Ovako izgleda njen dan: Proveli smo 24 sata sa Draganom Ognjenović

Dragana Ognjenović je modna dizajnerka, slikarka, dizajnerka nakita, obuće i detalja za kuću, kostimografkinja. Svoje obaveze zna napamet i ako se njen dan sastoji od velikog broja sastanaka vezano za kolekcije koje radi.

6:00 Budim se, uglavnom spontano. Ipak, zakažem i buđenje. Još dok alarm zvoni, razmišjam o danu koji me čeka. Ako sam u Beogradu, odlazim do kuhinje da skuvam prvu jutarnju kafu. Isto je i kada sam u hotelu, ako nema kafe u sobi, onda zakažem da mi stigne u vreme buđenja. Svoje obaveze znam napamet, ali ih, takođe, zapisujem u svesku u kojoj crtam i pišem. Moj doručak je, najčešće, sok od nekoliko vrsta voća, često mi je to i jedina hrana u toku dana. Omiljeni ukusi su mi ananas i mango.

7:00 Brzo se tuširam (ujutru je malo vremena za kupke u kadi) i oblačim se. Brza sam, jer znam šta ću obući i imam puno odevnih komada koji se međusobno uklapaju. Najčešće su to omiljene široke pantalone sa džepovima i duge košulje. Imam ih više od deset i rotiram ih. U velikoj torbi nosim sveske, ponekada laptop, mada najčešće sve što je vezano za kompjuter završim uveče kod kuće. Torbi, takođe, imam dosta, jer ih često testiram kada ih napravim. Nedavno sam osmislila i onu koja se može premeštati iz jedne u drugu.

7:45 Moj dan se sastoji od velikog broja sastanaka vezanih za delove kolekcije koje radim, a to su, između ostalog, tašne, cipele, nakit, porcelan, naočare, a u pripremi su miriišljave sveće, ruž za usne i lak za nokte. Kako potpisujem više različitih linija, za sve je potrebno izabrati i obezbediti tkanine, pomoćne materijale, kao i različite dodatke.

8:00 Prva stvar koju uradim po dolasku u radionicu je da pregledam spisak obaveza za taj dan, dok mejlove, kojih ima dosta, čitam noću, iako radije telefoniram ili komuniciram Viberom i What’s upom. Moja industrija je takva da sam uvek u pokretu – u proizvodnji, magacinima ili na sastancima. Dnevno posvetim po sat vremena svakoj od kolekcija.

10:00 Ovo je vreme u koje obicno počinju snimanja ili fotografisanja, koja uzmu veći deo dana. To ume da bude naporan posao jer je mnogo toga važnog mora sažeti u kratko vreme. Takođe je potrebna i koncentracija, da se neki elementi ne bi propustili.

13:00 Retko ručam tokom dana, ako se i desi, to bude dok sam na sastanku. Ali, zato na svaka dva sata popijem šoljicu domaće kafe, koju dobro spremaju moje saradnice u radionici.

15:00 Popodne, kada se proizvodni deo dana privodi kraju, rezervisano je za druge sektore, kao što su marketing i website. Moje linije D.O., Simply d.o., D.O. home, Software, S.O.S. su različite. Svaki brend ima svoj ritam i žive posebne živote, sa posebnim zahtevima. D.O. je linija koja je najkomplikovanija, puno se radi na konstrukciji, boje su mirnije, dok je linija Simply d.o. namenjena prodaji u hotelu za one koji su izgubili kofer, a koji žele da imaju autentične komade odeće koji se mogu pronaći samo na tom mestu.

19:00 Živim blizu studija u Beogradu, tako da mi je potrebno 15 minuta laganog hoda. Na putu do kuće ima nekoliko umetničkih galerija čije izložbe volim da posetim. Ne propuštam priliku da vidim šta se dešava u galeriji Fakulteta likovnih umetnosti, koji sam nekada studirala.

20:30 Mnogo manje izlazim nego što bi se moglo pomisliti za vrstu posla kojom se bavim. Volim svoj privatni život. Veći deo nedelje provodim kod kuće, čitam ili radim na skicama, ako nemam kasne sastanke. Muzika je važan deo mog posla, uvek mogu da slušam The Köln koncert Keitha Jarretta.

22:00 Pasionirano gledam dokumentarne filmove. Uživam u filmovima iz epohe, gde mogu da razmišljam o vremenu o kome govore. Obožavam i dugometražne animirane filmove. Osetim se ponovo kao dete. Kako novac za odeću ne izdvajam jer nosim isključivo ono što pravim, moj greh su knjige i knjižare. Odrasla sam u biblioteci. Kupujem dosta knjiga. Skoro svi zidovi u stanu u kome živim su potpunosti pekriveni policama sa knjigama i magazinima. Volim knjižare i nove knjige. Obožavam papir i grafički dizajn i često biram izdanja sa zanimljivim dizajnerskim rešenjima. Moja omiljena knjižara nalazi se pored Srpske akademije nauka i umetnosti. Odlična je jer ima sve, od književnosti do istorije umetnosti. Često odlazim i u knjižaru Zepter u kojoj uvek pronađem nešto interesantno iz filozofije umetnosti. Veliki sam ljubitelj moderne umetnosti i veći broj knjiga koje kupim upravo su na tu temu. Baš tu, pored knjižare je i Muzej Zepter, koji ima odličnu zbirku savremenih srpskih umetnika, koji već godinama vredno sakuplja dela domacih umetnika, zahvaljujuci profesorki i direktorki Ivani Simeunovic Ćelić, koja je osmiislila i vodi ovaj muzej već godinama.

23:00 Kasno ležem. Pokušavam da napravim rutinu spavanja, ali mi znatiželja ne dozvoljava. Ipak, veče mi je važno jer tada telefon prestane da zvoni, pa mogu da se posvetim crtanju i razmišljanju. I tako počinje novi krug.

Redakcija magazina Harper’s BAZAAR

Photo: Monika Pavlović

Najnovije