Atina: U kolevci kulture i umetnosti

Atina ne samo da je najvažniji grad Grčke, njena uloga kao kolevka zapadne civilizacije daje joj magiju koja s vremenom ne prestaje da bledi

atina kolevka kulture i umetnosti
Epicentar svih dešavanja u Atini započinje sa brdom Akropolj i veličanstvenim Partenonom. Ova drvena građevina predstavlja primer uzvišene estetike i veštine izrade arhitekture od mermer i kamena. Nedaleko od Akropolja nalazi se i muzej, podignut u 21. veku u kom se čuvaju eksponati

Osnovana 508. godine pne, Atina je jedan od najstarijih gradova sveta i samim tim jedna od najfrekventnijh destinacija Mediterana. Od arhitekture famoznog Partenona, pa do ulične umetnosti koja može da parira onoj u Berlinu, glavni grad Grčke ima pregršt toga da ponudi. Bez obzira da li ste zaljubljenik u arhitekturu, mitologiju, savremenu umetnosti ili pak volite lepe plaže, Atina će zadovoljiti svačije prohteve.

atina

KADA JE VREME ZA POSETU?

S obzirom da se Atina nalazi na mapi turista koji krstare Sredozemljem, ne čudi što najveći broj posetilaca u glavni grad Grčke upravo dolazi kada je turistička sezona na vrhuncu – leti. Od juna do avgusta, Atina ima najveći priliv turista, pogotovo internacionalnih, za koje je ona samo jedna od tačaka u okviru itinerara. Visoke temperature i velika vlažnost vazduha (ne zaboravite da je ipak grad okružen vodenim površinama) biće otežavajući faktor za razgledanje znamenitosti, pa samim tim mi predlažemo da se Atini prepustite u periodu proleća ili jeseni. Grad je ipak od Beograda udaljen samo sat i po vremena direktnim letom, pa vam preporučujemo da se u ovom periodu, kada su i temperature niže zaputite u Atinu.

Period pravoslavnog Uskrsa koji pada uglavnom u aprilu ili maju predstavlja značajan praznik za Grke, možda čak i važniji od Božića, pa ne čudi što su ulice glavnog grada Grčke u tom periodu mesto dešavanja različitih festivala i proslava. Cene u restoranima ne variraju u toku godine, što i nije slučaj sa smeštajem. Van sezone, hotel sa četiri zvezdice biće sto četrdeset evra, a za isti smeštaj u sezoni cena će biti dvostruko veća. Preporuka je da imate direktnu komunikaciju sa hotelom, kako biste rezervisali smeštaj, jer posredovanje kompanija za bukiranje turističkih aranžmana povećava i cenu noćenja.

EPICENTAR ANTIKE

Koliko dana provesti u Atini? Većina turista Atinu posećuje kao jednu od destinacija u Sredozemlju, pre odlaska na neko od famoznih grčkih ostrva i nekoliko dana bi bilo adekvatno da se posete najveće turističke atrakcije. Topla preporuka je da posetu Akropolju organizujete u prepodnevnim časovima, kako biste izbegli višečasovne redove. Četiri dana u Atini daće vam priliku da se izgubite u uličicama oko Akropolja i pitoresknim četvrtima. Sam položaj Atine definisan je kao raskršće Evrope i Bliskog Istoka, a za nemali broj turista znači sve bolju infrastrukturu i mrežu kretanja do i oko grada. Atinski aerodrom je lociran na trideset tri kilometra od centra i do gradskih dešavanja vas deli vožnja od pola sata kolima ili četrdeset pet minuta metroom. Putnici koji glavni grad Grčke posećuju morem to će učiniti preko luke Pirej, udaljene deset kilometara od centra Atine i četrdeset pet kilometara od aerodroma.

