Kako se “zdravo” svađati?

I to je moguće. Imamo 11 saveta za vas

Razgovarati sa nekim s kim se ne slažemo mnogima je pravi košmar. Unapred verujemo da će reč na reč prerasti u neviteški megdan, gde se poteže ubojito oružje i udara s leđa, a poraženi ostaje u prašini. Sukob dva pogleda na svet itekako može upropastiti odnose u porodici, među prijateljima, kolegama, čak sa ljudima koje smo tek upoznali. Ali, i sukob je prirodni deo života.  

Želimo li, dakle, da razmena mišljenja postane dragoceno iskustvo u kojem ćemo nešto naučiti o svetu i ljudima oko nas i tome podučiti druge - a da se pritom ne moramo odricati svojih uverenja - Psychology Today nudi savete kako da se “zdravo” posvađamo. Drugim rečima, da dođemo do razumevanja za drugačiji pogled na stvari. Uz jedno upozorenje: saveti ne vrede ako se pred vama nalazi neko za koga znate da voli da se raspravlja uvredama i pesnicama.  

1. DA: Kažite ljudima da su važni  

Najpre ojačate odnos sa sagovornikom. Recite: „Znajte da mi je stalo do vas“ ili „Želim da vas poštujem i cenim vašu perspektivu“. Nemojte reći: „Stalo mi je do tebe, ali...“. Jer, nije važno da odredite strane nego da podsetite i sebe i druge da su kvalitetni odnosi iznad ličnih uverenja i ideala.

2. NE: Bes vas savladava

Teško je ostati smiren kad ljudi govore stvari kojima se oštro protivite. Štaviše, privlači vas da ih “minirate”. Čim se osetite kao kotao koji će eksplodirati, duboko udahnite i kanališite svu tu energiju u... Pa, u nešto sa više smisla. Setite se vremena kada ste se o nečemu predomislili. Da li se to desilo tako što je neko vrištao na vas ili vas sramotio? Verovatno ne. Cilj u teškim razgovorima je da što bolje razumemo druge i da drugi razumeju nas. Nema problema ni ako kažete: „Previše sam ljut(a), moram da napravim pauzu“. Ako ne spustite loptu, možete izgubiti poverenje ljudi sa kojima ste brižljivo gradili odnos.

3. DA: Priznajte strahove iz dubine

Psiholozi kažu da u osnovi mnogih sukoba leži neki strah. Želimo da budemo slobodni i da nas ne kontrolišu. Bojimo se haosa i tražimo smisao i red. Važno je prepoznati koji strahovi pokreću nečiji sistem verovanja. „Razumem kako biste se osećali kad biste verovali da će se svet raspasti ako se to ne dogodi“ ili “Znaš li čega se bojim?” - ove rečenice su delotvorne u raspravi. Priznati strahove znači saosećanje i podseća da delimo zajedničko iskustvo. Ponekad je strah najveća zajednička stvar koju imamo sa sagovornikom na “drugoj” strani.  

4. NE: Pretpostavljate najgore

Možda imamo različite vizije kako stići do boljeg sveta, ali je važno pretpostaviti da neko misli dobro. Naravno, sve dok nemamo čvst dokaz da misli zlo. Istaknite poentu rečima: „Vidim da vaše namere dolaze sa dobrog mesta“ ili „Imali ste pravo onda kada ste rekli to i to”. To nije snishodljivost, nego znak da vidite ličnost ispod ubeđenja. Šta time postižemo? Uveravamo sagovornika da ga nećemo “pojesti” samo zato što je na „suprotnoj“ strani, nego gradi most ka njemu. Sagledajte kakvu vrednost imaju tuđe ideje (osim ako su neskriveno zlonamerne).

5. DA: Podelite izvore informacija

Podaci koje koristimo da bismo stvorili i podržali svoja uverenja su neverovatno važne. Još važnije je odakle ih dobijamo. Ali, u digitalno doba lebdi mnogo ubedljivih, a lažnih informacija. Otkrijte drugima svoje izvore: članke, knjige, dokumente - i budite spremni na to da će ljudi možda odbiti njihov legitimitet. To je sve deo procesa  pregovora i zdravog neslaganja. Ako su vaši izvori legitimni, izdržaće proveru.

