Glavni dokaz da lepota ne može da se pripiše samo jednom vizuelnom opisu jesu različiti standardi koji su ženama promovisani tokom vekova širom sveta. Na Zapadu žena mora biti i mršava i plava. A tokom italijanske renesanse, obline su bile najvažnija ženska odlika, dok su velika čela i riđa kosa takođe poštovani, za razliku od izgleda današnjih manekenki. Slična ideja je vladala Zapadom sve do 20. veka, s ekstremnim periodom u 18. veku, kad je dupla brada bio trend u Francuskoj.
U to vreme su ljudi lepili komadiće crne tkanine preko otkrivenih ožiljaka od boginja. To su potpuno bezrazložna očekivanja koja nam danas zvuče smešno, ali su se ona širila po celom svetu i usadila u svakodnevne živote, kao i ova naša očekivanja danas. Žene se celog života muče da dostignu određene standarde, ali se retko pitaju da li se oni zapravo mogu primeniti na svakom. Neke troše na hiljade i bezrazložno trpe bol da bi ispunile svako zamišljeno očekivanje. Da li su takozvani beauty standardi prava predstava onoga što je na ženi privlačno? Naravno da ne.
Oni se često čak suprotstavljaju jedni drugima, a danas je na žalost najmodernija težnja da žena bude što mršavija. Na internetu su postali popularni klipovi u kojima ljudi (većinom žene) pokazuju da mogu da ispruže ruku iza leđa, tako da s druge strane dodirnu stomak. Još jedan neverovatan trend jeste collarbone challenge u kom ljudi s izrazito izbačenom ključnom kosti pokušavaju da na nju naslažu što više novčića. To su trendovi u kojim nesporno dominiraju nekad i nezdravo mršavi ljudi.
Pored njih, devojke su opsednute time da dobiju bikini bridge, odnosno da smršaju u stomaku, toliko da im kukovi budu izbačeni, ili thigh gap, trend koji direktno promoviše da ženi treba da budu odvojene butine kada stavi jednu nogu uz drugu. Baš zbog toga, danas postoji porast broja slučajeva anoreksije kod mladih, ali i depresije zbog nemogućnosti dosezanja strogih standarda koje društvo nalaže.
Danas je ceo svet u velikoj meri pod uticajem modne diktature zapadne Evrope i Amerike. Određene rase se osećaju zapostavljeno, jedan tip ženskog tela je predstavljen, a obične žene koje sve to posmatraju osećaju se nesigurno. Svaki deo tela danas ima svoj idealan oblik, a nemoguće je ispuniti svako očekivanje. Brinemo da li imamo dovoljno velike grudi, idemo u solarijume ne bi li smo imale lep ten i plašimo se da nam lice nije u zamišljenim savršenim proporcijama.
A da se, na primer, nalazimo u Kini tokom vladavine Han dinastije, brinule bismo da li imamo uzak struk, belu kožu i velike oči. Istok je generalno uvek imao drugačiju viziju lepote od Zapada. Najreprezentativnija država što se tiče strogih očekivanja jeste Koreja, u kojoj je estetska hirurgija u poslednje vreme vrlo popularna, a u tome su učestvovali najviše mediji uključujući njihovu popularnu muzičku scenu. Tamo postoji više vrsta operacija koje čine da oči izgledaju što krupnije. Dok je u Koreji i danas beo ten simbol prestiža, u Americi su najplaćenije manekenke sve češće latino-američkog porekla. Iz toga se može izvući samo jedan zaključak – svaki pojedinac treba da odluči šta njemu odgovara.
Ranije su žene bile mišićave i utrenirane, dok je današnji ideal zasnovan na mršavosti. Zajedno s modernom odećom, i beauty standardi se menjaju iz decenije u deceniju. Iako će ženstvene obline uvek biti u modi, danas je i njih teško održati s konstantnim strahom da nismo dovoljno mršave. To u određenim periodima prošlosti uopšte nije bilo važno. Vrlo je zanimljivo porediti veličinu haljina sačuvanih iz 19. veka sa onima koje se prodaju danas. Očigledno je da su žene tad bile mnogo krupnije.
Manekenke su danas traženije nego ikad, a agenti opet nađu manu u svakoj divnoj devojci koja želi da pokaže svoje telo. Ova nerazumna očekivanja što se izgleda tiče nastala su u raznim sredinama i prilikama, a svaki beauty standard danas dolazi iz potpuno različite kulture u kojoj odgovara. Prosto ne smemo da se vodimo samo jednom idejom lepote u celom svetu.
Svaka žena je barem jednom čula svoju drugaricu da se žali na svoj izgled ili da komentariše ustaljene prikaze ženskog tela u svom idealnom stanju, na svim medijima. Ipak, nije sve tako crno. Mediji polako počinju da prepoznaju koliko su beauty standardi nerazumni. Određeni magazini i novine pokreću nove ideje, ideje inkluzivnosti u kojima će biti prikazan svaki tip žene. U poslednjih trideset godina krenuli su da promovišu tamnu kožu kao nikad do tad.
Baš zbog toga su počeli da se šire pozitivni komentari i ideja da je današnja lepota inkluzivnija nego što je ikad bila. Imamo plus size manekenke i šminku za svaki tip kože. Promene su tu, a kupci ih u potpunosti podržavaju. Female Quotient je ispitao različite žene o načinu na koji marketing utiče na njihov izbor proizvoda. Skoro sve su se složile da će pre kupiti proizvod firme koja prepoznaje i podržava različitosti i u marketingu predstavlja grupu kojoj one pripadaju. To uključuje podržavanje različitih rasa i seksualnih orijentacija. Prikaz idealne žene očigledno nije povoljan firmama, iako tako nalaže rasprostranjeno verovanje.
Firme, pak, treba da počnu da u promovisanju svojih proizvoda prikazuju obične žene s kojim možemo da se povežemo. Sigurno će ovakva istraživanja i borba za prava mnogih manjina pokazati medijima da moraju da podrže modernog čoveka i njegova verovanja i ideale, koji su danas inkluzivniji nego ikad. To je još verovatnije uzimajući u obzir da kompanije danas sve više pokušavaju da izuče ponašanje njihovih klijenata i da na osnovu toga prave reklame. To znači da možemo videti sve više realnih ljudi u njima, zasnovanih na onima koji kupuju sam proizvod, a ne na ideji savršenstva koje nas zaslepljuje. Uloga medija je ključna u kulturi, tako da su to vrlo povoljne novosti za ceo svet.
I te kako može biti privlačno da žena ima ono što danas smatramo viškom kilograma, a što je u 17. veku bilo poželjno, ali i takozvana banana građa može biti lepa kao što je bila krajem prošlog veka. Koliko god se nama činilo da su možda mršave žene najlepše, mnogo ćemo dublje razumeti lepotu osvrnemo li se u prošlost. Svi ideali su zapravo malo duži trendovi koje mediji zastupaju, ali oni ne određuju vašu lepotu. Kako onda shvatiti kad izgledamo lepo? Vašu lepotu može odrediti samo vaša udobnost i energija kojom zračite u svom telu.
Priredila: Isidora Bajčetić
Foto: Pexels