Javni prevoz u gradu je jeftin i jednostavan za korišćenje. Karta za vožnju u trajanju od 90 minuta košta nešto više od jednog evra, a ukoliko ostajete nekoliko dana, propusnice za tri ili pet dana su topla preporuka. Metro sistem je brz, čist i efikasan, a činjenica da je u njemu zabranjena konzumacija hrane govori u prilog čistoći. Bez ikakve sumnje jedna od početnih destinacija vašeg putešestvija ovim gradom, koji broji preko tri miliona stanovnika, je Plaka. Ova živopisna četvrt smeštena je u samom podnožju Akropolja i u svakom pogledu je podređena turističkim čarima, što znači da je većina sadržaja sačinjena od restorana, taverni i prodavnica suvenira ili specijalizovanih trgovačkih radnji. Budite spremni na gužve i naoružajte se strpljenjem.

Četvrt Koukaki je samo za deset godina prešla razvojni put od vrlo arhaičnog dela grada, do jednog od najpomodnijih. Gentrifikaciji je doprinela pojava Muzeja na Akropolju. Zdanje iz 2009. godine, arhitekte Bernarda Tschumija, nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Modernistička konstrukcija služi kao savršena zgrada u kojoj su u fokusu skulpture i frizovi stari nekolio milenijuma. Zabrana upotrebe motornih vozila doprinela je da ova četvrt bude mirna i samim tim vrlo friendly za turiste. U ovoj četvrti se nalazi i brdo Areopagus, sa kog se pruža spektakularan pogled na Akropolj i ostatak grada. To je bilo i mesto na kom je apostol Pavle podučavao hrišćanstvo u Atini. U grčkoj mitologiji ovo brdo je bilo mesto na kom je bogu rata suđeno jer je ubio jednog od Posejdonovih sinova. Monastiraki je četvrt centralne Atine u kojoj se stari i novi duh grada spajaju u jednu dinamičnu celinu. Četvrt u podnožju Akropolja ima zavidne primere vizantijske gradnje i arhitekture, pre svega crkvene.

Ukoliko se uzme u obzir da se ime četvrti prevodi kao mali manastir, ne čudi značajno prisustvo verskih objekata. Usled gentrifikacije, stare zanatske radnje i fabrike zamenjene su barovima i restoranima početkom 21. veka. Na veliku radost održavanja tradicije, stari zanati se opet useljavaju u ovu četvrt, pa ne čudi što ćete ovde možete zateći zanatlije koji prave obuću od kože ili predmete od lima. Monasteraki i Psirri posebno ožive noću, kada obilje barova postane epicentar društvenog života. Ukoliko je Akropolj srce stare Grčke i mesto dešavanja, moderna Atina i njene aktivnosti dešavaju se u trouglu trgova Monastiraki, Omonia i Sintagma. Ovo je mesto najznačajnijih bankarskih, političkih i ekonomskih institucija. Grčki Parlament se upravo nalazi u ovoj četvrti. Trg Sintagma doslovno znači ustav i mesto je na kom je kralj Oton 1843. godine morao da pruži ustupke građanstvu. Upravo se u tom periodu dešava razvoj luksuznog turizma, čemu u prilog govori nemali broj hotela sa pet zvezdica, koji se nalaze na pomenutom trgu.

Možda i najpoznatija scena u dnevnom životu Atine jeste smena predsedničke straže, evzona, koji u nacionalnim nošnjama lagano šetaju s jednog kraja Spomenika neznanom junaku na drugi. Gde su ekonomija i politika, tu su i finansije, koje prate način života kupaca koji preferiraju luksuz. Neki od najviše renomiranih brendova, kao što su Gucci, Hermes i Louis Vuitton, upravo se nalaze na ovoj lokaciji. Oni koji su u potrazi za tradicionalnim, oduševiće se trilogijuom neoklasičnih zgrada Akademije, Univerziteta i Biblioteke. Pored svih lepota arhitekture i umetnosti koje Atina nosi sa sobom vekovima, da ne kažemo milenijumima, ne treba smetnuti s uma njenu blizinu Egejskom moru, a samim tim i relaksaciju koju možete imati na nekoj od plaža nadomak ovog grada. Taksi vožnja od 20 evra vodi vas na more i u zaliv Vouliagmeni gde se nalazi plaža Kavouri sa koje možete da posmatrate najlepši zalazak sunca. Iako udaljena 40 kilometara od grada, Agistri je vredna vožnje metroom, pa trajektom.

