Prethodne godine modnu scenu su obeležile tektonske promene u vidu prelazaka, odlazaka, dolazaka, ali i potpunih gašenja nekih robnih marki. Rotacije koje su se dešavale na modnoj mapi sveta jednake su godišnjem obilasku Zemlje oko Sunca, a svaka od njih rezultovala je kraju jedne ere, koja je, s druge strane, označavala i nešto drugo – ponovni početak.
Sve je počelo kada je prva velika vest uzdrmala poštovaoce modne industrije, a to je odlazak Daniela Leea iz Bottega Venete. Iako važi za momka s kojim nije najjednostavnije raditi, moramo mu odati priznanje da je doslovno vaskrsao Bottegu prebacivši je iz monotone kožne galanterije namenjene starijoj ženskoj populaciji u brend za kojim žude mlade generacije. Njegova vizija pomogla je da kultni komadi poput pletene torbe ili, na primer, Chelsea čizama sa zelenim đonom uđu u anale modnog dizajna. Nakon tri godine došlo je do kraja saradnje između italijanske kuće i ovog tridesetšestogodišnjeg engleskog kreatora zamenio je Matthieu Blazy, koji je svoje dizajnersko znanje skovao u modnim kućama kao što su Maison Margiela, Raf Simons, Celine i Calvin Klein. Izvesno vreme bilo je nepoznato gde će Lee pronaći novu luku, a šok je usledio tek kada je svetom odjeknula vest da će postati kreativni direktor britanskog konglomerata Burberry, gde će zameniti Riccarda Tiscia.
Riccardo Tisci je svojim radom umnogome je obeležio prethodnu dekadu. Još od Givenchyja kome je udahnuo novi život, pa sve do prelaska u Burberry. Međutim, tamo se zadržao svega pet godina. Razlog zbog razilaženja Riccarda i ovog engleskog brenda objašnjava se različitim tendencijama kupaca i Tiscijeve vizije. Prosečni kupac Burberryja navikao je na klasične komade vrhunskog kvaliteta, dok je dark romance estetika, kakvu je propagirao italijanski kreator, ugrozila već establirane navike jednog burberryjanca. Ipak, kraj Riccardovog puta označio je početak nečeg drugog, pokretanje sopstvenog brenda. Iako Ricardo Tisci kao marka postoji još od 2005. godine, ovaj dizajner joj nije mnogo posvećivao pažnje, već ju je stavljao u drugi plan zbog obaveza koje je imao prema kućama u kojima je bio zaposlen. Početak RT ere, označila je premijera filma Black Panther: Wakanda Forever, gde je Tisci napravio kreaciju za glumicu Michelu Coel, sugerišući nam da njegovo vreme tek dolazi.
Mnoge, ne tako drastične promene, dogodile su se i u drugim brendovima. Prelazak Camille Miceli u Emillio Pucci, Marca De Vincenza u Etro, zatim Marca Falcionia u BOSS, ali i Filippa Graziolia u Missoni. Svi ovi transferi označili su najpoznatiji opozit ljudskom rodu – disonancu kraj-početak. Kada bilo koji kreativni direktor napusti kormilo kuće koju je vodio određeni vremenski period, na njegovo počasno kapetansko mesto dolazi novi. Ne nužno bolji, ali svakako entuzijastičniji zamenik, koji će brod usmeriti u pravcu novih osvajanja.
Ostatak ovog teksta pročitajte u aktuelnom izdanju magazina Harper’s BAZAAR koje je u prodaji na svim kioscima
Tekst: Aleksandar Nastasijević
Foto: Profimedia
