Švedski brend Hodakova obožava kaiševe, ali ih ne prodaje. Ukoliko želite da kupite kaiš ovog popularnog modnog brenda, kakav nose poznate ličnosti poput Cate Blanchett i Greta Lee, moraćete da kupite više njih, a da pritom nećete biti u prilici da ih nosite na vašim pantalonama. Umesto uobičajene namene, oni su zašiveni zajedno kako bi formirali torbu ili haljinu ili košulju.
Hodakova prodaje ono što se smatra konvertovanom robom: luksuzne predmete napravljene od prenamenjenih materijala – kaiševe koji zapravo to nisu. Kada sam prvi put ugledala Hodakovu baguette torbu, napravljenu po porudžbini, od šest različitih kaiševa, sa glomaznim srebrnim kopčama koje vire sa strane i zveckaju jedna o drugu, momentalno sam je poželela. Nikada nisam bila naročiti fan kaiševa, međutim torba od kaiševa? To je već nešto baš po mom ukusu. To je ona vrsta aksesoara zbog kojeg te ljudi zaustavljaju na ulici. Ima izgled nečega stvorenog u kreativnim dubinama najbujnije mašte, što pritom nije osmišljeno zarad marketinških i prodajnih ciljeva. Iz pomenutog proizilazi da se osnivač ovog brenda, Ellen Hodakova Larsson, koja je u septembru osvojila prestižnu LVMH nagradu, pre nego što je počela sa dizajniranjem odeće prvo obučavala kao vajar. „Moda nije bila moj glavni fokus”, kaže ona. „Lično, više me zanima razmišljanje o pojedinom komadu, koliko vi cenite taj predmet kao nešto posebno u odnosu na odeću.”
ZVEZDA MODNE SEZONE
Kaiševi ne dobijaju adekvatnu pažnju u modnom univerzumu. Pomisao na otkačene funky pantalone sa spuštenim strukom pravi podelu među generacijama. Čizme sa četvrtastim vrhom su predmet žestokih da-li-su-zabavne-ili-ružne debata. Svake godine nove torbe se bore za It status. Međutim, kaiševi su samo… nekako… kaiševi? Niko ne pravi viralne TikTok klipove o njima, niko zapravo i ne razmišlja mnogo o njima. Jadni kaiševi. Malo je tužno kada zapravo razmislite o tome. Možda je to tako zato što su kaiševi tako praktični. Koriste se za obezbeđivanje odeće, kako bismo bili sigurni da nam se pantalone neće srozati do članaka. Kaiševi garantuju uspeh, ali bez velike pompe.
Tek kada napuste svoju dužnost pričvršćivanja pantalona, kada se prišiju zajedno ili zasijaju ili se nagomilaju ili predimenzioniraju, oni postaju moderni. Valerie Steele, direktorka i glavni kustos Njujorškog muzeja na Tehnološkom institutu za modu (New York’s Museum at the Fashion Institute of Technology), ističe da moda ne predstavlja praktičnost, već je u pitanju samoprezentacija”. Ona takođe tvrdi da, za razliku od torbi kojima je tržište već prezasićeno, kaiševi predstavljaju kategoriju dizajnerske kožne galanterije koja nije cvetala već neko vreme. Naravno, modni kaiševi koji funkcionišu kao aksesoari postoje već izvesno vreme. Brynn Jones Saban, koja je vlasnica Aralda Vintage, vintidž radnje u Los Anđelesu, koja funkcioniše samo po principu zakazivanja termina, ukazuje na prvu dekadu dvadeset prvog veka kao na posebno vreme za kaiševe.