Luksuzni turisti zasigurno će se zaputiti na legendarno poluostrvo Astir gde će ih dočekati besprekorna usluga hotela Four Seasons. Vouliagmeni je od pedesetih godina postao mesto gde odmaraju imućni Atinjani, a ovaj deo Grčke su u svetu popularizovali zvezde poput Jackie O, Marije Callas i grupe The Beatles. Bez obzira da li je u pitanju arhaično ili pak glamurozno, glavni grad Grčke ne prestaje da oduševljava.

atina kolevka kulture i umetnosti

ATINSKA ŠKOLA

Nedelja mode u Atini u fokus stavlja modno stvaralaštvo, ali i njegovu neotuđivu sinergiju sa drugim umetnostima. „Harper’s BAZAAR” Srbija odabrao je dva istaknuta grčka dizajnera koja su nam detaljnije objasnila koncept grčkog ponosa i kako je umetnost sastavni deo njihovih života

DAPHNE VALENTE

Kada pogledamo grčke frizove ili karijatide sa pažljivo obrađenim mermerom, koji verno prikazuje figure, prvo što nam preokupira pažnju jesu nežno drapirane kreacije koje su u antičkoj Grčkoj nošene. Njihova pojava opčinjava neobaveznom elegancijom, ali ipak oduševljava minucioznim pliseima. Upravo ti motivi karakterišu rad dizajnerke Daphne Valente koja se nakon završenih studija u Njujorku i Londonu, vratila u Grčku gde je pokrenula sopstveni brend. Njena estetika snažno se oslanja na nasleđe antike, a opet je kreirana tako da je savremena i lako nosiva.

Imali ste priliku da pohađate ugledne škole za modni dizajn u Njujorku i Londonu. Čemu vas je studiranje u modnim metropolama naučilo?

U Njujorku sam studirala na FIT i najviše sam se bavila izradom šablona, crtanjem i istorijom mode, ali po mom mišljenju modna scena nije bila preterano uzbudljiva. Selidba u London i školovanje na Saint Martin’s školi za umetnost je bilo neverovatno iskustvo. London je uvek bio centar modnih dešavanja i u tom periodu je cvetao. Na fakultetu smo bili ohrabreni da eksperimentišemo i da tako nađemo kreativni izraz.

Možete li nam detaljnije opisati tehnike kao što je grčko plisiranje i zašto su specifične?

Ove tehnike su dobile na zamahu kada je korset postao sve manje u upotrebi, a za to imamo da zahvalimo Marijanu Fortunyju. Proučavajući istoriju mode s početka prošlog veka, uvidela sam da je moje nasleđe moja snaga. Počela sam da eksperimentišem sa tehnikama plisiranja i drapirajući tkanine na lutkama za modelovanje našla sam svoj stil.

Koliko je Grčka važna kao izvor inspiracije?

Volim svoju zemlju i verujem da je antička Grčka imala veliki uticaj na razvoj kulture zapadnog sveta i estetskih principa. Srećna sam jer sam svoj stil otkrila vrlo rano i zadovoljna što mogu da odevam žene u odeću inspirisanu Grčkom, a koja je, povrh svega, moderna, udobna i vanvremenski elegantna.

Koja je razlika između svakodnevne mode i kreacija koje radite za pozorište?

Obožavam pozorište i vrlo rado dizajniram kostime. Volim dramatičnost u modnom izrazu i na taj način spajam modu i pozorište. Ukoliko govorimo uopšteno, odeća za pozorište mora da bude dramatična i pompezna, ali i praktična, kako bi se glumci nesmetano kretali po pozornici i imali slobodu pokreta.

Nedavno ste imali reviju na „Atinskoj nedelji mode”. Možete li nam reći nešto više o toj saradnji?

Svake sezone predstavljam na AFW i zaista sam zadovoljna jer je to platforma koja daje podršku dizajnerima i omogućava im da realizuju svoje zamisli i da ih predstave na najbolji mogući način.

