Marakeš nije samo destinacija – to je doživljaj. Grad začina, karavana i skrivenih vrtova, mesto gde se prošlost prepliće sa sadašnjošću, a egzotika ima bezbroj lica. Ovde će vas boje osvojiti na prvi pogled, mirisi začina pratiti na svakom koraku, a energija medine zavesti kao hipnotički ritam severnoafričkog bubnja.
Ovaj drevni grad, nekada važna stanica na trgovačkim putevima između Sahare i Evrope, danas je jedna od najuzbudljivijih destinacija za ljubitelje kulture, umetnosti i vrhunske estetike. Marakeš je grad koji se ne obilazi u žurbi – on se otkriva, doživljava i upija svim čulima. Evo pet razloga zašto da ove godine bude na vrhu vaše liste.
Tajni vrtovi
Oaze skrivene harmonije
Iza visokih zidova medine, daleko od užurbanih ulica i zvukova pijace, kriju se tajni vrtovi, mirne oaze koje vekovima pružaju utočište pesnicima, vladarima i sanjarima. Jardin Secret, jedan od najlepših među njima, podignut je u 17. veku kao privatno utočište moćnog kaida sa planine Atlas.
Njegova raskošna arhitektura spoj je arapsko-andaluzijskog stila i marokanskog zanatstva, dok su bašte podeljene na dva dela – islamski vrt, uređen po principima geometrijske harmonije, i egzotični vrt, u kome buja vegetacija iz svih krajeva sveta. Voda, osnovni simbol života u islamskoj kulturi, protiče kroz mermerne kanale i stiže do fontana, stvarajući spokojnu simfoniju zvukova.
Najlepši način da doživite ovaj vrt je sa vrha kule, odakle se pruža pogled na mozaik krovova i minareta starog grada. U sumrak, kada se svetlost polako menja, medina izgleda kao da je utonula u san, dok se nad njom polako pale fenjeri.
Medresa Ben Youssef
Tišina znanja i istorije
U srcu starog grada nalazi se Medresa Ben Youssef, nekada najvažnija islamska škola u Severnoj Africi, osnovana u 16. veku. Ova obrazovna institucija bila je dom za stotine učenika koji su dolazili iz celog muslimanskog sveta, a njena arhitektura i danas odiše spokojnom elegancijom.
Kada kročite unutra, susrećete se sa raskošnim ornamentima od kedrovog drveta, arabeskama isprepletenim kao rukopis starih knjiga i svetlom koje se probija kroz male prozore, stvarajući igru senki na zidovima. Centralno dvorište sa mermernim bazenom pruža osećaj mira i kontemplacije.
Medresa je više od arhitektonskog remek-dela. Ona je simbol Marakeša kao intelektualnog i kulturnog centra, mesto gde se učeći o prošlosti, bolje razume budućnost.
Menara vrtovi
Pejzaž koji je inspirisao umetnike
Kada zamislite Marakeš, velika je šansa da je slika koja vam pada na pamet prizor iz Menara vrtova – beskrajni maslinjaci, spokojan paviljon čija se refleksija ogleda u vodi, a iza njega se prostiru vrhovi planine Atlas.
Ovaj vrt, star više od osam vekova, stvoren je kao mesto opuštanja za sultane dinastije Almohada, ali i kao deo sofisticiranog sistema navodnjavanja koji i danas hrani bašte i polja Marakeša. Velika akumulacija vode, u središtu vrta, služi kao rezervoar, dok podzemni kanali dovode vodu iz planinskih izvora.
Menara nije samo pejzaž vredan slikanja – to je mesto gde se prošlost i priroda susreću u savršenoj ravnoteži. Danas, lokalci dolaze ovde na popodnevne piknike, dok putnici traže inspiraciju u igri svetla i senki koje se prelamaju preko vode.
Bahia palata
Raskošna vizija prošlih vekova
Ako postoji jedno mesto u Marakešu koje prenosi duh orijentalne raskoši, to je Bahia palata. Ime joj znači “sjajna”, a sagrađena je krajem 19. veka kao dom velikog vezira Si Mousse, čoveka koji je želeo da stvori najlepšu rezidenciju Maroka.
Palata je pravi lavirint soba, dvorišta i bašti, svaki prostor bogato ukrašen mermerom, kedrovim drvetom i mozaicima u nijansama safirne plave, smaragdno zelene i peskovito zlatne. Najimpresivniji deo palate je harem, gde su prostorije urešene florentinskim mermerom i delikatnim arabeskama, dok miris narandžinog cveta lebdi u vazduhu.
Dok prolazite kroz palatu, teško je ne zamisliti zvuk svilene odeće koja šušti po hladnim pločicama ili muziku koja je nekada odzvanjala iz senovitih vrtova. Bahia nije samo građevina – ona je priča o moći, umetnosti i viziji jednog čoveka koji je želeo da ostavi trag u večnosti.
Vrtovi Majorelle
Mesto gde su priroda i moda u harmoniji
Nijedan spisak znamenitosti Marakeša ne bi bio potpun bez Vrtova Majorelle, remek-dela botanike i umetnosti koje je stvorio francuski slikar Jacques Majorelle 1923. godine, a kasnije spasao Yves Saint Laurent.
Ovaj vrt je eksplozija boja i oblika – od kaktusa visokih kao ljudi, do bambusovih šuma i fontana koje hlade vazduh. Srce vrta je legendarni plavi paviljon, obojen intenzivnom nijansom Majorelle plave, koja odražava nebo i more. Yves Saint Laurent, koji se zaljubio u Maroko na prvi pogled, kupio je ove vrtove i pretvorio ih u svoje utočište, mesto gde su boje i teksture marokanske kulture postale deo njegovog dizajnerskog izraza.
Danas, u neposrednoj blizini vrtova, nalazi se Muzej Yves Saint Laurenta, posvećen životu i radu ovog velikana mode. Njegove kolekcije, inspirisane marokanskim kaftanima, bogatim vezovima i dubokim nijansama severnoafričkog pejzaža, dokaz su da Marakeš nije samo grad – on je bezvremena muza.
Marakeš nije destinacija koju možete obići u nekoliko dana i ostaviti iza sebe. On vam ostaje pod kožom, u mislima, u snovima. Ove prolećne večeri, dok sedite u vrtu sa mirisom jasmina i pomorandže, shvatićete zašto su kroz vekove pesnici, umetnici i dizajneri tražili inspiraciju baš ovde.
Foto: Profimedia
