Ne podnosite buku? Lako zaplačete zbog sitnice? Čini vam se da vaš um nikada ne miruje? Često imate potrebu da se izolujete? Sve vas previše pogađa? Ranije su vas nazivali nervoznim, emotivnim, introvertnim, anksioznim, pa čak i hipohondrom.
Možda ste samo preosetljivi, kao 20-30% populacije.
A, ukoliko se može verovati stručnjacima, ova ranjivost može se iskoristiti i u dobre svrhe.
Uključene su im sve antene
“Dugo se na osetljivost gledalo kao na slabost“, potvrđuje Lucille Gauthier iz agencije Peclers. “Sa porastom ličnog razvoja i različitim krizama, sve se promenilo. Izgubili smo repere, pa se često povučemo u sebe kako bismo istraživali svoje emocije.”
To potvrđuje i psihoanalitičar Saverio Tomasella, autor knjige “Hipersenzitivtivni. Previše osetljivi da bi bili srećni?” koji kaže da “postoji jedna duboka promena koja se javlja kao odgovor na društvo koje je sve više virtuelno I tehnološko, koje uzrokuje mnogo stresa i muke.“
Preosetljivost ili visoka osetljivost
U Francuskoj se ovo stanje naziva preosetljivost, u anglosaksonskim zemljama govorimo o visokoj osetljivosti. U svakom slučaju, interesovanje za ovu temu je u porastu.
Zbog čega neki ljudi osećaju sve intenzivnije, bile to emocije ili senzorni stimululansi: buka, svetlost, mirisi, ukusi? Odgovora i dalje nema, ali zna se da to nema nikakve veze sa sentimentalnošću, godinama ili polom.
Za Fabrice Midala, preosetljivost je čak dobra crta koja vas takođe čini kreativnijim, intuitivnijim i više umetnički nastrojenim.
Saverio Tomasella smatra da je osetljivost dobra, pozitivna, ljudska… Sve dok ne izaziva bol: “Čim ova pojačana osetljivost utiče na vaš profesionalni ili društveni život, spreči vas da budete u vezi ili se povučete u sebe, ipak je bolje razmisliti o terapiji.”
Foto: Profimedia, YouTube
Priredila: Natalija Knežević
