Saint Laurent haljine koje zrače profinjenom senzualnošću, Balenciaga čizme koje redefinišu urbanu modu i Gucci torbe koje su sinonim za prefinjeni statusni simbol – sve naše luksuzne želje, tiho i sigurno, potpisuje jedna grupa: Kering. Ova globalna imperija luksuza ne samo da oblikuje naše estetske standarde, već i utiče na kulturu, ekonomiju i pop scenu.
Da bismo razumeli kako je Kering postao jedno od najmoćnijih imena u svetu luksuza, potrebno je zaviriti u njegovu bogatu istoriju i vizionarski menadžment na čelu sa François-Henrijem Pinaultom, mužem glumice Salme Hayek i jednim od najuticajnijih ljudi u modnom svetu.
Od drvenih greda do elegancije: Kako je nastala Kering grupa?
Davne 1962. godine, François Pinault, otac trenutnog izvršnog direktora, osnovao je kompaniju u francuskoj Bretanji koja se bavila trgovinom drvetom. Njegova vizionarska sposobnost da spaja inovaciju i praktičnost ubrzo je ovu firmu pretvorila u lidera u drvnoj industriji Francuske. Ali prava transformacija dolazi krajem 20. veka, kada Pinault preusmerava fokus kompanije na maloprodaju, a zatim, hrabro i odlučno, na luksuz.
Prekretnica se dogodila 1999. godine, kada je tadašnji Pinault-Printemps-Redoute (PPR) kupio kontrolni udeo u Gucci grupi, preuzevši Yves Saint Laurent i otvarajući vrata za dalje akvizicije u svetu luksuza. Tokom narednih godina, grupacija je dodala u svoj portfolio brendove poput Bottega Veneta, Balenciaga, Alexander McQueen, Boucheron i Brioni, koji su redefinisani pod okriljem Keringa. Godine 2013, grupa dobija svoje sadašnje ime – Kering, što simbolično spaja bretonsku reč ker (dom) i engleski caring (briga), naglašavajući vrednosti grupacije.
François-Henri Pinault: Vizionar iza uspeha
Na čelu Kering grupe od 2005. godine, François-Henri Pinault redefinisao je koncept luksuza za 21. vek. Kao suprug Salme Hayek, on je poznat ne samo po poslovnoj pronicljivosti, već i po podršci umetnosti, filantropiji i održivom razvoju. Njegova vizija da luksuz nije samo pitanje estetike već i odgovornosti oblikovala je Kering u lidera održive mode.
Pod njegovim vođstvom, Kering je pokrenuo inicijative poput ekološke transparentnosti i smanjenja ugljeničnog otiska, dok su njegovi brendovi nastavili da inspirišu potrošače širom sveta. Njegova filozofija oslanja se na veru u kreativnost: „Najbolji način da budete relevantni u budućnosti je da stvarate budućnost,“ rekao je jednom prilikom.
Transformacija brendova: Pre i posle Kering grupe
Keringova strategija preuzimanja i transformacije brendova postala je model za uspeh u luksuznoj industriji. Svaka akvizicija pažljivo je osmišljena kako bi se iz postojećih vrednosti brenda izvukao maksimum, dok se istovremeno unosi inovativna vizija i strateški planovi za globalnu prepoznatljivost.
Pre nego što je Kering grupa preuzela Bottega Venetu 2001. godine, ovaj brend bio je poznat samo uskom krugu ljubitelja ručno izrađene kože. Njihova Intrecciato tehnika pletenja, iako prelepa, bila je podcenjena u svetu koji je tada više cenio logomaniju. Kering je prepoznao potencijal ove zanatske preciznosti i transformisao brend u simbol „tihog luksuza“ – sofisticirane elegancije bez napadnih logoa.
Pod kreativnim rukovodstvom Daniele Leeja od 2018. godine, Bottega Veneta je postala neizostavan deo modnog sveta. Njegov rad redefinisao je brend kroz savremeni minimalizam, unoseći inovacije poput kultnih “Cassette” torbi i „Lido“ sandala, koje su postale statusni simboli. Prodaja je dostigla milijardu dolara pre nego što je Lee napustio brend, ostavljajući bogato nasleđe i postavljajući temelje za nove generacije.
