ROY HALSTON FROWICK: Car svedene dekadencije

Visoko na neboderu koji se zvao Olympic Tower stvarao je jedan od najznačajnijih američkih kreatora. Modni revolucionar Roy Halston Frowick, širom sveta poznatiji samo pod imenom Halston, definisao je modu Amerike i postao jedno od najzvučnjih imena popularne kulture, kako zbog prefinjene estetike kreacija, tako i zbog kontroverznih poslovnih odluka, zbog kojih će njegov lik postati model kako ne upravljati kompanijom koja nosi ime svog osnivača.

Halston je svoje modno putovanje započeo kao kreator šešira u najekskluzivnijem emporijumu na svetu. Bergdorf Goodman bila je najglamuroznija modna destinacija, legendarno mesto gde su kupovale legende kao što su Elizabeth Taylor, John Lennon, Barabara Streisand. Svakog jutra kada je kročio kroz pokretna vrata BG, Roy Halston Frowick postajao je Halston, persona koja je imala jedinstven uvid u živote najznačajnijih žena tog vremena. Prekretnica je bila 1961. godina, i šešir u obliku kutije koji je Jackie Kennedy nosila na inauguraciji svog supruga kao 35. predsednika Sjedinjenih Država.

Period kada je Truman Capote bio u epicentru društvenih dešavanja Njujorka krunisan je Crno-belim balom koji je održan 1966. godine. Društvena sudbina svakog pojedinca koji se kreće u elitnim krugovima zavisila je od toga da li se nalazi ili ne na spisku gostiju Capoteovog događaja. Halston nije bio pozvan. Velika ironija je to što je preko stotinu žena na tom balu nosilo maske i šešire koje je on dizajnirao.

U tom periodu, Sjedinjene Države prolaze kroz niz revolucija – političkih, moralnih, društvenih. Seks i droga su korišćeni kao način zabave, sloboda duha krunisana je odsustvom bilo kakvih inhibicija. Čak je i moda prolazila kroz dramatične promene. Zahvaljujući Yves Saint Laurentu, Hubertu de Givenchyju i Pierreu Cardinu kreirana je konfekcijska moda, koja je polako ali sigurno zasenila visoku modu. Neslaganje između Halstona i establišmenta Bergdorf Goodmana rezultovalo je njegovim napuštanjem slavne robne kuće i pokretanjem sopstvenog biznisa, na raskrsnici 68. ulice i Madison avenije. Iza vrata oronule zgrade, Halston je kreirao utočište, enterijer nalik na indijsku palatu, sa nameštajem od životinjskih rogova i paternima od poda do plafona. To je bilo ne samo stecište i mesto okupljanja nove kreativne snage Njujorka, nego mesto iz koge je Halston uz pomoć svojih muza, kao što su Elsa Perretti, Marisa Berenson i Pat Cleveland, stvorio brend.

Liza Minelli je bila jedna od muza sa kojom je Roy ostvario doživotno prijateljstvo, a zajedno su često bili viđeni u čuvenoj diskoteci Studio 54. -Momentalno smo se složili, a on je postao moj modni partner. Upoznali smo se kada sam imala 20 godina, a od tada više nikad nisam nastupala bez njegovog vođstva. Pre svakog koncerta ili predstave, prvo bih nastupila u njegovoj dnevnoj sobi- rekla je Liza za Harper's Bazaar 2011. 

Sa tim brendom došao je nov pogled na modu Amerike i načina na koji su se žene odevale. Svakoj od manekenki par trenutaka pre defilea bi rekao: Nemoj da zaboraviš, najbolja si. Upravo u tome je bila čar Halstona, on je razumeo žene, bio njihov saveznik u nameri da ih učini boginjama. Moda Sjedinjenih Država do pojave Halstona bila je nedefinisana, od puritanske konfekcije do hippie kreacija, sredine nije postojalo. Njegove kreacije su bile zavodljivo jednostavne, uglavnom bez ijednog rajsferšlusa, lagane za obući. Upravo taj simplizam u odevanju, čiste linije, najkvalitetniji materijali, učinili su ga uspešnim. Skromni momak sa Srednjeg Zapada kreirao je modu za moderne Amerikanke.

Iako je imao harizmu i bio u epicentru dešavanja Menhetna, Halston je duboko u sebi bio i dalje svedeni momak iz Iowe. Kao protivtežu sopstvenoj rezervisanosti, tražio je prijatelje i saradnike koji su potpuni opozit njegovom smirenom maniru. Najbolji primer bili su Joe Eula, koji je radio kao ilustrator u Halstonovom ateljeu i skicirao svaku kreaciju, i Elsa Peretti, ekscentrična bogatašica koje su se roditelji odrekli koja je došla u Njujork, gde je postala model i jedna od Halstonovih muza. Upravo na njegov nagovor ona je počela da se bavi dizajnom nakita, što je i radila za čuvenu juvelirsku kuću Tiffany & Co.

