Nedelja visoke mode je završena, ali Pariz će još neko vreme biti pod utiskom onoga o čemu bruji ceo modni svet.
Taman kada smo pomislili da haute couture postaje stvar zaborava, kako zbog trendova, tako i zbog odveć očekivanih pristupa najvećoj formi modne elegancije i glamura, određena (dobro poznata) imena demantovala su nas u svega par poteza.
Zahvaljujući Johnu Gallianu, Oliveru Rousteingu i Demna Gvasali-ji, osetili smo uzbuđenje i poštovanje u isto vreme, prema jednoj haljini, vraški dobro ukrojenim panatlonama, volumioznim formama kaputa i brojnim detaljima koji su nas u najmanju ruku raspametili, ali da se razmemo jasnije: oduvali!
Ima tu i toga što visoka moda iziskuje isključivo provereno majstorstvo ručnog rada, u koji je neizostavno uložen okroman trud, skup je i jasno vidljiv.
Međutim, u slučaju kuća Maison Margiela, Jean Paul Gaultier i Balenciaga, pored majstorstva vrhunskih modelara, krojača i specijalizovanog osoblja odgovornog isključivo za rad na sitnim detaljima, postoji segment koji izaziva posebnu dozu divljenja, a to je vizija dizajnera koja počiva na ličnoj inspiraciji, ljubavi prema kući i onome što radi.
Sve tri navedene modne kuće poznate su po modnom pristupu koji koketira sa umetnošću, a bazira se na nekim duboko ukorenjenim principima u spoju sa ličnom vizijom i zaveštanjem kuće.
Ukratko, rad svakog od poznatih dizajnerskih imena mogao bi da se nađe u kolekcionarskom vlasništvu – sa razlogom.
U poslednjim kolekcijama za jesen-zimu 2022/2023. jasno su nam demonstrirali zašto je to tako i zašto su legendarni modni dizajneri kroz istoriju neretko poređeni sa božanstvima.
Za to su svakako odgovorne kreacije koje izazivaju uzdahe i divljenje, a u koje čine da se osećate poput boginje.
Balenciaga revija bila je možda i najbolji primer za ovu definicju.
Naravno, isključivo u Balenciaga stilu: distopijskom futurističkom multiversu koji je tu da prikaže moć siluete, forme i tkanine na neočekivan način.
Zadatak koji je Demna sebi postavio “da više sebe uključi u kolekciju” uspešno je obavljen, a počast je odata i Cristobalu Balenciagi koji je pre više od pola veka kreirao posebnu formu strukturalne svile pod nazivom gazar, a sada ju je aktuelni kreativni direktor kuće zahvljući novim tehnikama učinio više modno održivom, dajući joj jednu od glavnih uloga u novoj kolekciji.
Reviju je otvorio mali esej o ljubavi, koje je napisao upravo Demna a govore o bezuslovnoj ljubavi koju oseća prema samo dve stvari na svetu; svom suprugu, te poslu i umetnošću kojom se bavi.
Kada nešto počiva na čistoj esenciji ljubavi, to je i te kako primetno. Razlog zbog koga će ova Balenciaga kolekcija sasvim sigurno biti voljenija od nekih drugih, koje možda nisu još uvek bile toliko zrele da objedine sve ono što je dizajneru suštinski bilo najvažnije.
O suštini i važnosti možda ponajviše govori svega devet modela koje nam je predstavio jedan od najvećih dizajnera našeg doba – John Galliano za Maison Margielu.
Tanka linija između snova i košmara ume neretko da bude umetnička stvarnost, koja svoje korene nosi iz teško zaboravljive prošlosti, što je slučaj kada je u pitanju John Galliano i njegova inspiracija za aktuelnu kolekciju pod nazivom “Cinema Inferno”, a predstavljenu na scenski način.
Iako su narativ i atmosfera ono što će vas u ovoj kolekciji predstavljenoj na nesvakidašnji način, možda ponajviše fascinirati, nemoguće je ostati ravnodušan na odevne komade koji igraju najveću ulogu.
Koralno crveni oversized kaput sa crnom mašnom na leđima, jeans sa šljokičavim elementima poput zvezdane prašine, transparentne tkanine i fluidne forme – na granici jave i sna, koju je Galliano često pohodio, a kojoj će otkriti mnogo više u novom nadolazećem dokumentarcu o njegovom životu.
Modnom dokumentarcu uživo imali smo priliku da prisustvujemo gledajući reviju Jean Paul Gaultiera, kome je Olivier Rousteing odao počast na nekoliko nivoa, ali ni jednog trenutka ne odstupajući od sopstvenih stilskih principa po kojima je njegov potpis prepoznatljiv.
“Ova kolekcija je otvoreno pismo ljubavi Jean Paul Gaultieru. On je moja inspiracija. Neko ko je za mene kao dete, probio neke važne granice. Jean Paul napisao je modnu knjigu sa mnogo poglavlja. Način na koji ona može da se shvati je sledeći: neko poglavlje vam je bliže i jasnije od drugih i to i jeste poenta čitave ppriče, to nikada ne mora biti kompletna knjiga”, objasnio je Rousteing.
Tekst: Maja Bunčić
Foto: Profimedia