Sacha je jedan od onih DJ-eva na čijem gigu neprekidno plešete, ne želeći da se veče završi. Veče kada vam visoke potpetice na podijumu ne smetaju. Tu ste do svitanja opijeni dinamičnim zvukom koji reflektuje čistu sreću. Ovaj talentovani izvođač francuskog porekla muziku koju pušta opisuje kao eklektičnu, ali na dobar način.
Izuzetno cenjen među Beogradskom zahtevnom scenom, prepoznatljiv je po besprekornom umeću puštanja muzike na gramofonu. Pored lične kolekcije vynila na kojoj mu svi pasionirani kolekcionari zavide, potpisuje se ispred Macadam Mambo izdavačke kuće. U Beogradu nastupa spontano, gotovo uvek kada je tu. U susret vrelm letnjim noćima i razigranom danceflooru na drugoj obali reke, donosimo vam Sachinu listu u želji da vam dobar zvuk razmrda svakodnevicu jer leto je vreme za ples.
Koliko dugo puštate muziku?
Ove godine je tačno dvadeset godina.
Da li uvek puštate vynile?
Da, koliko god mogu. To je moj način rada koji mi je vrlo intuitivan. Međutim, u nekim situacijama kada mi okolnosti ne dozvoljavaju puštanje ploča moram da improvizujem i tada je USB dobar alat, ili kada puštam spontano a nisam planirao…
Zašto, po vašem mišlejnu, vynil opstaje u digitalnom dobu?
To je umeće življenja, poput vina, hrane ili odeće, i uvek će postojati ljubitelji koji će ga ceniti. U pitanju je kolekcionarska stvar.
Da li vynil ostavlja utisak da je muzika na njemu kvalitetnija u odnosu na digitalne fajlove?
Ne može se tako gledati jer kvalitet zavisi od skupa tehničkih parametara. Recimo ako imamo loš mastering ili pressing zvuk će zvučati užasno. Recimo da donosi neke dodatne vrednosti samom štampom, to ga čini važnijim od samog digitalnog postojanja.
Dakle, vynil možemo smatrati luksuznim predmetom u odnos na digitalne fajlove koji se lako troše i lako su dostupni?
Danas je definitivno luksuz kupovati i sakupljati ploče jer su cene naglo skočile na polovnom tržištu u poslednjih deset godina usled sve većeg broja kolekcionara. Situacija nije sjajna ni za nova izdanja jer su cene proizvodnje i shippinga u poslednje tri godine udvostručene. Sa druge strane digitalno okruženje pruža određene benefite u pogledu dostupnosti muzike, DJ-evi uglavnom promovišu muziku nekih drugih izvođača, dok je ljudi slušaju na streaming platformama. Međutim, nisam siguran da to sa ekonomskog aspekta podržava muzičku scenu.
Kako biste defenisiali muziku koju puštate?
Puštam Leftfield nestandardnu muziku, bilo šta što je netipično za svoj žanr, kombinujem elemente ražličitih pravaca, krećem se između Duba, Ambienta, Trip-Hopa, Housea, Techna, Trensa, Jungla…malo Rocka, Minimala i Hip-Hopa. Moj stil je veoma eklektičan, ali na dobar način.
Iz kog doba datira muzika koju imate na vynilu, postoje li određene dekade? Kada ste počeli da skupljate ploče?
Počeo sam da skupljam ploče, cd-ove i kasete krajem osamdesetih kada sam imao oko 10 godina. Moje interesno polje kretalo se od šezdesetih pa sve do današnje muzike, dakle obuhvata 7 decenija…Sve zavisi od raspoloženja, u poslednje tri godine sam otišao nazad u devedeste.
Kako vidite vynile za 10 godina?
Nadam se na istom mestu, uz nekolicinu lejblova i šopova koji se trude da održe kulturu vynila živom.
Da li volite ćevapčiće i rakiju?
Naravno da volim! Ćevape sa kajmakom, malo luka i čašicom šljive.
Beogradska publika vas voli. Koji je vaš omiljeni dancefloor u Beogradu?
Možda zato što sam srpski zet. Nisam zahtevan kada izlazimo ali obično je to Drugstore, 20/44, Lift ili Dim.
Kada vas možemo čuti u Beogradu?
Verovatno već sledeći put kada dođem, ali to će kao i uvek biti u poslednjem trenutku.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije: Privatna arhiva, Instagram
