Čini se da je danas, kad su informacije o svemu dostupnije nego ikad, roditeljstvo postalo nemoguća misija. Ima toliko knjiga, toliko saveta, ideja kako da odgajate srećno, darovito, vaspitano dete, ono koje će imati razumevanja više nego što ste vi imali za svoje roditelje, ukratko dete koje će ispuniti misiju superdeteta. Vašu misiju.
I sama sam kao novopečena starija prvorotka (što već samo po sebi zastrašujuče zvuči) upala u zamku viška informacija. Išla sam na razne radionice, guglala i šta je trebalo i šta nije, pročitala sve moguće knjige na temu porođaja, dojenja, ishrane i – većinu toga zaboravila. Prosto, kad dođe beba, malo toga od teorije ostane u glavi jer je mama sluđena. I to je sasvim ok. Najbitnije je ne očekivati od sebe previše. Jer sve što se dešava, sasvim je normalno – i šizenje, i celulit, i izgubljene poslovne šanse, i manjak seksa, i višak podočnjaka.
Najbitnije je pronaći način da se nosimo sa sobom, a to će u velikoj meri i uticati na naš odnos s potomcima jer oni su ogledalo naših osećanja. A uvek ima onih koji su potisnuti ili ih nismo ni svesni.
To je u svojoj knjizi The Three Day Nanny sjajno opisala Ketrin Mewes, moderna Meri Popins, koja za samo tri dana i 600 evra može dovesti vašu decu u red. Neće da spavaju? Nema problema, pustite ih da plaču i na kraju će naučiti da se sami uspavaju. Neće na nošu? Ketrin ima rešenje i za to. Ona stalno dobija hvalospeve prezadovoljnih klijenata kojima je pomogla da reše svoje probleme, a njene metode su u jednom trenutku stekle toliku popularnost da je čak imala i svoju emisiju na Chanelu 4 koja se bavila rešavanjem roditeljskih dilema za tri dana.
Kod nas postoji niz zaista kvalitetnih naslova koji vam mogu pomoći da izađete na kraj sa svojim detetom, ali, nažalost, uz njih ne dobijate čarobni štapić, tako da vam sve to dođe kao neka vrsta lutrije. Sistem, može da bude, a ne mora da znači. Jer, šta god da uradimo, iako je to bilo iz najbolje namere, sigurno ćemo se u nekom trenutku zapitati da li je trebalo drugačije.
Kad sam prvi put pogledala predavanje dr Ranka Rajovića na sajtu YouTube, ostala sam potpuno bez teksta – pa ovaj čovek je totalni car! S koliko argumenata, humora i pre svega razumevanja on prilazi radu s decom. Pa nije ni čudno što su mu seminari za roditelje i vaspitače dupke puni. On će vam reći nešto naizgled suludo tipa „Sasvim je regularno da dete skače po blatnjavim baricama, iako nije Pepa Prase“, a onda će dati niz argumenata zasnovanih na neurološkim, kognitivnim i ostalim načelima koji će zadovoljiti i one najskeptičnije.
Njegove knjige su kao i njegova predavanja – zanimljive, jednostavne čak i za one kojima čitanje ne drži pažnju te podsticajne tako da poželite odmah da pojurite i probudite decu da biste isprobali nešto iz nje. (Podrazumevam da imate vremena za čitanje tek kad su svi spakovani po krevetima.) On zastupa tezu da NTC program stavlja u centar odgovornosti roditelja, naročito do sedme godine deteta jer se do tad stvara najveći broj sinapsi među neuronima od kojih inteligencija direktno zavisi. Konkretno u knjizi NTC 1 – IQ deteta briga roditelja pored teorije dobili smo niz praktičnih saveta i igara koje će pospešiti stimulaciju asocijativnog i funkcionalnog razmišljanja. Treba li napomenuti da se stvaranje sinapse najbolje postiže motoričkim aktivnostima s loptom, vijačom, trampolinom, a to su sve igre u prirodi koje većina dece obožava.
Ukoliko želite da olakšate sebi misiju zvanu roditeljstvo, možete pročitati i ove knjige:
Vaspitano dete – za 5 dana
Vulkan
Britkog pristupa, autor gađa tačno u centar. Na samom početku dobijate nekoliko pitanja koji vas čine kandidatom za čitanje: Kad kažete „ne“ detetu i ono zaplače, obuzme li vas osećaj krivice? Upuštate li se u dugačke rasprave s tinejdžerom i objašnjavate li svoje odbijanje određenih zahteva? Muči li vas to što vam dete ne izgleda srećno? Jedan od osnovnih postulata jeste taj da naučite potomka da ništa u životu nije besplatno i da je neophodno da preuzme odgovornost za svoje postupke. A da biste to postigli, morate postati roditelj, a ne žrtva.
Tinejdžeri na dlanu
Džejni Daunšajer i Nila Gru
Laguna
Tinejdžerka pobuna je izvesnost s kojom se moramo pomiriti i izboriti se s njom jasnim postavljanjem granica, što i nije previše teško. Borba nastaje kada te granice treba odbraniti. Poređenje sa sobom u njihovim godinama je malo korisno jer su vremena drugačija, sve je brže, a i mi nismo deci autoritet kakvim su bili nama naši roditelji. Ova knjigu su pisale dve britanske savetnice, specijalizovane za razvoj tinejdžera i emocionalnu inteligenciju, inače mame ukupno sedam tinejdžera. Pitka i vrlo analitična, pomoći će vam da popravite svoj odnos s decom.
Pozitivna disciplina 0-3, 3-6, A-Š
Džejn Nelsen, Čeril Irvin, Rozlin Dafi
Leo Commerce
Evo tri knjige u koje se kune svaka treća majka koju znam. Skoro svakog puta sam, tražeći preporuke za čitanje od roditelja, uvek dobijala neki od ova tri naslova. Dragocenost kod ovog štiva jeste to što putem konkretnih primera i događaja iz života dobijamo uputstva kako se ponašati u spornim trenucima. Bez drame, povišenih tonova i histerije. Suština da treba samo pomeriti ugao gledanja, i to ne drastično, otvara sasvim novi pogled na roditeljstvo lišen prisile i ucene. S puno ljubavi, ali dosledno i s autoritetom.
Dečje igre nekad i sad
Kreativni centar
Znate onu čuvenu Ako ne možeš da ih pobediš, priduži im se. Klinci će biti oduševljeni predložite li im neku od mnogih igara iz ove knjige, a vas će vratiti u stara dobra vremena kad ste jurcali okolo s ekipom i izvodili ludorije na lastišu. Reč je o sistematskoj zbirci tematski podeljenih igara, a sigurno će se naći neka koja će bar na neko vreme da vam pomogne da zakopate ratne sekire i zbližite se jedni s drugima. Ko zadnji, magarac!
Fotografije: Profimedia
