Nedavno je izašao singl koji nosi naziv “Evo obećavam”. Uz snažnu poruku koju obrađujete na vama svojstven način šta nam poručujete? Da li se obraćate samo ženama?
Pesma Evo, obećavam na subjektivan način dotiče dva najprisutnija psihička stanja danšnjice – anksioznost i depresiju. Ne obraćam se samo ženama, naprotiv. Čak, u drugom delu pesme, gde dotičem temu anksioznosti, pevam u muškom rodu. Iz mog ličnog iskustva, sa anksioznošću sam se sretala uglavnom kod muškaraca. A sa depresijom, kod žena, pa i kod sebe. Ovo je zaista subjektivni doživljaj i ne poklapa se sa statistikama u koje sam imala uvid, po kojima su oba stanja procentualno prisutnija kod žena. Takođe, ova stanja se nekad i preklapaju, ali to je druga tema.
Ko je bio zadužen za muziku a ko za tekst? Šta vas je ovog puta inspirisalo?
Inspiracija je jasna, sve prisutnija anksioznost i depresija u našem okruženju, i promišljanje uzroka i rešenja. Tekstove koje pevam pišem ja, postavim aranžman i dalje ga razrađujem sa Milovanom Boškovićem i Jovanom Antićem u Gruvlendu.
Vaš celokupni vizuelni identitet neprikosnoveno je prepoznatljiv, a to se odnosi na vaš stil i video klipove. Poslednji video je, takođe, rađen kao triptih omnibus i potpisuju ga talentovani umetnici iz zemlje i regiona: Nikola Stojanović, Marcella Zanki i Isidora Bulatović. Recite nam nešto više o tom iskustvu.
Sama pesma je podeljena na tri dela, i shodno tome, došli smo do zaključka da je idealna za jedan mali eksperiment u domenu muzičkih videa – spot u vidu omnibusa. Pozvali smo ova tri reditelja, od kojih svaki ima različit izraz i različito iskustvo u radu. Svako od njih dobio je temu, koja je ujedno i naslov njihovog dela spota, a to su – Depresivna sam, Anskiozan sam, Obećaj mi. Jedina poveznica ova tri dela jeste kroz mene kao aktera i u (radno nazvanoj) ženskoj i muškoj ulozi, kroz statiste koji podržavaju scene, i kroz znakovni kostim koji smo radili sa Ivanom Kesić, zatim šminku sa Irenom Miletić. Postojala je bojazan oko toga kako ćemo uraditi tranzicije između ova tri dela i da li će uopšte biti jasno o čemu se radi, ali mislim da smo uradili dobar posao, i koliko vidim svima je bilo izazovno da učestvuju u ovom eksperimentu.
Čega se najrađe sećate iz vašeg tinejdžerskog kulturnog okruženja. Ko su bili vaši idoli tada, a ko vas inpiriše danas?
Teško mi je da saberem ko me je sve inspirisao, a i zaboravna sam. Svakako, čini mi se da je uvek u pitanju neki izraz koji uspeva da me uvuče u temu, posvećenost, temeljnost, duhovitost…
Gde publika može da vas čuje u narednom periodu?
Za sad znam za Herceg Novi, Banja Luku, Zagreb, Skoplje, planira se i Beograd… Da ne nabrajam, najbolje se to isprati kod nas na mrežama, na profilu Zemlje gruva i mom ličnom.
Razgovarala: Milena Kitić
Fotografije: Mladen Teofilović
