Da li je veština vladanja instrumentom presudna da za jednog umetnika kažemo da je dobar?
Da bi rekli da je neki umetnik dobar, samo vladanje instrumentom nije dovoljno, ali veština vladanja instrumentom je presudna, to muzičaru daje slobodu. Odnosno, najveće umeće je kada instrument više ne postoji, kada se taj medijum između nas, odnosno naših ideja, žara, srca, volje, vizije i emocije briše. Veoma je važno da umetnik ima dovoljnu veštinu da savlada tehniku, jer kada se savlada ta prepreka, to vodi ka potpunoj slobodi. Dakle, kada kažemo da je neko veliki umetnik to podrazumeva potpuno vladanje instrumentom.
Kakva je, po vašem mišljenu, budućnost klasične muzike u vremenu u kojem danas živimo?
Budućnost klasične muzike najbolje procenite prema njenoj prošlosti. Postoji ogroman broj razloga zašto su neke stvari tako dugotrajne. U klasičnoj muzici možemo videti da ona vekovima ostaje aktuelna, bez obzira na trendove, na razne male ili velike promene, aktuelna je, jer priča priču, odnosno slika jedno stanje ljudskog bića koje je univerzalno, aktuelno i dan-danas. Različiti kompozitori su koristili različiti jezik, različite tehnike i nijanse, ali suština je ista. To zašto je muzika činila srećnim nekoga pre sto ili dvesta godina i zašto čini nekog srećnim danas je isto, odnosno razlozi su isti. Tako da u tom smislu, mislim da klasična muzika uvek ima svoje mesto i uvek će ga imati. To naravno ne znači da treba pasivno čekati, mislim da treba biti veoma aktivan u njenoj promociji, u predstavljanju što većem broju ljudi. Nemam nikakav problem kad neko kaže da mu se klasična muzika ne dopada, ali ukoliko je imao kontakt, odnosno ukoliko je otišao na neki koncert. Na neki način, mislim da je klasična muzika za svakoga, ali da nije svaka klasična muzika za svakoga. Moramo raditi na prezentaciji i na svežem pristupu, kako bi je približili što većem broju ljudi. U današnje vreme, kada živimo u budućnosti sa chat botom koji piše govor za vas i odgovara na neka duboka pitanja, ja sam entuzijasta. Prilično je zastrašujuće gde smo sada sa tehnologijiom i veštačkom inteligencijom. U stvari, ja sam odjednom dobio još veće samopouzdanje što se tiče nekih stvari koje su bezvremene i koje zahtevaju jedno potpuno posvećenje, kao što je recimo klasična muzika i pre svega violinizam, odnosno violinska tehnika i posvećivanje instrumentu, koje u suštini zahteva ceo život. Kada sve dođe u jednu tačku na sceni, gde umetnik deli sebe sa auditorijumom nešto je što je teško zamenljivo veštačkom inteligencijom. Zato smatram da nema ničeg vrednijeg i plemenitijeg nego da se posvetimo mladim umetnicima, da im pomognemo da ostvare svoj san, da se ostvare i posvete instrumentu i muzici. To zaista čini ovaj svet lepšim.
Smatrate li da je slušaocu klasične muzike neophodno predznanje?
Ne mislim da je slušaocu potrebno predznanje da bi uživao na koncertu klasične muzike, razloga je mnogo. Da li nekome treba predznaje da bi uživao u nekom filmu, jelu, slici, skulpturi ili u prirodi? Tako i sa muzikom, svako će je shvatati na svoj način. Imao sam bezbroj prilika da se uverim u to da publika koja je vrhunski informisana i obrazovana i ona koja zaista ne zna šta je čeka, reaguje jednako srdačno i toplo. Dakle, reakcija je ista. Mislim da je to veoma važno, da to imamo na umu. Jer to je jedan od razloga zbog koga je klasična muzika u jednom trenutku imala ne tako dobru reputaciju i doživljavana je kao hobi za ljude određenog staleža, kulture i znanja, odbijalo je mnoge koji su se prosto plašili da idu na koncert klasike. Po meni, nema većeg greha nego da plašite nekoga da uživa u umetnosti. Tako da odgovor je ne, mislim da vam ne treba predznanje, idite sa otvorenom dušom, otvorenog uma i uvek ćete naći u klasičnoj muzici nešto što će vam se dopasti.