„Junya Watanabe kolekcija za proleće 2002. ima mnogo kaiševa i kopči koji se nose nisko, a ja sam imala sreću da neke od tih komada nosim i u radnji”, kaže ona. „Nedavno smo prodali Margiela kaiš-sat iz jesenje kolekcije 2009. To je izdužena imitacija sata, bez časovnika, koji se obavija oko kukova. Imamo i braon kožni kaiš iz prolećne kolekcije 2009. Alexandera McQueena, koji je veoma efektan i širok, a u obliku peščanog sata, koji istovremeno funkcioniše i kao korset.” Gucci kaiš sa logotipom bio je sveprisutan tih ranih dvehiljaditih, a kreativni direktor Sabato De Sarno ga vraća sa nešto manjom kopčom. Alaïa korsetni kaiševi oduvek su imali poklonike, a kreativni direktor Pieter Mulier obogatio je taj repertoar verzijama sa resama koje dodaju peplum silueti.
Nema ničeg posebno novog, Steele primećuje da su „labavi kaiševi napravljeni od karika sa draguljima, šarmantnim dodacima, bili moderni u srednjovekovnoj Evropi i na Bliskom istoku, a takođe su bili predstavljeni na nekim prerafaelskim i orijentalističkim slikama.” Verovatno je to donekle inspirisalo i Chanel lančane kaiševe, nalik na nakit, optočene zlatnim privescima, biserima i kožnim mašnama. Alexander McQueen je često subverzivno koristio kaiševe. Jedan takav je pridržavao obimnu tkaninu haljine Shalom Harlow 1998, dok je ona izvijala svoje telo kako bi roboti sa pištoljima-sprejevima prskali boju po njenoj haljini. Artisanal kolekcija Maison Martin Margiele, za jesen 2006, predstavljala je kožne jakne i pantalone u potpunosti sastavljene od kaiševa koji su doživeli novo izdanje kada je brend dogovorio dizajnersku saradnju sa kućom H&M.
SUPTILNA STRANA
Kaiševi su, međutim, sve čudniji. Oni su manje direktni. Ono što se trenutno dešava sa njima je komplikovanije i suptilnije. Pored toga što se koriste kao potpora drugih odevnih predmeta, kao kod Hodakove, nose se bilo gde osim oko pravog struka, bilo da su veoma visoko ili da maltene padaju sa bokova. Slažu se kao narukvice – što više, to bolje. Na Pradinoj reviji za proleće 2025, manekenke su nosile rebraste helanke sa visokim strukom u smelim primarnim bojama sa kaiševima protkanim kroz omče nekoliko inča ispod linije struka. Ostale manekenke su nosile suknje i pantalone sa trompe l’oeil kaišem, napravljenim tako da izgleda kao da je stavljen nisko na bokove preko odeće.
Bilo je i plisiranih vunenih suknji koje su pozicionirane nisko u predelu kukova i pričvršćene za čvrsti kožni kaiš, koji se nosi na visokom struku pomoću metalnih karika, na način za koji je internet odmah primetio da podseća na vreme kada je Carrie Bradshaw opasala svoje trbušne mišiće. Kasnije je za Miu Miu, gospođa Prada zamislila kaiševe kao alat za nanošenje slojeva: zgodni splet tkanine i metala i privezaka koji se nose oko struka. Podsetio je na preopterećene torbe, napunjene do vrha, sa kojih vise personalizovani privesci, koje je popularizovala na svojim revijama u poslednje dve sezone. Na drugim mestima u Parizu, brend Vaquera je slagao kaiševe jedan za drugim, počevši od kuka i završavajući do polovine torzoa, poput korseta. A ukoliko se nisu nosili u funkciji odeće, bili su predimenzionirani tako da budu veliki skoro kao jedan, zakačeni ukoso sa značajnim dodacima.
