Jelka koju je okitila srpska teniserka Ana Ivanović privukla je rekordnu količinu komentara u konkurenciji “praznično drvce poznatih”, ali ne iz dobrih razloga. Srpska teniserka i njen suprug, bivši nemački fudbaler Bastian Schweinsteiger poslali su, uoči katoličkog božića, idiličnu sliku iz svog doma, a 33-godišnja sportistkinja je poručila fanovima: “Već smo okitili našu jelku, ko je još spreman za Božić?” Iako Ana Ivanović već tri godine živi u skladnom braku sa suprugom i dvoje dece, većini to nije bila stvar od naročitog značaja. Mnogi su se fokusirali na njene vitke noge, drugi su smatrali da je jelka “preskromna” u odnosu na luksuzni život koji oni vode na relaciji Majorka – Čikago. Nažalost, bilo je i onih kojima se nije svidelo što poznata Srpkinja otvara sezonu praznika počev od katoličkog Božića. “Kakva si to Srpkinja, izdala si Irineja i Amfilohija”, čitamo na Twitteru.
Zbog sličnih komentara prema ljudima druge nacionalnosti, religije i seksualne orijentacije nedavno su digle glas desetine poznatih ličnosti u Americi. Kim Kardashian West, Katy Perry, Sasha Baron Koen, Ashton Kutcher, Jennifer Lawrence, Leonardo DiCaprio samo su neka imena koja su blokirala aktivnosti na Instagramu, u znak protesta zbog širenja “mržnje, propagande i dezinformacija”. Protest je ciljao matičnu kompaniju, Facebook. Zvezde i influenseri su zapravo dali podršku kampanji #StopHateforProfit, pokretu boraca za ljudska prava. Kampanji su se pridružile brojne kompanije i druge organizacije. Sa 188 miliona sledbenika, Kardashian West je jedna od najuticajnijih osoba na Instagramu, a podrška nje i drugih velikih imena za bojkot oborila je akcije Facebooka na tržištu.
Pratiti poznatu ličnost na društvenim mrežama da bi joj se slale poruke mržnje i nasilja fenomen je koji u srpskom jeziku još nema ime, a u engleskom se naziva hate-following. Zašto to ljudi rade, pitaju se medijski i medicinski stručnjaci.
– Voleti nekog da mrziš može vam podići nivo adrenalina, dobijete senzaciju zvanu “Kako se samo usuđuje” koja dovodi do endorfinskog šoka – kaže profesor medija i komunikacije Dženifer Beket, autor publikacija o ovom fenomenu. Više ljudi nego što mislimo ima običaj da isprazni emocije kroz neprijatne komentare. Verovatno smo se i sami nekada našli u iskušenju da pošaljemo neku otrovnu poruku ličnosti koju inače volimo, ali se ponekad ne slažemo sa njenim postupcima. Problem nastaje kada hejterski komentari prerastu u sajber-zlostavljanje ili trolovanje, privlačenje i drugih da to rade.
Ankete pokazuju da većina ljudi, ako prati poznate samo da bi ih “mrzela”, to čini iz puke zabave. Ali, zabava može prerasti u zavisnost, upozorava profesorka Pegi Kern iz Centra za pozitivnu psihlogiju Univerziteta u Melburnu. – Može učiniti da nam krv proključa od besa kada gledamo njihove postove, ali se i dalje vraćamo na te profile po novu dozu. Nastavljamo i kada dobijemo negativan odgovor – kaže Kern. Pošto se tokom pandemije mnogo ljudi oseća depresivno, osećanje ljutnje nas podseća da smo – živi, ističe ona.
Hate-following takođe može biti način da se nagomilana loša osećanja na neki način pročiste, naročito kada su okrenuta nepoznatim ljudima.
Takođe, volimo da “mrzimo” one koje pratimo jer se zbog toga osećamo superiorno, dodaje dr Kern. – Ponekad se ljudi osećaju bolje kada osuđuju druge i misle u sebi “Eto, bar nisam poput njega ili nje“ – kaže ona. Radoznalost nas takođe može odvesti u hate-following, smatra Evita March, psiholog na Univerzitetu Federacije. – Naročito ako prema nečemu osećate strast. Razmišljate u stilu: “Kako se ljudi uopšte nađu na drugoj strani spektra, koji je njihov motiv i obrazloženje da se nađu na određenoj poziciji” – navodi dr March.
Šta je, zapravo, problem sa time što mrzimo one koje pratimo? Ono što počinje nedužno, sa kapljicom-dve otrova, tu i tamo, može nam se vratiti kao bumerang. – Što više to ljudi rade, mogu početi da se osećaju loše prema sebi. Dok skrolujete nečijim profilom, ljutnja vam se nakuplja, a onda odjednom shvatate da ste na to potrošili sate, i zbog toga počenete da mrzite sebe – objašnjava dr Kern. Takođe, možete završiti u dehumanizovanju drugih ljudi i postati nepoverljivi i asocijalni.
Ukoliko, pak, svoju motivaciju za hate-following smatrate konstruktivnom, na primer, jer želite da svoje mišljenje proverite pred drugima, to ne znači da ćete uvek postići dobar efekat. – Tuđi komentari na vaše mišljenje će često samo potvrditi vaše mišljenje da “drugi ništa ne znaju” – upozorava dr Kern. Ali, ako se osećate bolje kada mislite loše o drugima, možda biste trebali da potražite lekarsku pomoć. Odatle nije dug put do sajber iživljavanja, a ono je u dosta zemalja povlači i krivičnu odgovornost.
Autor: Milica Đorđević
Fotografije: Instagram, Profimedia