Kako se pripremate pred nastup? Da li postoji neka nezaobilazna rutina?
Pripreme za nastup uvek su slične, naravno shodno programu, njegovoj dužini i težini. To traje nedeljama, nekada i mesecima. Pripremama nastojim da priđem iz svih mogućih aspekata. One obuhvataju umetničke, stilske, tehničke i energetske aspekte. Sve je to veoma važno da bi na kraju nastala jedna organska celina i da ljudi kada vas slušaju veruju onome što svirate. Uvek održavam fizičku formu, da li je to joga ili vežbe disanja, radim i Wim Hof metodu koja mi veoma pomaže da održavam solidan nivo energije. Idem u teretanu, volim da trčim… Sve te stvari doprinose jednom zdravom životu kojem sam uvek težio. Prepoznao sam vrlo rano da je životni stil jednog muzičara veoma težak, zahtevan i nezdrav, neregularan. Većina mojih kolega koje poznajem, koji su profesionalci, zaista teže, kao i ja, nekom regimentu, disciplini, metodičnosti, organizaciji, doslednosti, rasporedu kako bismo u taj haos uneli kontrolu. Bitno je da sve svoje resurse imamo na raspolaganju, a zato ih teba negovati, pogotovo ako naš životni stil stalno troši energiju, telo, um i jako je važno da je vratimo. Moje pripreme su holističke, dakle nastojim da uvek budu sveobuhvatne.
Kako je izgledala muzička scena u vreme vašeg odrastanja?
Zaista je to teško reći, jer su bila druga vremena, teže je bilo doći do nekih stvari, uopšte imati neku izloženost medijima, da se neki koncert snimi, sve je to bilo retko. Ukoliko ste snimili neki CD, to je automatski bio znak da ste nešto postigli, da ste uspeli, da imate priliku za vidljivost, jer to podrazumeva neki kvalitet koji će opravdati očekivanja. Danas, imate neograničene informacije, sve se snima, svi smo režiseri. To menja i sliku kako umetnici pristupaju svojoj umetnosti. Postoji velika želja za izdvajanjem iz gomile. Nažalost mi kao ljudska bića imamo tendenciju ta uradimo bilo šta da bi se izdvojili iz te mase. Internet je jedna buka svega i to menja mnoge stvari. Mnogi pristupaju na negativan način karijeri i žele da budu drugačiji po svaku cenu, bez dovoljne posvećenosti svom instrumentu i muzici. Uvek je bilo talentovanih ljudi, i mi smo u Srbiji imali mnogo talentovanih studenata, nadarene dece, ali za karijeru je potrebno mnogo toga. Morate biti kompletni. Treba imati i neku dozu sreće da biste uspeli, jer to je zasićeno tržište.
Šta mislite o muzičkim pravcima koji su popuarni danas (eksperimentalna muzika, tehno, trep…)
Ja sam uvek bio muzički svaštojed. Slušao sam razne vrste muzike, čak često sam naginjao muzici koja je ekstremnog kontrasta u odnosu na klasičnu muziku. Recimo slušao sam heavy metal kao klinac, pa onda rap, voleo sam Eminema, naravno pored grupe Queen, zatim Panteru, pa Die Antwoord. Nemam neke inhibicije u muzičkom smislu, važno je da je nešto urađeno dobro ili da probudi nešto u meni. Bitna je energija. Kako se ta energija zove, iz koje zemlje dolazi i kog je stila mi zaista nije bilo važno. Danas je muzika drugačija, ona pokušava da odgovori na stanje u kome se svi mi u manjoj ili većoj meri nalazimo i na opseg pažnje koji se smanjio. Svodi se na par sekundi nečega i muzika se, nažalost, na neki način prilagođava tome. Naravno ima onih kojih rade svoju stvar i koji ne podležu tim tendencijama. Ali to podrazumeva i manji broj publike. Internet je, nažalost, uslovio kvalitet muzike i njenu dubinu i ljudi nemaju više vremena da slušaju muziku kao nekada. Ali ima dobrih stvari, tako da ja krajičkom uha pratim, ali ne aktivno.
