati. Danas su to žene koje se pokrivaju – sutra to mogu biti migranti, kriminalci, transeksualci, Romi ili beskućnici. Ironično, zemlje koje nameću posebne kodekse oblačenja za žene približavaju se neliberalnim i autoritarnim zemljama kao što su Saudijska Arabija ili Iran koje takođe govore ženama šta smeju da oblače. Sa druge strane, sloboda koju ove zemlje navodno propagiraju odnose se na to da svako može da nosi ono što želi, dokle god to ne utiče na slobodu drugih. Onda, sasvim je validno pitati – kome burke smetaju, i zašto?
U redu, možda je pojedincima potrebno nešto što će mrzeti i protiv čega će se boriti, ali problem je u tome što ograničenja često umeju da budu kontraproduktivna. Nakon zabrane burke u Francuskoj, mnoge žene su počele da nose nikab kao vid spontanog protesta i prkosa. Doduše, desničarima ovo ne predstavlja izazov. Oni ne žele da rešavaju socijalne probleme, već da ih intenziviraju. Na taj način, oni podstiču polarizaciju društva od koje imaju koristi, što znači da su im islamski fundametalisti potrebni kao figura mržnje i smisao postojanja.
Tekst priredila: Ivana Tomić
Fotografije: Profimedia, Instagram
