“Slomljeno srce” zvuči toliko trivijalno da nam je pomalo neprijatno da priznamo da se stvarno suočavamo sa ovim problemom. Ne, najstvarnije. Izgovarajući ove reči i nama samima se može učiniti kao da smo deo ozbiljno loše romantične drame, ali ovaj (emocionalni) problem je sve samo ne izmišljotina novijeg vremena.
“Sindrom slomljenog srca” prvi put je opisan 1990. godine. Japanski istraživači su tada upotrebili reč “Takotsubo” jer su otkrili da kod ovog stanja oblik leve srčane komore na angiogramu izgleda kao keramički lonac istog naziva koji se koristi za hvatanje hobotnica. Kada je vremenom dokazano da srce zaista može biti slomljeno, odnosno da na njegovo stanje može da utiče bilo kakav emocionalni stres, svi su počeli da koriste termin “sindrom slomljenog srca”.
Reč je, dakle, o takozvanoj “stresnoj kardiomiopatiji” odnosno jednoj vrsti srčanog udara. A, kao i kod svakog srčanog udara, mogući simptomi su kratak dah, bol u grudima i abnormalni srčani ritmovi – no, mehanizmi su potpuno drugačiji. Naime, tipičan srčani udar se dešava zbog blokade srčane arterije koja oštećuje srčani mišić. Kod stresne kardiomiopatije, međutim, ne dolazi do blokade arterije te se ovo smatra blažim oblikom infarkta koji se može lakše preživeti i od njega se oporaviti.
“Sindrom slomljenog srca”, sada znamo, stvara emocionalni stres, ali način na koji će se stres ispoljiti nije uvek sasvim jasan i vidljiv. Svakako, pretpostavlja se da usled stresa ove prirode dolazi do grčenja krvnih sudova u srcu što uzrokuje oštećenje srčanog mišića.
Treba imati u vidu da su žene sklonije razvoju ovakvih problema sa srcem, a učestalost “sindroma slomljenog srca” naglo je porasla tokom pandemije – sa 2% na čak 8%, pokazala su istraživanja.
Doktori naglašavaju da žene nisu “samo emotivnije” – fiziološki gledano, reakcija žene na stres je drugačija od one koju imaju muškarci. Na primer, istraživanja pokazuju da pod istim mentalnim stresom žene i muškarci mogu da dožive potpuno različite promene u krvnom pritisku i protoku krvi, što bi i moglo da objasni nesrazmernu stopu stresne kardiomiopatije među ženama.
Iako prilično ozbiljan, na “sindrom slomljenog srca” ne gleda se na način na koji bi to trebalo – naziv definitivno utiče na to, ali i činjenica da se simptomi ovog sindroma mogu pomešati sa simptomima anksioznosti koja je takođe sve češća, naročito u današnje vreme. Psihosomatski ili ne, sve simptome ovog tipa treba ozbiljno shvatiti i proveriti kako bi se sprečilo dalje nagomilavanje stresa koje na kraju može da bude pogubno. Uzgred, kada ćemo ozbiljno shvatiti posledice koje stres ostavlja na nas?
Rešenje ili bolje rečeno prevencija ovog zdravstvenog stanja najpre se ogleda u upravljanju stresom, a koji ventil će vama najviše odgovarati moraćete da otkrijete sami. Za neke će to biti fizička aktivnost, za neke brojne kreativne zanimacije. Osim toga, ukoliko imate nelečenu anksioznost ili depresiju, one takođe mogu biti okidač – imajte to na umu.
Veza između uma i srca velika je i jaka. Znamo da je teško nositi se sa slomljenim srcem bez obzira na razlog zbog kog je ono dospelo u to stanje, ali imajući u vidu da je daleko od bezazlenog, naročito u kombinaciji sa svim drugim vrstama stresa kojim smo izloženi, potrebno je da još više povedemo računa o svom mentalnom zdravlju, ali i emocionalnim obrascima.
Foto: Unsplash
Priredila: Ivana Tomić
