Grad koji me je očarao iliti začarao. Grad koji mi je duboko u srcu, grad o kome maštam, koji sanjam, u koji želim da se vratim, barem na još nedelju dana, koliko sam hodila njime. Samu sebe sam pitala šta je to toliko očaravajuće da mi se duboko urezao u um i dušu. Možda je razlog u tome što nisam imala neka očekivanja, već sam ga odabrala kao idealnu polaznu tačku za obilazak instagramične Amalfi obale, sa Pozitanom u epicentru, mondenskog ostrva Kapri, koji su mnogi od nas zavoleli gledajući istoimenu seriju. U fokusu interesovanja bilo mi je i ostrvo Iskija, takođe u blizini Napolija, opet zbog fantastične serije – Moja genijalna prijateljica, koja je urađena po istoimenoj, predobroj knjizi Elene Ferante. A tu je i živopisna Pročida, najmanje naseljeno ostrvo u Napuljskom zalivu, koje ne pohode horde turista, te je sigurno uzbudljivo doživeti tu lokalnu morsku atmosferu, još uvek neukaljanu pomamom svetskih putnika. Naravno, u blizini je i drevni antički grad Pompeja (zbog koga većina i dolazi u Napulj) koji je pre dve hiljade godina erupcija vulkana progutala, ali i dalje su tu svedočanstva života nekadašnje civilizacije.
4 ukusna recepta za autentičnu italijansku picu
Rušimo mitove
Kao svaki dobar đak iliti turista koji želi što više da obiđe, vidi i doživi, dobro sam se informisala, napravila preliminarni plan must see tačaka. Ali vrlo brzo sam shvatila da su moje želje megalomanske u odnosu na vreme koje imam na raspolaganju i u odnosu na lični konformizam. Budući da nisam od onih koja će da jurca kako bi po svaku cenu obišla neku znamenitost ili šta god već, tek toliko da se zapljunem, napravim nekoliko fotografija, u maniru Eto mene, bila sam. (Mada, moram da priznam da sam mahnito fotografisala jer gde god da pogledate prizori prosto mame da ih ovekovečite). Volim da se prepustim trenutku, odstupim od prvobitnog plana, zalutam u delove grada koji na prvu ne obećavaju, a onda doživim nešto potpuno novo, drugačije i inspirativno, što ne možete da pronađete na internetu kao preporuku. Upravo u tome jeste čar putovanja, bar za mene, i tako sam shvatila zašto me je Napoli zarazio. Gde god da kročite, osećate se kao, što bi rekli, svoj na svome, kao da tu pripadate, kao da se odavno znate sa svim tim ulicama, zgradama, ljudima, pejzažima. Kada dozvolite sebi da skrenete s puta, avantura je zagrantovana. Naravno, nije svaki put magija, ali ukoliko ne probate nema šanse ni da je iskusite.
Grad koji se raduje životu, peva, viče, glasno se smeje, moli, obožava fudbal
Let do Rima, a potom vozom za Napulj. Posle sat i po udobne vožnje železnicom Trenitalia, gde sve besprekorno funkcioniše, u minut tačni, sve čisto, niko nikom nije zauzeo mesto, stjuardesa brine da sve bude kako treba… i stižemo na odredište. Umesto metroom, odlučujemo da se sa železničke stanice pešice uputimo u apartman, što je bila dobra uvertira za početni doživljaj grada. Prvo što primećujem jesu čiste ulice, što demantuje priču da je Napulj prljav grad (možda je nekada bio), u šta ću se uveriti i tokom narednih dana boravka. A to me navodi na misao koliko su predrasude ukorenjene i kako se progresivno šire i usvajaju kao istina. Još jedan mit koji vlada jeste nebezbednost grada, što su mi pred put i moje koleginice s posla podcrtale i slikovito objasnile kako Napuljem krstare motoristi i u hodu kidaju zlatni nakit ženama, te da ga skinem. Naravno da to nisam učinila, jer uobičajena doza opreza je potrebna i u svom i bilo kom drugom gradu.
