Odjednom, grudi su svuda oko nas. Brend Prada istakao ih je na džemperima, Y/Project koristio je njihov print na bluzama, Loewe je napravio zlatne topove-štitnike, dizajnerka Simone Rocha stavila ih je na haljine u kolekciji za proleće 2022, gde, sa malim bisernim preklopima, izgledaju kao grudnjaci za dojenje. Jakne sa istaknutim šiljatim grudima nosila je Julia Fox na Nedelji mode u Parizu, na slikanju za magazin W bile su istaknute na Zendayinom korsetu, kao i na onom koji je na sebi imala Chiara Ferragni na Schiaparelli reviji. Ako se samo malo zagledamo u prošlost, možda je sve krenulo sa Tom Fordovim topovima – koji je među prvima ponela već pomenuta Zendaya, a malo posle nje i Gwyneth Paltrow. Grudi su već decenijama istaknute i dominiraju na Jean Paul Gaultier komadima, kao i kod brenda Schiaparelli.
Šta je to sa istaknutim grudima na odeći, pitate se? Moguće da je na sve uticao nadrealizam, umetnički pravac koji poslednjih godina inspiriše dizajnere, a u kome je procvetala Elsa Schiaparelli, koja je čak sarađivala sa Dalijem. Grudi su, kaže istoričarka umetnosti Caroline Elenowitz-Hess, u visokoj modi prvi put istaknute na ovaj način kada je dizajner Yves Saint Laurent počeo da sarađuje sa skulptorima Claudeom i Francois-Xavier Lalanneom, na njegovoj kolekciji za jesen/zimu 1969. Lalannes je bio zainteresovan za nadrealizam i uključivanje magije u svakodnevni život. Napravili su čvrste, skulpturalne topove, koji su prelazili granicu između svakodnevnog života i umetnosti, budeći mit o Pigmalionu, kada se kreator zaljubi u svoju kreaciju.
Da li je isticanje grudi na odeći isključivo vezano za isticanje seksualnosti? Pomenuta istoričarka umetnosti tvrdi da se nije slučajno baš sada pojavila pomama za grudima, kada se otvorena, liberalna i seksualno oslobođena generacija Z interesuje za modnu prošlost. Ako malo dalje zađemo u noviju istoriju, prve istaknute grudi na odeći definitivno smo mogli videti kod Jeana Paula Gaultiera i njegovom “bullet” grudnjaku, koji je bio izuzetno popularan u Americi četrdesetih i pedesetih godina, za šta su zaslužne slike pin-up heroina i njihova izmišljena seksualnost, kojom je trebalo da razvesele američke vojnike tokom Drugog svetskog rata. Da bi u potpunosti ispunile nefiziološki konusni oblik metka, devojke su ga morale ispunjavati tkaninama ili vatom, sve dok nije, devedesetih, nastala najpoznatija verzija ovog grdunjaka, ona koju je stovrio Jean-Paul Gaultier za Madonninu turneju Blond Ambition. Tokom Madonnine provokativne serije scenskih kostima, razvijajući ideju donjeg rublja kao gornje odeće, Gaultier je transformisao korset iz steznog predmeta u simbol seksualne moći, predstavljajući žensko telo u javnom prostoru ne zbog seksualnog uzbuđenja, već zbog agresivnog samoizražavanja. Predmeti koji su se najviše pamtili bili su svileno ružičasti i zlatni steznici sa suženim šoljicama. Nakon Madonne, “bullet” grudnjaci počinju masovno da se nose, i to preko majica i bluza. Kasnije su se Gaultier i Madonna više puta vraćali ovom modelu, 1999. godine ga lansira What Katie Did, vintage marka donjeg rublja, a imao ga je i brend Diesel.
Da nošenje brusa preko odeće i našivenih grudnjaka na džemperu nema nikakve veze sa željom da se izgleda seksi smatraju i u kući Prada, iako njihova poslednja kolekcija/revija nosi naziv “Zavođenje, ogoljeno”. Nastajanje nove kolekcije objašnjeno je na sledeći način: “Razmišljali smo o eleganciji, ali naša nova kolekcija je zapravo staromodna. Zaista, reč je o zavođenju koje nas uvek vodi do tela. Razmišljajući na taj način, kolekcija je istraživanje šta zavođenje znači danas. Ona preispituje kako danas prikazujemo i predstavljamo žensko telo i gde leži njegova moć”, a grudi na odeći pružaju izvestan osećaj moći onome ko ih nosi, definitivno, ali i osećaj ženstvenosti i senszualnosti.
Schiaparelli dizajn iz tridesetih i četrdesetih u mnogome podseća na ono što Daniel Roseberry, današnji kreativni direktor kuće radi, a koji smatra da je fascinantno biti obučen, a istovremeno izložiti delove tela. “Postoji li nešto večnije od tela”, pita se on, objašnjavajući inspiraciju svoje nove kolekcije. Korseti sa grudima za njega predstavljaju “prigrljavanje tela kao forma oslobađanja od njega”. A u modnoj kući Loewe metalik grudi podsećaju na štit, a kreativni direktor Jonathan Anderson kaže da je dizajnirajući modele želeo da napravi histeričnu kolekciju, tenziju, a sve zbog toga što živimo u čudnim, nadrealnim vremenima, i štit kao “ideja zaštite u svetu koji je istovremeno vrlo osetljiv. “Golotinja asocira na ranjivost, ali u kontekstu odeće-oružja koja prekriva i štiti telo, stavlja fokus na grudi, ali se istovremeno čini da ramena izgledaju jača i sposobnija“, kaže istoričarka i profesorka na Parsonsu, Pamela Roskin.
Tekst: Jelena M.
Fotografije: Instagram, Profimedia
