Putovanje u vinarsko središte Bordoa otkriva napore modne kuće Chanel za očuvanje najveće francuske tradicije. Posle mode, naravno.
Kada pomislite na kuću Chanel, vino možda nije prvo što vam pada na pamet. Zapravo, čuvena modna kuća koju je osnovala Gabrielle “Coco” Chanel većini je sinonim za pariski stil. Međutim, već više od dve decenije – i uz malo pažnje javnosti koja obično prati bilo šta u vezi sa Chanelom – porodica koja stoji iza luksuzne modne kuće tiho je sticala vinograde kako u Francuskoj tako i u inostranstvu. I, na mnoge načine, za vlasnike Chanela sličnosti između vinogradarstva i visoke mode čine prikladno spajanje.
„Chanel ulaže u istoriju, u ono što nazivamo patrimoine“, ističe Nicolas Audebert, direktor Chanel-ovih vinograda. Izraz koji označava baštinu ili nasleđe, patrimoine, je reč koja otelotvoruje pristup modne kuće. Isto se može reći i za njihov pristup vinarstvu. „Delimo istu dugoročnu viziju ulaganja“, napominje Audebert, „prihvatajući kvalitet, prepuštanja stvari vremenu, zaštite francuskog pojma“. Ta posvećenost zaštiti francuskog savior-faire, načinu vršenja stvari, kolektivnom know-how-u koji predstavlja tradiciju zanatstva – ključna je za razumevanje Chanelovog širenja vlasništva nad istorijskim vinarskim imanjima.
Otprilike u isto vreme kada su vlasnici kompanije kupili svoj prvi vinograd – Château Rauzan-Ségla, 1994. – Chanel je 1997. osnovao Paraffection. Cilj Paraffectiona bio je da osigura opstanak zanatlija koji su podržavali tradicionalne francuske tehnike dizajniranja i izrade.
Kao što Audebert podvlači, kupovina vinograda u Bordou i šire služi sličnom cilju – da obezbedi dugotrajnost industrije i njenih tradicija. Od 1994. godine, Chanel nastavlja da kupuje Château Canon i Berliquet, takođe u Bordou, kao i vinograde St. Supéry Estate Vineyards u kalifornijskoj dolini Napa i, samo prošle godine, Domaine de l’Ile, imanje na ostrvu Porquerolles, koje se nalazi neposredno uz najjužniji vrh Azurne obale.
„Pokušavamo razviti posao za novog ciljanog potrošača,“ napominje on, „želimo objasniti novoj generaciji zašto Bordo nije samo vino koje je pio tvoj otac ili deda.“
Ukratko, vinske regije zavise od geografskog i klimatskog sastava (tla, terena, vremenskih prilika), pored tradicionalnih praksi koje utiču na rast i berbu grožđa za vino. Tlo, na primer, može varirati od jutra do mraka kao što je to slučaj u Bordo regionu, omogućavajući suptilne varijacije ukusa u vinima proizvedenim u vinogradima koji su međusobno susedni. Na primer, u slučaju Chateau Rauzan-Segla, raznolika priroda temeljnog sastava tla imanja dodaje dinamički kvalitet i raspon vina koje proizvodi. Ovome se dodaje složeni sloj i činjenica da na imanju raste nekoliko sorti grožđa – pretežno cabernet sauvignon, zatim merlot i manji broj grožđa cabernet franc i petit verdot. U vreme berbe svake godine – koja može pasti u bilo koje vreme između septembra i početka oktobra – Audebert, zajedno sa upravnikom vinograda Francoisom Baudoukom, nadgleda ručno branje i obradu 70 hektara grožđa. Nakon početne berbe za grožđe se biraju velike posude od nerđajućeg čelika – proces fermentacije koji započne onog trenutka kada je koža grožđa napukla izložena toploti – a završava se tek kada Audebert i njegov tim odluče željenu boju i ukus i kada su tanini postigli potrebne standarde. Odatle se izvorno vino prenosi u ručno rađene bačve od hrastovine – napravljene samo od hrasta starog 100 godina – gde ostaje 18 meseci da dalje sazri. Upravo u ovom trenutku majstorstvo mešanja vina zaista započinje. Različita vina iz jednog dela vinograda mogu se upotpuniti ili pojačati onim iz drugog, od kojih svako nudi svoj poseban profil ukusa.
„Kada uporedite naše napore sa većim kompanijama koje žele da imaju vinograde svuda u svetu“, ističe Audebert, „vidite da ovom pristupu pristupamo različito – ne radi se o strategiji, već o kulturi“.
fotolofficielusa.com/
