Ljudski apetit za slatko je urođen. Izražen je čak i pre rođenja i obuhvata sve uzraste i kulture širom sveta, što čini slatkoću sastavnim delom ljudske ishrane. U vremenu kada oko 2 milijarde ljudi pati od prekomerne težine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je preporuku kako šećeri ne bi trebalo da obezbede više od 10% naše ukupne dnevne energije.
Korišćenjem niskokalorijskih zaslađivača umesto kalorijskih i zamenom hrane ili pića zaslađenim belim šećerom sa njihovim niskokalorijski zaslađenim alternativama, možemo ukloniti i šećere i kalorije iz raznih namirnica. Na primer, dodavanjem niskokalorijskih zaslađivača umesto šećera u napitke, možemo da „uštedimo” približno 4 grama šećera, odnosno 16 kalorija za svaku kašičicu dodanog šećera. Takođe, prelaskom na nekalorijska bezalkoholna pića, koja sadrže manje od 1 kalorije, možemo smanjiti unos kalorija za oko 100 kalorija po čaši (ili 140 kalorija po konzervi od 330 ml) u poređenju sa uobičajenim (zaslađenim belim šećerom) proizvodom.
Najpoznatiji i najčešće korišćeni niskokalorijski zaslađivači širom sveta su kalijum, aspartam, ciklamat, saharin, sukraloza i steviol glikozidi. Ostali zaslađivači koji su odobreni za upotrebu u Evropi i na globalnom nivou uključuju taumatin, neotam, neohesperidin i advantam.
Foto: Promo
Tekst: Promo
