Pariz ima Caroline de Maigret, Milano Chiaru Ferragni, London Alexu Chang, a Beograd Jasminu Šupeljak. Iako su jedinstveni stil i odlično poznavanje modnih trendova prva asocijacija na njeno ime, ova uvek perfektno obučena Beograđanka zapravo više uživa u pisanju, nego kombinovanju odevnih komada. I dok s nestrpljenjem očekujemo njen sledeći roman, daje nam šansu da zavirimo u njen magičan svet – čitajući kolumnu koju piše za domaći lifestyle portal i noseći košulje koje je dizajnirala u saradnji sa salonom Moj Krojač.
Kako su nastale Jasmina in Belgrade bela i plava košulja muškog kroja, za žene, Jasmina otkriva za Harper’s BAZAAR.
– Ideja o košulji postoji odavno – od jednog izgubljenog kofera koji me je osudio, srećom, na nošenje tri muške košulje mog tadašnjeg supruga. Kako da kažem, nisam dizajner, niti kreator, ja samo volim modu.
Kao vrhunski poznavalac i konzument mode, pravo je čudo što ste tek nedavno odlučili da dizajnirate nešto svoje. Zašto ste toliko dugo čekali?
– Za sve u životu postoji samo pravo vreme i to je to. Nekada se ni mi ne pitamo mnogo, zar ne?
Po čemu se košulja sa vašim potpisom razlikuje od onih koje već postoje na tržištu?
– Kada pravite nešto za sebe, bez ideje o sticanju slave ili bogatstva, ne možete da pogrešite. Godinama sam nosila mušku košulju u svim izvedbama i shvatila tri stvari – ona ne sme da se gužva, mora da ima dužinu, kako bi mogla da posluži i kao haljina, a trebalo bi da ima naramenice, kako bismo izgledale više i uže u struku. Jednostavno, a opet fascinantno.
Košulje nose imena vaše dece (Anika i Alexa). Kako će se zvati treća košulja sa vašim potpisom?
– To pitanje se samo postavlja, jer znamo da imam troje dece, zar ne? Treća košulja je već napravljena, malo je drugačija i zvaće se Andrey, po mom sinu.
Kakve reakcije dobijate od žena koje kupuju Jasmina in Belgrade košulje? Ko su one, poznajete li ih?
– Neke da, ali možda sam i srećnija kada mi pišu žene koje ne poznajem. One su iskrenije, u kontekstu da ne brinu da li će me njihova kritika uvrediti. Za sada su sve kritike pozitivne, pogotovu što je Moj Krojač u mogućnosti da blago koriguje dužinu ili širinu košulje. Model je one size, a mi smo svi različiti…
Mogu li Jasmina in Belgrade košulje da se nose u različitim prilikama i situacijama? Kako najbolje da ih stilizujemo?
– To je i bila poenta mog izleta u dizajn. Košulja za sve prilike. Uz šorts i japanke – za šetnju ili kao haljina uz kaubojke, za preko dana, a uveče uz kaiš i stileto – za nezaboravan provod…
Kakav je osećaj uzeti prvi put u ruke nešto na čemu ste marljivo radili, a na njemu je ispisano vaše ime?
– Iskreno, nisam osoba koja se plaši kritike, perfekcionista sam i znam da kada dam sve od sebe, rezultat mora biti pozitivan. Uzbudljivo je i na neki način opojno, ali nimalo euforično kako sam, možda, očekivala.
A kako je bilo kad ste prvi put uzeli u ruke sveže odštampanu knjigu koju ste napisali?
– Neuporedivo je, jer sam pre svega spisateljica, pa onda sve ostalo. Knjiga nastaje dugo i, bar u mom slučaju, piše je vaš lični život. Za mene je pisanje izlivanje duše na papir. To je intiman proces i samim tim ima veću težinu. Kada prvi put ugledate vaše delo u knjižari, neopisiv je osećaj – porođaja pred publikom!
Pišete li novi roman? Ako da, šta je njegova tema?
– Naravno, već dugo pišem i verujem da je tako zbog teme koja je prilično teška. Kao i uvek, u pitanju je ljubavni roman, međutim, glavna junakinja se ovog puta bori za potomstvo. Inspirisan je događajima iz bliskog okruženja, a verujem da će, uz suze i poljupce, izmamiti i mnogo osmeha, baš kao i dve prethodne knjige.
Čini se da ste se, poput Carrie u seriji And Just like That…, prilagodili savremenim tendencijama, pa trenutno pišete kolumnu za domaći lifestyle portal. Uživate li u tome?
– Mislim da sam retka kolumnistkinja, ako ne i jedina, koja već dugo vremena dva puta nedeljno piše o SVEMU! Mahom su to teme sa kojima se susrećemo svaki dan – na putu od pekare do diskoteke, a planiram da tako i ostane. Tvrdite da je beogradska čaršija manje inspirativna od njujorške? Ljubav je svuda neiscrpna tema, ali tu je i ljubav prema sebi, porodici, životinjama… Morate priznati da je jako zabavno čitati moje životne “poraze”, a i radovati se uz suze i smeh pobedama koje su na neki način zajedničke za sve nas žene! Mi, ipak, vladamo svetom.
