Neki ljudi nas nerviraju, a da poma nemamo zašto. To se može desiti već prilikom prvog susreta, možda i kasnije, a ponekad je dovoljno da posmatramo čoveka sa odstojanja i utrvrdimo kako sve, od pokreta, smeha do načina izražavanja – nas nervira. U stvari, nije potreban ni bliski sastanak da biste osetili uznemirenje i bes koji vam buja iznutra – jer se to dešava čak i kada čitate poruku preko telefona.
Ali zašto? Psiholozi kažu da postoji poseban razlog (mada ne i jedini), a odgovor vam se najverovatnije neće dopasti.
Često smo mi razlog.
U mnogim slučajevima svoje probleme, negativne emocije ili unutrašnje sukobe projektujemo na drugu osobu i to nas iritira više nego što je zaista potrebno. Zbog nerešenih unutrašnjih sukoba oslobađamo frustracije ka spolja, ka nekim drugim ljudima. Dakle, u toj osobi prepoznajemo sopstvenu osobinu – onu koju ne volimo i ne želimo da priznamo, čak je se i stidimo.
Takve naše reakcije obično nisu zlonamerne, već su zaštitni mehanizam. Nesvesno se štitimo od suočavanja sa samim sobom, jer možda nismo spremni za to. Ipak, kada priznate ove nesvesne odgovore, to vam može pomoći da sebe bolje predstavite. Znamo da je potiskivanje emocija ili njihovo poricanje samo privremeno rešenje.
Sledeći put, kada vas neko toliko frustrira i ide na živce bez ikakvog razloga, poslušajte sebe i zapitajte se šta vas zaista muči. Odgovor, kažu stručnjaci, često leži u nama samima.
Tekst: Milica Đorđević
Foto: Unsplash