Kao jedna od najznačajnijih figura u Halstonovom životu bio je Charles James, američki kreator, poznat po vrlo strogoj formi kreacija, pre svega balskih haljina. James je bio genijalan, čak i u očima pariskih kreatora, ali i kontroverzan i temperamentan. Jamesove toalete su bile epohalne za pedesete, međutim duh slobodnih šezdesetih i sedamdesetih učinnio je njegov talenat izlišnim. Halston koji je bio blizak prijatelj sa Jamesom, obožavao ga je i oponašao. Pokušao je da ga oživi time što će zajedno sa svojim mentorom kreirati kolekciju, koja je bila debakl.

Halston je usvojio koncepte odevanja od svog mentora, ali ih je smekšao i siluetu učinio fluidnijom. Njegova odeća je bila namenjena za način života savremenih žena koje su bile u pokretu. One su želele da imaju osećaj moći, ali da ne budu muževne, da mogu budu elegantne i da akcentuju telo na način koji je sofisticiran. On je skinuo kavez, što je bila odeća sa korsetima i modu je posvetio ženi, a ne ženu modi. Za njega je koncept stvaranja bio usko povezan, praktično nerazdvojan sa ženama koje su ga okruživale. Obožavao je žene i sve njihove različitosti. Prva modna revija od čuvene Iman bila je upravo za Halstona.

Šta je za skulptora glina, to je za Halstona bio materijal. Kreacije su imale vrlo malo spojeva, neretko samo jedan, uglavnom su bile sečene sa strane (famozni bias cut koji je kasnije maestralno usavršio John Galliano) kako bi komotno pratile pokret žene koja haljinu nosi. Na prvi pogled jednostavno, u stvari zahtevalo je izvanrednu tehničku spremnost, pogotovo jer se tkaninom sečenom nakoso teže manipuliše, a kada dodamo tome činjenicu da je lagani šifon bio njegov omiljeni materijal, kompleksnost poduhvata postaje još veća.

Halstonov stilski izraz predstavljao je duh vremena. Slično apstraktnim umetnicima koji su u tom periodu stvarali, Halston je svodio modu na što manji broj elemenata koji na što efektniji način kreiraju celinu. Manje, za njega, uvek je bilo više. Ubrzo nakon što je Americi prikazao obrise luksuznog minimalizma, Halston je postao senzacija i nekadašnji šeširdžija vratio se u Bergdorf Goodman, ali kao jedan od najtraženijih modnih brendova. Halstonova haljina od antilopa bila je jedan od najprodavanijih odevnih komada Amerike.

Kreator je bio izuzetno tajnovit vezano za svoju prošlost i odrastanje. Rođen u Saveznoj Državi Iowa, odrastao je po celom Srednjem Zapadu, da bi na kraju pobegao u Njujork. On je bio jedan od prvih primera u modnoj industriji samoizumljivanja, kreiranja jedne persone koja je direktan proizvod njegovih aspiracija. Po svaku cenu je želeo da prosečnost njegovog odrastanja zameni glamurom. Međutim, smatra se da su problematične emotivne veze, koje je kultivisao sa partnerima, samoproklamovani umetnik Victor Hugo kao najbolji primer, bile direktno povezane sa njegovim odrastajem i likom oca koji je imao problem sa alkoholom.

Liza Minelli je bila jedna od muza sa kojom je Roy ostvario doživotno prijateljstvo, a zajedno su često bili viđeni u čuvenoj diskoteci Studio 54. -Momentalno smo se složili, a on je postao moj modni partner. Upoznali smo se kada sam imala 20 godina, a od tada više nikad nisam nastupala bez njegovog vođstva. Pre svakog koncerta ili predstave, prvo bih nastupila u njegovoj dnevnoj sobi- rekla je Liza za Harper's Bazaar 2011. 

U Halstonu, očinsku figuru je videla jedna od najvećih holivudskih zvezda tog vremena. Liza Minnelli je nosila isključivo njegove kreacije i pomogla mu da postane najpoznatije ime, a samim tim i brend, modnog sveta. Sledeći korak bilo je kreiranje parfema, čime bi se Halstonova filozofija proširila na još veći broj ljudi. Kreator je tada primenjivao poslovni model koji je danas aktuelan, sa kardinalnom greškom što je prva na korišćenje sopstvenog imena prepisao korporaciji Norton Simon koji su želeli da finansiraju njegove poduhvate. A Halston ih je bio željan, moda je bila samo početak namere da on bude najveći američki brend, od tepiha, parfema, kućnih aparata, pa do konfekcije, nameštaja, enterijera automobila. Sa sve većim ambicijama došla je i promena lika i imidža. Od boemskog kreatora, nastao je biznismen koji će što većem auditorijumu ponuditi svoju viziju.

Ceo tekst možete pročitati u novom izdanju magazina Harper's Bazaar

(FOTO: Profimedia)

Pročitaj još