ŽILA KUCAVICA – QUARTIERI SPAGNOLI
Posle pola sata lagane šetnje, stižemo u naš preslatki apartman, koji smo unapred rezerevisali i to ciljano u Španskom kvartu (Quartieri Spagnoli), jer je to žila kucavica grada, gde sve ključa od uvek raspoloženih, veselih, raspevanih i pre svega glasnih prodavaca u bezbrojnim radnjama i na uličnim tezgama koje mame raskošnim bojama i mirisima, voća, povrća, sveže ribe i morskih plodova. Naravno, tu su i najrazličitiji, jeftini suveniri, uglavnom sa likom slavnog Maradone, koji je za Napolitance poput boga, ako ne i sam bog. Naime, davne 1990, u eri slavnog Argentinca, Napoli je osvojio dve titule prvaka Italije i jedan Kup UEFA, te stekao status božanstva. Napulj izgleda kao veliki Maradonin muzej na otvorenom. A uz sve to, živopisnim uličicama gomila turista se lagano promalja i svako malo sklanja u stranu kako bi propustili automobile, naročito motocikliste, kojih je bezbroj, jer motori su glavno prevozno sredstvo lokalaca.
Bez obzira da li je reč o vespi ili nekoj opasnoj mašini, svi su motorizovani, od tinejdžera do vremešnih ljudi, a pritom mere zaštite poput kacige i ograničenja brzine su im nepoznanice. Neko je duhovito rekao U Milanu su semafori uputstva, u Rimu su sugestije, a u Napulju su božićni ukrasi. I istina je. Prosto su carevi trotoara, jer ovde saobraćajna pravila ne važe, a sve odlično funkcioniše, za nepoverovati. Ukoliko ne volite ovakvu frtutmu, odaberite smeštaj u nekom mirnijem, da ne kažem, urbanijem delu grada, mada, ipak navijam za Quartieri Spagnoli. Lokacija smeštaja je bila idealna, na nekoliko minuta od glavne džade Via Toledo, trgovačkog centra, koji je delom pešačka zona, načičkanog modnim radnjama i dizajnerskim buticima, koja vodi ka obali mora, a s druge strane u blizini starog istorijskog (Centro Storico) dela, gde se nalazi Via dei Tribunali. Ulica koja dočarava Napulj u njegovom punom sjaju, sa zidovima prekrivenim grafitima, brojnim kafićima i restoranima, a tu je i crkva Pio Monte della Misericordia, gde možete videti Caravaggiovo remek-delo Sedam dela milosrđa.
Znamenitosti je toliko u celom gradu da je teško nešto posebno izdvojiti. Svaki deo grada ima svoj jedinstven šarm, sa bezbroj veličanstvenih trgova i građevina, na više desetina katedrala i crkava, da ih ne nabrajam. Ali svakako ne propustite priliku da zakoračite u neku od njih, jer je reč o remek-delima italijanske umetnosti i graditeljstva, koja očaravaju. A poseban je doživljaj prisustvovati misi, što sam sasvim slučajno iskusila. Šetajući, čula sam zvuk orgulja u jednoj crkvi, ušla i u društvu uglavnom lokalaca pomolila se da se ponovo vratim u ovaj čarobni grad.
U blizini obale mora prostire centralni gradski trg Piazza del Plebiscito, omiljeno sastajalište Napolitanaca i turista. Na njemu se nalaze i bazilike San Francisko di Paola i Kraljevska palata. Najlepši pogled na ovaj trg pruža se iz čuvenog kafea Gambrinus, u koji se na espreso i babu (zaliveni slatkiš sa rumom, orijentalno nasleđe) ide kao na hodočašće i zamišlja Oskar Vajld, koji je voleo tu da provodi vreme. A u blizini je i čuveno zdanje Opere Teatro di San Karlo, najstarije operske kuće koja je otvorena je 1737. godine, decenijama pre Milanske skale ili venecijanske La Feniče.
Kada se spustite na obalu, svakako se treba propustiti uživanje u pogledu na morsku obalu i Vezuv i prošetati predivno uređenim šetalištem. Inače, srce grada je zamak iz 13. veka Castel Nuovo, okružen odbrambenim jarkom i zaštićen sa pet kula. A kako biste grad imali na dlanu, tu je zamak Sant’Elmo, srednjovekovno utvrđenje, smešteno na brdu Vomero, istoimenom kvartu, do kog se žičarom stiže za petnaestak minuta. Tu ćete doživeti prefinjeniji Napulj, sa uglađenijim žiteljima, da ne kažem višeg materijalnog statusa u odnosu na druge delove. Umesto žičarom, u centar grada smo se vratili stepenicama (414 ukupno), što je poseban doživljaj, jer možete takođe uživati u fascinantanom pogledu na grad.