6. NE: Lansirate verbalne granate

Neke reči se mogu shvatiti kao agresivne i stvoriti suprotan efekat od produktivnog razgovora. Na primer, poput „glup“, „neznalica“, „lud“, izjave koje uključuju reči „uvek“ ili „nikad“, lični napadi koji nemaju veze s temom ili psovke koje odvraćaju pažnju i podižu gard. Niko nam ne može zabraniti da koristimo ove reči. Ali ako zaista želimo da budemo uverljivi i da povećamo svoj uticaj i razumevanje, bićemo oprezni sa rečima koje rađaju neprijateljstvo i anksioznost. Kad ih koristimo, ljudi koji su nam bili naklonjeni sada mogu pomisliti da smo - kreten.

7. DA: Slušajte i navedite druge da saslušaju    

Ako uđemo u razgovor, a ne potrudimo se da zaista saslušamo ono što neko govori ili veruje, to je kao da igramo društvenu igru, a ne razumemo pravila. Mogli bismo pričati besmislice, tako da naše učešće postaje frustrirajuće ili nebitno. Takođe prošuštamo priliku da iznesemo poentu. Svi žele da budu saslušani, posebno u nesuglasicama. Ako nas ljudi ne čuju ili izvrću naše reči, samo se nagomilava nezadovoljstvo. A nakon što ste saslušali sagovornika, to mu stavite do znanja: „Ako te dobro razumem“, „Izgleda da kažete to i to, da li je to tačno?“ „Mogu li da rezimiram ono što do sada razumem?“

8. NE: Koristite sarkazam   

Pokušajte da kažete tačno na šta mislite i ne pravite ružne šale na tuđ račun. Veza sa tom osobom na duže staze je važnija od trenutne rasprave. Ako želite da vaše mišljenje vredi među ljudima, koristite direktan jezik koji ne ostavlja prostora za pogrešno tumačenje. Ako vam je razgovor važan, odvojite vreme da ga strpljivo unapred napišete, a umesto verbalnih ujeda koristite zdrav humor za popravljanje raspoloženja. Tu budite oprezni ako govorite o temi u kojoj je neko iskusio bol.

9. NE: Ja sam sveznalica

Čak ako vladate akademskim znanjem ili ste mnogo bolje obavešteni od sagovornika, sve ćete potopiti ako se ponašate superiorno. Veće znanje osobu ne čini boljom. Ovde nije reč o samopouzdanju. Poverenje je važno. Sveznalice zapravo žude za kontrolom. Nastoje da upravljaju nekim ili ga primoravaju da se složi sa njim, a ako to ne učini, predstaviće ga kao lošeg ili glupog. Naravno da se lepo osećamo ako blistamo znanjem, ali treba znati da ljude koji “sve znaju” niko ne voli jer nije moguće zaista sve znati. Nemojte objašnjavati stvari koje su već poznate, ne prekidajte ljude ih ponašajući se kao da ste vi vrhunski autoritet niti se čudite da neko nešto ne zna. Štaviše, priznajte da je moguće da i sami pogrešite, kao i mogućnost da nemate baš sve informacije. Kvalifikujte svoje ideje izjavama poput: „Onako kako ja to vidim“, „Prema mom iskustvu“, „U mom istraživanju“ ili „Prema mom mišljenju“.

10. DA: Budite poučni

Dobri učitelji su strpljivi, ljubazni i daju drugima prostora da otkrivaju stvari u svom ritmu. Ne ljute se na nekoga zbog toga što nešto ne zna. Pametni ljudi takođe mogu verovati lažnim ili opasno zavodljivim idejama, što ih ne čini manje pametnima. Inteligencija i obrazovanje, odnosno pouzdan izvor infomacija - dve su stvari koje ne treba mešati. Izgovaranje rečenica poput „Nikad nisam o tome razmišljao na takav način“ ili „To mi je novo, pročitaću to“ pokazuje da smo kolega koji uči. Ako želimo da predajemo, moramo biti otvoreni za učenje.

11. DA: Zahvalite što se ne slažete

Ovaj poslednji savet je najveći. Slavnom francuskom filozofu Volteru se pripisuje odgovor sagovorniku, da se nikada neće složiti sa njim, ali će životom braniti pravo da se njih dvojica ne slažu. Imati pravo na različito mišljenje je stvar slobode. Osim toga, recite „hvala“ kad neko odvoji dragoceno vreme da se ne složi sa vama. Možda ne izgleda tako, ali  neslaganje jeste poklon. Niko nam ne duguje ni pažnju ni učtivost. Kad neko odluči da se sa nama ne slaže - na zdrav način - zapravo nam odaje počast i nudi ljubaznost. Pokušajte da prepoznate i poštujete lepotu u razmeni drugačijih pogleda na svet.

Pročitaj još iz kategorije Lifestyle