Za razliku od Bottega Venete, Balenciaga je imala dugu istoriju avangarde, ali je pred dolazak u Keringov portfolio bila pomalo zaboravljena ikona prošlosti. Ovaj brend, koji je osnovao Cristóbal Balenciaga, bio je poznat po svojoj gotovo arhitektonskoj preciznosti krojenja i bezvremenskom dizajnu, ali mu je nedostajao savremeni kontekst.
Kering je angažovao mlade, hrabre dizajnere koji su brendu udahnuli novu energiju. Najpre Nicolas Ghesquière, a potom Demna Gvasalia, redefinisali su Balenciagu kao simbol eksperimentalne mode i kulturne subverzije.
Demnin rad, uključujući oversized krojeve, futurističke patike poput „Triple S“ modela i saradnje sa pop-kulturnim gigantima poput Kanye Westa, učinio je Balenciagu jednim od najuticajnijih brendova današnjice. Pod Keringom, Balenciaga je od tradicionalnog francuskog brenda postala globalni fenomen koji kombinuje visoku modu, ironiju i urbanu kulturu.
Transformacija Gucci-ja pod Keringom predstavlja možda najdrastičniji primer brendovskog preporoda. Gucci je bio simbol luksuza i elegancije pod rukovodstvom Toma Forda tokom devedesetih, ali je nakon njegovog odlaska izgubio kreativni fokus. Kering je preuzeo kontrolu 1999. godine i omogućio kontinuirane promene kako bi brend ostao relevantan za nove generacije.
Najveći preokret dogodio se 2015. godine, kada je kreativni direktor postao Alessandro Michele. Njegova vizija „eklektičnog romantizma“ vratila je Gucci na vrh modnog sveta. Sa bogatim ukrasima, retro inspiracijom i inkluzivnim pristupom, Michele je kreirao ikonične komade poput Dionysus torbi i GG mokasina, koji su postali simboli modernog luksuza. Gucci je pod njegovim vođstvom probijao prodajne rekorde, dosegnuvši neverovatnih 10 milijardi dolara godišnje prodaje do 2022. godine.
Kada je Kering preuzeo Saint Laurent, brend je već bio poznat kao pionir moderne mode, zahvaljujući Yves Saint Laurentu koji je redefinisao žensku garderobu uvodeći smoking za žene. Međutim, brend se borio sa prepoznatljivošću u eri post-Yves. Kering je revitalizovao Saint Laurent kroz hrabre poteze, uključujući imenovanje Hedi Slimanea za kreativnog direktora 2012. godine.
Slimane je brendu dao mladalački, buntovni duh, uvodeći rock ‘n’ roll estetiku i minimalizam. Njegovi uski krojevi, crne kožne jakne i seksepilne haljine postale su globalni hit. Iako je njegov naslednik Anthony Vaccarello doneo mekšu, ali podjednako glamuroznu estetiku, Saint Laurent je ostao simbol sofisticiranog luksuza sa dozom provokacije, s prodajom koja je premašila dve milijarde dolara do 2019. godine.
Kreatori kulturnih trendova
Kering nije samo grupacija luksuza – oni su i kreatori kulturnih trendova. Njihov uticaj na pop kulturu jasno se vidi kroz saradnje sa zvezdama poput Harryja Stylesa (Gucci) i Kim Kardashian (Balenciaga). Modni izbori Keringovih kuća dominiraju crvenim tepisima, a njihove kampanje redefinišu standarde lepote i raznolikosti.
Ekonomija takođe oseća uticaj ove grupe. Sa godišnjim prihodima od 19,6 milijardi evra (2023), Kering nije samo vodeći u luksuznom sektoru već i primer održivog poslovanja, balansirajući profit sa odgovornošću prema planeti.
Kering ne prestaje da oblikuje luksuz budućnosti. Njihova najnovija akvizicija, brend parfema Creed, kao i ulaganje u Valentino, najavljuju novu eru u kojoj luksuz postaje još ličniji, održiviji i inovativniji. Sa pokretanjem Kering Beauté, grupacija pokazuje ambiciju da zauzme čelno mesto i u industriji lepote.
Kao što su jednom redefinisali šta znači luksuz, sada oblikuju šta će on značiti sutra. Jer, kao što kažu u Kering grupi, oni ne prodaju samo proizvode – oni prodaju snove, emocije i želje.
Foto: Profimedia
Tekst: Natalija Kunić