Kako moda u Grčkoj evoluira? Na koji način ona oblikuje grčko društvo? Evoluiranje se dešava sve češće u poslednje vreme. Pojavljuje se sve veći broj brendova koji prave kolekcije inspirisane lokalnom tradicijom i vrlo originalnim kreativnim konceptima. Turizam ima značajnu ulogu u popularizovanju vidljivosti ovih brendova.

DIMITRIS DASSIOS

Grčki modni dizajner Dimitri Dassios prvobitno se bavio drugim oblicima umetnosti pre nego što je odlučio da se posveti modi. Njegova estetika jasno objašnjava teatralnost pozorišta i amfiteatara na kojima su se izvodile opere. On na helensko nasleđe gleda kao na izuzetan snažan izvor nadahnuća, koji on lično meša sa modernim tendencijama. Njegove kolekcije poštuju prošlost, ali su izvedene tako da sa lakoćom mogu biti nošene na ulicama modnih metropola.

Kako je vaše obrazovanje na poljima glume i plesa oblikovalo vašu dalju karijeru kao modnog dizajnera?

Umetnost me je zanimala odmalena i iz tog razloga sam obrazovanje započeo studirajući klasično pevanje i pozorište. Vizuelne umetnosti su tu imale značajnu ulogu, a upravo je ova svesnost o različitim formama umetnosti oblikovala moj senzibilitet kao dizajnera.

Koliko vam je Grčka važna kao inspiracija?

Nacionalni element je nešto što me fascinira od početka, kada pričamo o dizajnu odeće. Ne samo da mi je inspirativan momenat grčkog nasleđa i tradicije, nego i drugih civilizacija i kultura. Kontakt sa autentičnim i tradicionalnim umetnostima nagnalo me je da ih uklapam sa modernim tehnikama i materijalima, kao što su denim i tretirana koža. Grčka će uvek biti za mene važna referenca i svaka kolekcija crpi elemente iz helenske kulture.

Možete li nam nešto više reći o grčkoj izradi?

Na koji način brend održava svoje korene i nasleđe u kombinaciji sa lokalnom izradom? Kao što znamo, Grčka ima veliku tradiciju izrade i tehnika kao što su vez, paterni i sečenje materijala, koji se čak razlikuju od mesta do mesta. Vešt dizajner može da odabere od velikog broja tehnika i da ih sa lakoćom interpretira, bez obzira da li su odevni komadi formalni ili ne.

Kako pristupate svakoj kolekciji? Imate li određeni pristup ili je on instinktivan?

Početna ideja se kod mene uglavnom javlja usled aktivnosti, kao što su putovanja ili poseta muzejima. Koncept je početak za sve i nakon toga puštam intuiciju i instinkt da me vode.

Ukoliko biste morali da odaberete „Dassios” odevni predmet koji najbolje govori o vašem pristupu modnom stvaralaštvu, koji bi to komad bio?

Bez pogovora to bi bila jakna od teksasa koja je tretirana sa tradicionalnim elementima i detaljima koji govore o nasleđu, kulturi i umetnosti, a u komunikaciji su sa odevnim komadom koji je svakodnevan. Ovaj odnos je u stvari moja filozofija koju unosim u dizajniranje odeće.

Nedavno ste imali reviju na „Atinskoj nedelji mode”. Možete li nam reći nešto više o toj saradnji?

Poslednja kolekcija koju sam predstavio na Atinskoj nedelji mode bila je oda grčkom proleću. Lokacija na kojoj je 34. Nedelja mode predstavljena – Zappeion – savršeno je poslužila kao mesto gde će se moja najnovija kolekcija predstaviti. Zahvaljujući ovoj saradnji imao sam priliku da predstavim odeću nadahnutu ruralnim predelima Grčke, od antike do danas. Savršena organizacija i bezrezervna saradnja pomogli su mi u tome da se sve realizuje na najbolji mogući način.

Foto: Profimedia, Promo, Unsplash

Razgovarao: Marko Mrkaja

Najnovije