Šteta je što upravljanje sopstvenim mislima nije tako lako kao upravljanje telom.
Ako često razmišljate o istoj stvari, ne možete da zaspite i sanjate o tome da zaustavite mozak bar na neko vreme – to se zove “overthinking”.
Prema neuropsihologu, dr. Katie Davis, ljudi koji su skloni introspekciji ne mogu da regulišu i preusmere pažnju sa određene misli ili predmeta svoje anksioznosti. Često nisu u stanju da se koncentrišu na posao, a čak i jedna sitnica može uznemiriti takvu osobu.
Kako zaustaviti tok misli?
Da biste razumeli kako se upravlja prekomernim razmišljanjem, morate razumeti uzrok svoje anksioznosti. Zapamtite da vi i vaš mozak niste ista stvar. Ne zamenjujte prolazne emocije sa stvarnim odlukama. Evo nekoliko naučnih načina za rešavanje ovog nemilog problema.
Pređite na čulna posmatranja
Cilj je usporiti ovaj tok svesti i pustiti mozak da zapravo obrađuje misli koje se u njemu javljaju, bez beskrajnog ponavljanja u petlji bez početka i kraja. Jedna od strategija koju je prilično lako vežbati i uključiti u svoj svakodnevni život je da uzmete pet minuta i mentalno zabeležite sva svoja čulna zapažanja, predlaže dr Davis. – Pokušajte da blokirate strane misli i usredsredite se na zvukove oko sebe. Ovo je posebno korisno kada ne možete da spavate. Umesto da razmišljate o svim stvarima koje morate da uradite ili ste već uradili, fokusirajte se na zvuk ventilatora ili automobila koji prolaze. Ovako deluje “bela buka”. Preuzmite posebnu aplikaciju sa zvukom morskih talasa ili šume.
“Senzorna posmatranja mogu biti korisna tokom dana”, primećuje neuropsiholog. Ovo je konkretan i efikasan način da promenite svoje razmišljanje tokom stresa. Možete se usredsrediti na nešto drugo da biste se smirili.
Priznajte sebi da ne možete da kontrolišete sve
Još jedan važan aspekt, prema psihologu i autoru, Polu Kolmanu, je ono što je u osnovi. On veruje da prekomerno razmišljanje krije želju da se sve kontroliše. Ponavljanje istih misli u glavi destruktivan je način za smanjenje neizvesnosti i pokušaj sprečavanja potencijalnih pretnji. Stalno razmišljanje o tome „šta ako“ ne pomaže da se predvide posledice na bilo koji način, već samo dodaje stres i dovodi do onoga što se naziva „zamorom od odlučivanja“, kaže Coleman.
Treba da se oslobodite potrebe za kontrolom i prihvatite činjenicu da ne možete da kontrolišete sve faktore i rezultate u životu. Praktično govoreći, trebalo bi sebi reći: „Prihvatam neizvesnost, čak i ako mi se ne sviđa“.
Napravite korak ka rešavanju problema
Ako je dva sata ujutro i ne možete prestati da razmišljate o nekom uzbudljivom događaju ili koliko stvari treba da uradite sutra, ustanite i stavite svoje misli na papir. Napravite listu obaveza ili jednostavno zabeležite sve što vam je palo na pamet, a da se plašite da to zaboravite. Čak i jednostavno sastavljanje plana pomoći će vam da prestanete da razmišljate o svom problemu.
Planirajte svoju anksioznost
Zvuči čudno, ali dr Coleman savetuje planiranje anksioznosti. Možete sebi reći: „Razmisliću o tome sutra popodne“, odložiti razmišljanje o tome i raditi druge stvari. Sledećeg dana svesno potrošite 15 minuta na razmišljanje o svemu što vas muči, a zatim nastavite sa svakodnevnim obavezama.
Vežbajte redovno ove načine “odlaganja” misli i shvatićete da na njih možete uticati mnogo više nego što verujete.
foto:heroine