U međuvremenu, na pistama u Milanu i Londonu, Ferragamo i JW Anderson predstavili su jakne sa kaiševima koji se nose nisko. Dok tipičan kaiš za jaknu funkcioniše tako što steže vašu siluetu na njenoj najužoj tački, ovi deluju dekorativno, poput neočekivane trešnje koja se ne nalazi na vrhu. Bili su prilično izazovni i to tamo gde se izazov ne viđa često. Tu je i Prada Buckle torba, jednostavna boxy kožna tašna koja izgleda kao da nosi kaiš. Prvi put se pojavila na pisti sa prolećnom kolekcijom 2024. i od tada joj popularnost kontinuirano raste, a viđamo je često i kako visi sa laktova poznatih ličnosti poput Dua Lipe i Diane Kruger. U kompaniji Kiko Kostadinov, sa sedištem u Londonu, dizajnerke ženske odeće Laura i Deanna Fanning napravile su za jesenju kolekciju 2023. kitten-heel čizme do listova, koje su sadržale više kaiševa obmotanih oko osovine. „Na apstraktan način smo iskoristile kaiševe na čizmama, izmeštajući ih sa njihovog uobičajenog mesta”, kažu sestre. „U ovom kontekstu se mogu smatrati donekle apsurdnim, međutim kaiševi ostavljaju prostora za ličnu interpretaciju.”
KAIŠEVI U HOLIVUDU
Kaiševi su paradirali i na modnim pistama. Olivia Rodrigo je nosila haljinu na bretele Ludovica de Saint Sernina koja je podsećala na dugi crveni kaiš koji joj je bio obavijen oko tela poput zmije. Bella Hadid je poznata po tome što uz farmerke nosi ne jedan, već dva kaiša, dok se šeta ulicama Njujorka. Tokom Milanske nedelje mode, direktorka modnog tržišta i modni urednik Neiman Markusa, Chloe King, nosila je Kate Hundley top u potpunosti napravljen od vintidž kaiševa nanizanih na strukturirani kožni steznik, odavajući iluziju superšik ludačke košulje. Kaže da ju je to privuklo jer su klasična boja i silueta delovale isprepleteno sa idejom o ropstvu.
„To je bio povod za početak razgovora. Mnogi ljudi su smatrali da sam jednostavno naslagala kaiševe na torzo, što je… premda odgovor nije negativan, delovalo kao da je debakl sa garderobom bio samo pitanje trenutka”, kaže ona. „Top je divno skrojen, tako da je bio jak, čvrst i drzak na način na koji to samo dodir perverzije može.” Određena doza pank kulture izvire iz načina na koji se kaiševi interpretiraju u poslednje vreme, što deluje odgovarajuće za ovaj vremenski trenutak koji je toliko pun nezadovoljstva, neizvesnosti i pesimizma. Moguće je da je ovo nagoveštaj značajnijih estetskih promena koje će biti u punom jeku 2025. godine, kao odraz teške političke klime. Ili se možda radi o odustajanju i prepuštanju slobodi kreativnog izražavanja. Već dugo vremena, odnosno mnogo sezona, modnim razgovorom dominira povratak garderobe i osnovnih potrepština i minimalizma i oblačenja za život koji zapravo živite umesto za onaj koji želite. Drugim rečima: praktičnog, skromog, uzdržanog. Šta se dešava ukoliko novi pejzaž kaiševa manje predstavlja nagoveštaj pobune, a više bekstvo?
Životi koje već ina nas trenutno živimo su haotični i predstavljaju odraz našeg vremena. Uobičajen vid oblačenja neće pomoći da se red vrati u naše živote. Oblačenje za posao koji želite i dalje predstavlja samo oblačenje za nekog drugog. Trenutno ništa ne deluje normalno, pa zašto se onda oblačiti uobičajeno? Zašto nositi kaiš ukoliko je to da budete uhvaćeni sa pantalonama oko članaka manje ludo od bilo čega što se može dogoditi ili se već događa? Zašto ne bismo postali malo drugačiji u vezi sa svim tim ustaljenim normama i nosili kaiš kao da uopšte nije kaiš? To ionako deluje kao znatno bolji odraz trenutne stvarnosti.
Tekst: Tara Gonzales