Pomislite li nekad da ste baš kao Carrie Bradshaw, barem dok pišete?
– Carrie je, kao imaginarni lik, za mene uvek bila neki romansirani alter ego, ali ne do tačke idola. Ne, ne verujem u idole.
Mnogo putujete i verovatno ste imali priliku da živite bilo gde u svetu. Zašto ste ostali verni Beogradu? Šta to ovaj grad ima, a nemaju drugi?
– Ako bih rekla da je Momo Kapor najveći Beograđanin, a nije rođen u Beogradu, to onda mnogo govori, zar ne? Mogu da se pozovem i na Duška Radovića… Jednostavno, niko od nas ne mora, niti je morao da živi ovde, a opet smo tu. Magija, Beograd ima magiju.
Da li se vaš lični stil menjao s godinama ili, pak, uopšte nije? Nosite li i danas nešto što ste obožavali u dvadesetim i kojim komadima odeće ste ostali verni?
– Moda se menja, a stil je nešto sa čim rastete. Slažem se da se neki ljudi jednostavno rode sa osećajem za modu, međutim, stil se uvek nadograđuje. U modi, muzici, slikarstvu, dizajnu enterijera, sad već i u kulinarstvu. Postoji jedna krilatica, koja se meni lično pokazala kao tačna, a glasi: NIJE KO IMA, VEĆ KO UME! Koliko ste puta videli stan opremljen sa vrlo malim budžetom, ali enterijerom sa predivnim, na primer, restauiranim nameštajem, i na stan, opremljen isključivo novim nameštajem u koji je uloženo na stotine hiljada evra, ali je kao bez duše? Tako je i sa stilom – ne treba slepo pratiti trendove, već sopstveni stil. Uvek sam i zauvek ću nositi leviske, belu košulju i baletanke.
Čini se da, ako bacimo pogled na vaš instagram profil, u poslednje vreme više uživate u patikama, nego u cipelama, zapravo, deluje kao da najradije hodate bosi. Jeste li ikada bili pristalica devize da zbog lepote treba trpeti?
– To je opet ono o čemu sam malopre pričala, trend. Nisam veliki fan štikli, moj ritam života diktira tempo koji ih ne trpi. Obožavam da budem bosa i u patikama, a to mi i moja visina dozvoljava. Kao mlađa sam se osećala neprijatno kada obujem dvanaestice – izgledala sam kao periskop u diskoteci… Ali ako situacija nalaže ili moja modna vizija u datom momentu, oh da, itekako ću trpeti i korset i potpetice, ako sam tako zamislila.
Šta još možete da istrpite?
– Ne trpim ništa. Trpljenje je za životne amatere.
Jeste li se ikad osećali neadekvatno odeveno i šta radite u takvim situacijama?
– Uvek sam vodila računa da se, ako postoji naglašen dress code, obučem u skladu sa njim. A opet, dokle god se vi dobro osećate u vašem autfitu, ne postoji situacija koja može učiniti da izgledate neadekvatno. Uostalom, ako ne postoji naglašen dress code, vi ste ono što želite da budete!
Kakvi su vaši planovi za dalji razvoj i rast Jasmina in Belgrade brenda košulja?
– Čuće se, spremite se!
Kad zavirimo na vaš Instagram profil tu su i projekti poput “sređivanje terase” ili “pomažem drugarici da sredi stan”. Da li je uređenje prostora samo zabava ili možda i nešto više?
– Dugo sam bila u srećnom braku sa arhitektom, a oboje smo oduvek bili vezani i za modu… Znate kako, to su sve neraskidive veze – enterijeri i moda. Dizajnom enterijera se sigurno neću baviti profesionalno, ali ću uvek malo umešati prste kad me neko “slučajno” zamoli da to uradim.
Kako provodite leto, koje samo što se nije završilo?
– Leto sa troje dece potpuno različitog uzrasta, psom i ogromnom porodicom, uvek je uzbudljivo. Pokušavam sve da ih okupim, dizajniram, pišem, kuvam i svratim do neke obale, a od septembra sam u novoj školskoj, od oktobra na novoj fakultetskoj godini. I čitam jer, srećom, vrlo malo spavam…
Preporučite nekoliko knjiga za plažu onima koji tek idu na more.
– Tri naslova su me opčinila ovog leta, potpuno različita, i mislim da svakom vredi posvetiti pažnju. Za one kojima nije jasan teret slave, tu je “Bordejn – Kompletna usmena biografija”, pa predivan roman za plažu, “Lekcije iz hemije”, a za one koji vole malo srpske mistike, tu je roman dragog “najpoznatijeg Nišlije”, Dejana Stojiljkovića, “Zvezda nad prazninom”. Fenomanalno čitalačko leto, priznajem!
Razgovarala: Jelena Milinčić
Fotografije: Nemanja Lalatović
