Planiranje putovanja je trajalo mesecima, gledanje nepreglednog broja youtube videa i čitanja blogova samo malo kraće, mape Tokija, Kjota i Osake su već bile obasute pinovima i beleškama, pa opet ništa nije moglo da nas spremi na veličinu ovih gradova i raznovrsnost sadržaja koje oni nude. “Ništa” možda nije prava reč, samo je najdramatičnija. Na startu je važno da prođemo čestu, a netačnu predrasudu. U današnje vreme i sa znanjem engleskog jezika, kao i jednostavnom Google translate aplikacijom na telefonu, Japan je destinacija na kojoj ćete moći da se snađete i sporazumete dovoljno, pa i mimikom ako je potrebno. Ljubaznost gotovo svake osobe sa kojom ćete doći u kontakt će to iskustvo učiniti lakšim i prijatnijim i česta je zabuna da postoje nekakva “pravila” kojih striktno morate da se držite. Čak i ako nešto radite drugačije, pa i pogrešno, ovo nije sredina u kojoj ćete naići na osudu. Tako možete da se opustite i posvetite se planiranju odlaska, idealno u vreme cvetanja sakure.
Isčekivani period cvetanja
Postoje dva perioda godišnje kada najveći broj ljudi odlučuje da poseti Japan – jesen, zbog neverovatnih boja u prirodi koja je, zapravo, bogata svuda, pa i u centralnim delovima grada, i proleće, u vreme (cvetanja) sakure, odnosno trešnjinog cveta. Iako bi moglo da zvuči kao turistička stvar, istina je da niko od nas posetilaca ne bi mogao da gaji isto poštovanje prema ovom procesu kao lokalci. Ovaj period za ljude u Japanu simbolizuje ne samo bukvalno, nego i metaforičko cvetanje, obnavljanje. Sakuru bismo mogli da shvatimo kao događaj, samu po sebi. Kako lokalne pekare i poslastičarnice, tako i marketi, pune se močijem, krofnama i taiyaki-em sa sakura filingom, počinje da se pije čaj istog ukusa, a sva vizuelna rešenja sada se naslanjaju na ovu temu.
Ipak, nastavno na simboliku ovog perioda, najznačajnije je vreme koje ljudi provode u prirodi i parkovima, u gotovo svakom slobodnom trenutku. Stanovnici Japana često putuju zemljom kako bi posmatrali sakuru na različitim destinacijama, a shodno tome gde prvo, zbog toplije klime, procveta. Osim što će je na taj način pratiti, ljudi će koristiti svaku slobodnu priliku za hanami – posmatranje cvetanja u vidu piknika, pa ćete ih zateći na pauzama za ručak, u odelima i na parčetu novine kako sede ispod krošnje, a ujedno i u velikim porodničnim i prijateljskim grupama u toku vikenda. Oni će cvetove fotografisati kako telefonima, tako i aparatima sa tele-objektivima, i takva privrženost procesu koji se dešava svake godine gotovo izvesno će vas naterati da razmišljate o tome šta su trenuci u vašem životu koji vas uzbuđuju na takav način.
Osim u parkovima i mnogobrojnim hramovima, krošnje koje variraju između beličastih i tamnoroze cvetova, obaviće i ulice, a o značaju ovih drvoreda i tradiciji njihovog posmatranja govori činjenica da samo u Tokiju postoji par ulica koje se nazivaju Ulicama Cvetanja (Sakura Dōri St, npr). Na taj način, sakura će postati sastavni deo kadrova koji se pred vama ukazuju, u doku dana i večeri, u ambijentima u kojima će zelenilo biti prošarano jarkoroze detaljima, ali i kada će se ukazati specifična jukstapozicija krošnji i snažnosvetlećih reklama na neboderima.
Povratak kući, u ovom slučaju Beogradu, neizmerno je intenzivirao osećaj da ovakvo putovanje nije samo poseta Japanu u fascinantnom trenutku, već deo jednog zajedničkog, ali i individualnog cvetanja, na emotivnom i mentalnom planu.
