Prema Oksfordskom rečniku engleskog jezika, 2018. reč godine bila je – toxic. Nije kao da do tada nismo znali za nju jer, setimo se, Britney Spears je svoj čuveni singl objavila 2003, samo je valjda došao trenutak da se malo detaljnije pozabavimo time šta ova reč znači onako životno, a ne samo doslovno.
Ne znam da li, kako vreme prolazi, broj toksičnih odnosa i situacija raste ili smo mi samo svesniji onoga što nam ne prija, što nam crpi energiju i čini da se osećamo mizerno. I, iskreno, i dalje nisam sigurna da li je gore biti u toksičnoj vezi ili u toksičnom radnom okruženju. Oba su za ne poželeti. Mada, kada malo bolje razmislim, druga opcija možda ipak odnosi pobedu.
Na poslu provodimo minimum trećinu svog dana, što znači da svoje šefove i kolege viđamo češće i više od svoje porodice, partnera i prijatelja. Ovo je razlog zbog kog sam oduvek verovala da je izuzetno važno to kako se osećamo na poslu. Da, posao jeste *samo* posao, ali kada nečemu posvetiš toliko vremena, zaista nije mudro pristajati na bilo šta samo zarad plate i materijalne sigurnosti (koju podržavam, naravno, ali ipak mi je malo važnije moje mentalno zdravlje).
Toksičnom radnom okruženju, dakle, najviše doprinose ljudi, njihove navike, način rada, očekivanja, komunikacija. I dok smo i te kako svesni svojih zaduženja i odgovornosti, ono što ne možemo da shvatimo je zašto se neko ponaša kao – kreten? Da li je problem u nama ili u njima?
Razmislite – koliko puta je vaš šef učinio da se osećate kao da ništa ne radite kako treba, da niste dovoljno vredni, da ne umete, da se ne trudite dovoljno, a vi znate koliko se trudite i koliko sebe dajete? Koliko puta ste morali da progutate maliciozne komentare i nezadovoljstvo, možda čak i latentne uvrede, samo zato što vam je to šef?
Koliko puta vam se desilo da vas kolega tretira loše bez ikakvog razloga, da ukrade vaše ideje i predstavi ih kao svoje, da umanji vaš doprinos da bi istakao sebe, da spletkari i konstantno vas “spušta” kako bi u očima šefa ispalo kao da zabušavate?
Ovu su samo neki od primera na koji način se toksičnost može manifestovati na poslu, iako je, naravno, svačije iskustvo drugačije i svakome smeta nešto drugo. A, kako da prepoznate da je vaše radno okruženje toksično? Prosto, po tome kako se u njemu osećate i, još važnije, kako se osećate u pogledu sebe. Ukoliko gubite samopouzdanje i motivaciju, a uz to ste puni negativne energije, umora i besa, verovatno ste upali u začarani krug poslovne toksičnosti.
Šta možete da uradite? Pre svega, trebalo bi da pokušate da razumete *zašto* se vaš šef ili kolega tako ponaša. Ukoliko ste u mogućnosti da prepoznate njegove obrasce ponašanja i predvidite šta bi u vašem odnosu moglo da se desi u određenoj situaciji, moći ćete da se pripremite – kako psihički, tako i u pogledu onoga kako ćete reagovati. Potrudite se da se ponesete profesionalno i staloženo, ali tako da se zauzmete za sebe i kažete šta imate. Jeste zastrašujuće, ali što ste iskusniji u ovakvim odnosima, biće vam lakše da se suprotstavite i zadobijete poštovanje.
Ono što takođe može pomoći jeste razvijanje prijateljstava na poslu – zbog njih ćete zapravo voleti svoj posao, osećaćete se prihvaćeno i dobro u vezi sa sobom, više ćete uživati i lakše ćete podnositi ono što vam se ne dopada, makar dok se tome ne suprotstavite. Prijatelji na poslu su moralna podrška, makar samo i za brzu trač partiju u toaletu, ali i neka unutrašnja sigurnost da niste sami u svem tom haosu.
Kao što sam već spomenula, najizazovnije, ali i najbolje rešenje je da otvoreno razgovarate sa osobom sa kojom imate sukob bilo kakve vrste. Bez obzira na to da li je u pitanju šef ili kolega, treba normalizovati iskrenu komunikaciju o tome kako se osećate na poslu. Iako u poslovnom svetu emocije i sujetu navodno treba ostaviti po strani, svima nam je jasno da to uopšte nije istina. Iliti, neko može da se ponaša emotivno i neprofesionalno, na kojoj god poziciji se nalazi, dok neko mora da se suzdržava jer mu se svaka emotivnost zamera.
Mnogo je odličnih radnika koji su napustili svoj posao samo zbog toksične sredine. A, naša poslovna kultura je takva da se zadovoljstvo zaposlenih uvek nalazi na poslednjem mestu, kao da nije evidentno da od njega zavisi kvalitet obavljenog posla i uspeh celokupne kompanije.
Foto: Pexels
Tekst: Ivana Tomić