Gete, Bajron i naš Miloš Crnjanski, samo su neki slavni koje je očarao Napulj
Od sirotinjske hrane do brenda
Pica je zaštitni znak Napulja, jer je upravo ovde nastala, tako da ne čudi što je na svakom koraku možete naručiti. Brojne picerije, poznate i one manje izvikane, uvek su pune večito gladnih turista. S tim da su mnoge stekle kultni status zahvaljujući tome što je neko poznat baš tu jeo ili je baš tu sniman neki film (marketing), te su ljudi u stanju besomučno da čekaju u redu, što je meni fascinantno. Tendenciozno ne želim da ih imenujem, jer pica u Napoliju je svuda jednako dobra. Budući da sam odsela u zgradi iznad picerije koja ima Mišelinovu zvezdu (!), iz znatiželje sam naručila picu, s tim da sam ja svoj red čekala udobno smeštena na terasi uz kafu. I, pica je stigla, i – ništa posebno, nimalo drugačija od drugih. Tako da mi je pica bila najmanje u fokusu kao obrok, već sam se opredelila za morske delicije, po logici – ipak sam na moru. Inače, na svakom koraku su poslastičarnice (Pasticcirie), koje obiluju pravim malim umetničkim delima, kojima je teško odoleti. Reč je uglavnom o različitim pecivima (korneto, italijanska verzija kroasana) punjenim kremom od pistaća, čokolade, vanile…, naravno i raznim kolačima, poslasticama i sladoledu. Budući da Italijani dan započinju slatkim kornetom i kafom, teško je pronaći slanu verziju. Ali najbolje sendviče svakako ćete probati u Napulju, gde na licu mesta birate njihov sadržaj, koji je više nego primamljiv i raznovrstan. A kada je reč o kafi, bolju nisam pila i zaslužuje epitet najbolje na svetu.
Mnogo je još toga o čemu se može podrobno pričati, kako o hrani, tako i o svakom drugom segmentu, istorijskom, verskom, kulturnom, zabavnom, grada koji tokom tri hiljade godina postojanja pleni raznovrsnošću u svakom smislu.
Čini mi se da sam ovaj tekst tek počela i da sam tek ponešto rekla, a prostoru se bliži kraj. Namera mi nije bila da pravim turistički vodič preporuka, već da u svoj doživljaj utkam poneka zanimljiva mesta. A ima ih još, i svako zaslužuje posebnu pažnju, naročito Pompeja, kao jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta, ne samo u Italiji, već i u svetu, koja je nakon izbijanja vulkana Vezuva u 79. godini nove ere, ostala zatrpana pod pepelom i vulkanskim kamenjem, a njegovi ostaci su otkriveni tek u 18. veku. Samo delić je otkopan, a taj delić je toliki da pre obilaska morate napraviti plan šta videti tokom jednodnevnog izleta, jer su potrebni dani da biste sve videli. Kada je reč o Napulju, posebno je zanimljiva podzemna mreža kaktakombi i tunela, grad ispod grada, koji nisam obišla. A za utiske sa Amalfi obale, Sorenta i sa ostrva Kapri, koji su u blizini Napolija, nekom drugom prilikom.
nesavršeno savršenstvo
Magični Napulj, treći najveći grad u Italiji, sa četiri miliona stanovnika, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Sa svim svojim manama, dokaz je da nesavršenost može biti očaravajuća. Mene je opčinio živopisnom atmosferom prepunom misterije, bogatom istorijom, raskošnim kulturno-istorijskim spomenicima i božanstvenom prirodom. A mislim da sam tek zagrebala njegove čari, samo mi je zagolicao maštu. La bella Napoli je grad sa hiljadu kontrasta, boja, mirisa, zvukova. Autentičan duh daju mu srdačni, ponosni ljudi vulkanske energije. Grad se može istražiti peške, ne morate da se oslanjate na javni prevoz. Ali, trebalo bi da pogledate jednu stanicu podzemne železnice – Toledo, koja deluje futuristički i kažu daje jedna od najlepših metro stanica u Evropi. Za one koji iz nekog razloga nisu u mogućnosti da pešače, tu je turistički autobus, kojim mogu upoznati grad.
Napulj nije ekonomski Milano ili raskošni Rim. Napulj je grad sa dušom, ona Italija o kakvoj čitate u knjigama. Za sve koji žele da iskuse pravu Italiju. Za avanturiste. Napulj je suštinski realna slika ove zemlje. Italija bez maske i šminke. Ovde ćete shvatiti kakvi su zaista Italijani, sa kakvim se problemima ova zemlja suočava. Ako tražite nešto novo i drugačije, nešto što će vas iznenaditi i gde ćete doživeti mnoštvo novih stvari, onda je Napulj za vas.
Foto: profimedia, Snežana Milošević