Nova definicija jednostavnog
Po povratku kući, ustalio se način na koji započinjemo priču o ovom putovanju. “Sve ono što ovde poznaješ, tamo se razlikuje. Kuća iza tebe tamo ne postoji, ulica u koju gledaš takođe, kola su drugačija, marketi su drugačiji”. Na taj način znamo da ne moramo da zađemo u specifičnosti da bismo govorili o značaju ovog iskustva. Takva situacija ujedno govori o tome da, čak i ako bismo dane u Japanu provodili na najjednostavniji način, bez puno plana i kao kod kuće, ova poseta bi i dalje bila jedno od najspecijalnijih iskustava koja smo do tada imali.
Odlazak u market naučio bi nas značaju convenience store-a, prema kome je naizgled mali gradski market mesto na kome ćemo osim namirnica naći i gotova jela restoranskog kvaliteta, pa i kuhinju za podgrevanje i završavanje polupripremljene hrane. Na istom tragu, poseta pijaci čini bogato iskustvo kada je hrana u pitanju i ujedno predstavlja veliki izazov za svakoga ko donošenje odluka na tu temu ne shvata olako. Prvo novo saznanje dolazi već sa doručkom koji bi, protivno našim lokalnim navikama, mogao da se ogleda i u jednom bogatom suši obroku ili soba nudlama u supi, uz nekoliko priloga i salata sa strane.
Ipak, svakodnevno iskustvo koje u sećanju ostavlja poseban trag jeste boravak u tradicionalnom japanskom domu. Ryokan predstavlja kuću specifičnih elemenata i, najpre, atmosfere, koja pruža uvid u nekadašnji i delom savremeni način života u Japanu. Zen bašte i podovi obloženi tatamijem, prostirkama od trske, i sedenje, a često i spavanje na njima, na tankim dušecima, prvi su znak da smo na mestu bogate i istrajne kulture, koja će prožimati čitavo putovanje. Ona će se ogledati u navikama i shvatanjima lokalnog stanovništva, koji će umnogome upotpuniti i iskustvo posetilaca i gostiju. Na to će ukazati i sva keramika koja će vas sačekati u kuhinji ovakvog smeštaja, uz obavezan set za čaj, a kakvu ćete onda moći da kupite u gradu, često od starijih ljudi, i dalje precizno, unikatno i ručno izrađenu.
Neočekivano, mir
Kao osobi koja nije religiozna, započinjanje čitavog pasusa na temu hramova, moglo bi da deluje kao potpuno novi, neistraženi svet. Ipak, detaljna priprema, upoznavanje i otvorenost ka lokalnoj kulturi, više nego ikada pokazali su se kao osnovni sastojci nove priče. Na engleskom temple za budističku religiju, a shrine za šinto, hramovi su široko rasprostranjeni i izuzetno posećeni. Osim što igraju značajnu ulogu u upoznavanju sa japanskom kulturom i verovanjima, oni su među ključnim odrednicama arhitekture ove države-arhipelaga.
Karakterističan oblik jedan je od najznačajnijih faktora za oba tipa hrama, ali se među sobom ujedno razlikuju veličinom, okolinom i utiskom koji će otisnuti u osećanja posetilaca. Ipak, na primerima iz Kjota lako ćemo uočiti karakteristično za najveći deo njih. Bilo da govorimo o velikom i značajno posećenom Nanzen-ji hramu ili skrivenom Kōmyō-in u kome skoro da nije bilo posetilaca u vreme našeg obilaska, govorimo i o gotovo nestvarnoj prirodi koja okružuje, upotpunjuje i krasi ova mesta, koja pojedinim gostima u koje mogu da se svrstam, zvanične prostorije ostavlja po strani i budi do sada nepoznata osećanja.
Tako, višemilionski gradovi, pa i Tokijo, koji broji preko 37 miliona stanovnika, za nas čuvaju kutke ili, preciznije rečeno – bašte, koje će nam umiriti disanje i osloboditi mentalni prostor. Potencijalno sa istim ciljem u ovako gustoj i sadržajnoj sredini, upravo tišina i uređenost glavne su odlike načina života, i one predrasude koje se, kroz moje viđenje srećom, ispostavljaju tačnima već u kabini voza, na putu od aerodroma ka iskustvu koje nikada nećemo zaboraviti.
Tekst i foto: Dunja Bajić