Slušate li muziku u kolima, avionu?
Slušam, ali često sam toliko zauzet tako da sam uglavnom na telefonu koji mi dođe kao office na točkovima pa mi većina vremena prođe u tome. Volim da slušam radio nasumično, povremeno pustim i nešto konkretno. Nekada sam voleo muziku iz video-igara, slovenske obrade tehna, u stilu vikinga kao i sountrack iz istoimene serije. Takođe volim kantri, ja sam kauboj u duši i jako volim taj životni stil, prirodu sa životinjama, slobodu i otvoren prostor, sve mi je to u krvi. Znatiželjan sam i kako naiđe neki talas, ja uronim u njega dok se ne iscrpi.
Spoj klasike i rok muzike sa uživanjem smo imali priliku da čujemo kroz Rock operu koju ste predstavili u saradnji sa Neletom Karalejićem. Recite nam nešto o tom iskustvu? Da li vam je inspirativna interakcija klasike i roka ili nekog drugog zvuka ili muzičkog pravca?
To je bila jedna avantura gde smo svi mi uskočili sa nekom dečijom ushićenošću i znatiželjom i zaista smo uživali od početka do kraja. Kruna tog događaja je bio koncert, koji se održao 21. juna na Tašmajdanu u sklopu Svetskog dana muzike. Bila je neverovatna energija. Proces je bio jako interesantan. Uvek sam voleo da pravim iskorake, da li je to džez kada sam bio mlađi ili kasnije etno-rok sa Vlatkom Stefanovski ili duet sa Edinom Karamazoim, zatim Tango projekat. Rock el clasico je multimedijalni projekat sa Neletom, koji nije samo pevač, komičar, glumac i pisac. On je sve to. Jako je interesanto videti kako takvi ljudi razmišljaju, kako pristupaju određenim idejama. Zanimljiv je taj spoj roka i klasike. Uvek je bilo interesantno, i meni i mojim kolegama iz sveta klasike, kada malo iskoračimo u takav svet. Davno sam svirao i vodio ansambl na koncertu Grorilaz, koji je prenosio MTV. Kada osetite slobodu i drugu energiju ulazite u drugi svet koji je veoma oslobađajući pogotovo za nas koji smo klasično trenirani i uvek pratimo neki kalup, jer trening je u našem slučaju veoma regimentalan i neophodan. Svo to iskustvo je bilo fantastično.
Omiljena pesma na danceflooru?
Iskreno, ne sećam se kada sam bio na danceflooru, milsim da je to bilo pre pet godina i bila je muzika 80-ih, ali sećam se da sam plesao. Ranije sam voleo da čujem C+C Music Factory, MC Hammer, uz čije pesme sam đuskao bilo gde da se zadesim. Ako pričamo o clubbingu, zaista nikada nisam išao. Generalno volim dobar beat, ritam mora da ima neki začin. Tako da ako je dobar ritam onda plešem, moram. Volim rap, afričke ritmove, može da bude i elektronika. Najvažnija je atmosfera i društvo, onda lagano krenem.
Gde vas publika može čuti u budućem periodu?
Ima dosta projekata koji predstoje, sada su u pripreme u finalnoj fazi. Sledeći koncert je u Sarajevu sa Sarajevskom filharmonijom, zatim Banjaluka koncert Rock el clasico u aprilu, a početkom maja sam u Splitu u novom teatru. Leto će biti prilično zauzeto, u julu ću održati veliki masterclass koji će se najverovatnije održati u Beogradu. Na mom tanjiru obaveza ima dosta stvari, nastupa i predavanja. Sve informacije o događajima biće na sajtu.
Razgovarala: Milena Kitić
Foto: Nebojša Babić, Instagram
