Slučaj Gisele Pelicot ostavio je dubok trag u globalnoj javnosti, ne samo zbog svoje pravne važnosti već i zbog društvenih pitanja koje je otvorio. Ova pravna bitka, koja je rezultovala osuđujućom presudom protiv počinilaca seksualnog nasilja, postala je simbol otpora, hrabrosti i zahteva za pravdom u svetu u kojem preživeli često ostaju nečujni. Svedočenje Gisele Pelicot, njen nepokolebljivi stav i spremnost da se suoči s traumom ne samo da su osvetlili duboko ukorenjene nepravde, već su pokrenuli širu raspravu o odgovornosti, empatiji i potrebnim promenama u društvu.
„Sram nije naš, već njihov“
Presuda u slučaju Gisele Pelicot izazvala je snažan odjek, pokrenuvši globalne razgovore o pravdi, moći i borbi protiv seksualnog nasilja. Posle osmomesečnog suđenja, bivši suprug Gisèle, Dominique Pelicot, nekada ugledna javna ličnost, osuđen je po svim tačkama optužnice i osuđen na 25 godina zatvora. Ovaj trenutak označio je retku pobedu pravde u svetu gde preživeli često ostaju bez ikakvog zadovoljenja.
Za mnoge, ova presuda nije samo pravni presedan već i kulturni preokret. Hrabro svedočenje Gisele Pelicot i transparentnost procesa postavili su nove standarde za ovakve slučajeve. Ipak, njena upečatljiva izjava — „Sram nije naš, već njihov“ — posebno je odjeknula u javnosti, rušeći vekovima star narativ koji je žene označavao kao odgovorne za nasilje koje su pretrpele. Njene reči preokrenule su dinamiku u društvu: sramota je prešla na počinioce, dok su preživele konačno dobile dostojanstvo i pravo da progovore.
Značaj ovog suđenja posebno dolazi do izražaja u kontekstu savremene politike, gde se odgovornost za seksualno nedolično ponašanje često zanemaruje. U tom smislu, presuda u slučaju Pelicot služi kao podsetnik da pravda, iako deluje teško dostižno, nije nemoguća. Ova presuda je odgovor na godine u kojima su moćnici izbegavali odgovornost, od sudija Vrhovnog suda do holivudskih producenata. Gisele Pelicot je postala simbol društvene promene koja ruši duboko ukorenjene strukture moći i stavlja preživele u prvi plan.
Rušenje narativa i moć hrabrosti
Predugo su žrtve seksualnog nasilja bile izložene pitanjima poput: „Šta je nosila?“ ili „Zašto nije otišla?“ Ovakva pitanja služila su da se krivica prebacuje na njih, dok su počinioci prolazili nekažnjeno. Odbijanje Gisele Pelicot da prihvati te narative prekinulo je dugotrajno ćutanje i otvorilo javnu raspravu o realnostima rodnog nasilja. Njena odlučnost i spremnost da progovori razbile su tišinu koja je omogućavala predatorima da deluju nesmetano.
Spisateljica Rebecca Solnit u svojoj knjizi The Mother of All Questions naglašava da je tišina ono što je decenijama omogućavalo predatorima da deluju nekažnjeno. Svedočenje Gisèle Pelicot, ispunjeno bolnim detaljima, postalo je čin otpora. Deljenjem svoje priče sa svetom, ona je ne samo tražila pravdu za sebe već i osvetlila put drugima da učine isto.
Značaj presude i pogled unapred
Uticaj ovog slučaja prevazilazi zidove sudnice. Žrtve seksualnog nasilja širom sveta prate ovaj događaj i crpe snagu iz hrabrosti Gisèle Pelicot. Mnogi se nadaju da će pravosudni sistemi drugih zemalja slediti ovaj primer i pokazati sličnu posvećenost pravdi i transparentnosti.
Ipak, ova presuda podseća i na to koliko je put do pravde još dug. Većina slučajeva seksualnog nasilja nikada ne stigne do suda, a sistemske prepreke, poput okrivljavanja žrtava ili nedostatka pravnih resursa, i dalje obeshrabruju mnoge preživele da potraže pravdu. Za svaki slučaj visokog profila, postoje hiljade neispričanih priča i žrtava koje ostaju u tišini.
Hrabrost kao kolektivna snaga
Nasilje koje je Gisèle Pelicot pretrpela je neopravdano i neoprostivo. Iako pravda ne može izbrisati godine bola, njena borba postavila je temelje za bolje sutra. Njena hrabrost nije samo lična — ona je postala kolektivna. Svojim činom, Gisèle je osnažila bezbroj drugih žrtava koje nikada nisu imale priliku da dobiju pravdu.
Ova presuda nas podseća da je pravda ne samo moguća već i neophodna za razbijanje sistema moći koji omogućavaju rodno nasilje. Ovo je poziv društvu da prestane prebacivati odgovornost na preživele i da počne tražiti istinsku odgovornost od počinilaca. Sram je njihov — a pravda, u ovom trenutku, pripada svima nama.
Foto: Profimedia