Čak i kada se čini da se uspešno nosite sa svim izazovima, stres se može manifestovati kroz emocije kojima reagujete na najobičnije događaje.

Kako emocije utiču na stres

Da biste naučili kako upravljati svojim emocijama i izgraditi zdrave mehanizme za suočavanje sa stresom, važno je da budete pribrani u situacijama koje vas izbace iz ravnoteže.

Prvo shvatite razliku između onoga što uzrokuje stres (okidači) i samog stresa (vaš odgovor na okidače). Rok, težak kolega, bučna deca ispred prozora su okidači. Stres ne stvaraju oni, već emocije koje proživljavate u vezi s njima.

Prema rečima savetnice za stres i životnog trenera Elaine Sanders, ako osoba neprestano doživljava negativne emocije – bes, razočaranje, depresiju, ogorčenost, nesigurnost, sram, krivicu – mozak počinje da registruje ove informacije kao normalne, tada ta osećanja postaju automatska reakcija na okidače. Takva osoba doživljava stres bukvalno iz bilo kog razloga.

Šta je stres?

Iako je briga štetna za vaše mentalno i fizičko zdravlje, stres takođe može biti od koristi.

Na radionicama za upravljanje stresom objašnjavaju da postoje dve vrste stresa: pozitivni i negativni stres. Eustress odnosno pozitivan stres je neophodan za pripremu za važan sastanak, prezentaciju ili bilo koju drugu aktivnost koja izaziva nervozu. Ali poplava hormona stresa tokom vremena nevolje izaziva nejasna razmišljanja i brzopleto ponašanje.

Kako da shvatite da li negativni stres doživljavate češće nego pozitivan?

Prepuštate se impulsima

U mirnom stanju procenjujemo situaciju pre nego što na nju pružimo adekvatan odgovor. Ali kada ste pod stresom, gubite sposobnost zdravog razmišljanja. Misli postaju haotične i teže je regulisati svoje ponašanje. U ovom stanju čovek lako popušta nagonima i radi ili govori ono što uopšte ne želi.

Teško vam je da se setite običnih stvari

Kada osoba doživi visok nivo stresa, mozak počinje da radi u režimu borbe. Teško mu je da se koncentriše na nešto drugo osim na problem. Ali fokusiranje na problem u ovom stanju ne pomaže da se reši: čovek nije u stanju da objektivno sagleda situaciju i fiksiran je samo na činjenicu šta se dogodilo.

Osećate se besno i razdražljivo

Ako vam se čini da se lako uzrujavate iz najmanjeg razloga, to može značiti da ste iscrpljeni od stalnog stresa.

Negativne emocije troše puno energije, smanjuju naše unutrašnje rezerve i smanjuju otpor nadražajima. U trenutku fizičke ili moralne iscrpljenosti, veća je verovatnoća da će čovek pribeći negativnosti, što će zauzvrat samo pogoršati stanje.

Ne možete da donosite odluke

U stresnom stanju čovek teško donosi čak i najobičnije odluke. Pokušaji da se preispita situacija i izračunaju sve mogućnosti za razvoj događaja ne uspevaju zbog nemogućnosti koncentracije. Ako vaš posao zahteva veštine donošenja odluka, stres može ozbiljno uticati na produktivnost.

Depresija ili anksioznost se pogoršavaju

Stres može pogoršati mentalne poremećaje poput anksioznosti ili depresije. Negativne emocije dovode do problema zbog kojih se osoba oseća bespomoćno. Tok hormona stresa može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema koji potiskuju naš imuni sistem, povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara i povećavaju anksioznost, depresiju i druge emocionalne probleme.

foto:Pinterest