Odeća ne čini čoveka, ali ga odaje – Perwoll Fashion Week Digital

Društveno odgovorne teme konstantno dobijaju prostor u programu Perwoll Fashion Week-a.

PANEL - Da li naša odeća uništava planetu?

Uticaj brze mode na životnu sredinu i naše zdravlje

U okviru ovogodišnjeg izdanja Perwoll Fashion Week-a, Udruženje za održive inicijative (F.fm) i Centar za unapređenje životne sredine realizuju projekat Tekstilni otpad nije u modi, s idejom da skrenu pažnju na poguban uticaj tekstilnog otpada po eko-sistem, kao i nedostatak potrebnih regulativa za upravljanje ovom vrstom otpada u našoj zemlji.
Svi nosimo odeću – a da li razmišljamo kakve posledice ta odeća ima po životnu sredinu? Količina odeće kupljene u Srbiji je 80 000t godišnje, često je vrlo upitnog kvaliteta i sastava. Da bi odeća mogla da bude povoljna pravi se od jeftinih materijala – pre svega plastike (polyester), i uglavnom ima jako kratak upotrebni rok. Takva odeća jednako šteti Planeti – kao, na primer, plastična boca ili kesa. Uzrok je sistem brze mode koji plasira trendove iz nedelje u nedelju, motivišući nas da nabavljamo nove odevne komade po jeftinijim cenama. Kako kupujemo, tako i bacamo: predviđa se da godišnje na deponije širom sveta bude bačeno 235 milijardi tona odeće. Na panelu su adresirane negativne posledice neadekvatnog upravljanja tekstilnim otpadom – od zagađenja voda mikroplastikom do uticaja na klimatske promene i upotrebu resursa, ali je razgovarano i o tome šta možemo da uradimo da neke stvari promenimo na bolje. Učesnici panela:   Prof. Dr Miodrag Stojković – istraživač na Institutu za ljudsku genetiku / Newcastle University, Ivana Jovčić - Izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine, Prof. Vladimir Đurđević - klimatolog, vanredni profesor na grupi za meteorologiju Fizičkog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Moderatorke: Dunja Jovanović i Marija Radaković, autorke F.fm podcasta o održivoj modi anchor.fm/fashionfm instagram.com/ffm_podcast

Modni dizajn Fakulteta digitalnih umetnosti – UNIVERZITET METROPOLITAN

UNIVERZITET METROPOLITAN predstavio je digitalnu revija„Vidimo se na proleće“, diplomaca: Jelena Nedeljković, Marina Živković, Strahinja Tabaković i studenata četvrte godine Modnog dizajna: Marijana Stepanović, Sofija Stanković, Tamara Vojnovski, Dino Puljić, Bogdan Mrša – Studenti su imali slobodu da u okviru svojih kreacija predstave viđenje – mode, umetnosti, načina života, ali i trenutnih dešavanja u svetu.  Mentori su im docenti MA Katarina Samardžič i MA Tijana Pavlov, kao i Vanredni prof. MA Aleksandar Protić. Za video produkciju je zadužen vanredni prof. MA Nikola Majdak  

Cilj studijskog programa Modni dizajn Fakulteta digitalnih umetnosti, Univerziteta Metropolitan je da osposobi studenta da se uspešno bavi profesionalnim dizajnerskim poslom, u skladu sa očekivanjima i potrebama modnog tržišta i poslodavaca.

Program Modni dizajn je namenjen onima koji žele da svoja interesovanja za ovaj deo primenjene umetnosti, kao i svoju kreativnost i talenat, pretoče u vizuelne forme koje će u isto vreme imati umetničku vrednost, ali i primenu u samoj modnoj industriji i njenom širokom spektru delovanja. Pored klasičnih modnih tehnika i materijala, sve je veći broj novih medija poput grafičkog dizajna, 3D animacija i drugih, koji budućim modnim dizajnerima pružaju veće mogućnosti za estetsko izražavanje i profesionalan nastup na tržištu, a koji su zastupljeni u radu sa studentima na Univerzitetu Metropolitan.

Studenti će naučiti da razumeju značaj komunikacije i kritičkog razmišljanja po pitanju globalne industrije. Studije Modnog dizajna na Univerzitetu Metropolitan su napravljene tako da ujedno budu izazov, ali i inspiracija - spajajući umetničke, tehničke i teorijske elemente i realističan pristup u modnoj industriji.

ANA VASILJEVIĆ - ‘’Re-worn heritage’’ Past creating future

Kolekcija je nastala kao deo naučnog rada ‘’Uloga kulturnog nasledja u sistemu samodržive mode’’ objavljenog u okviru doktorskih studija kao i okviru zbornika i konferencije ‘’TEKSTILNA INDUSTRIJA" SAVEZ INŽENJERA I TEHNIČARA TEKSTILACA SRBIJE

Autorski projekat samodrživosti u modi

Nakon godina raznovrsnih projekata kreiranja kroz kolekcije,krojenja, tkanja i šivenja, postala sam veoma svesna ``otpada`` I tkanina koji ostaju nakon svakog novog projekta. Iako se trudim da te ostatke tkanina ponovo upotrebim vrlo često se pojedini delovi čine previše neobično oblikovanim ili malim da bi ih mogla ponovo upotrebiti za cele odevne komade ili  veće delove istih. Nakon dosta proučavanja shvatila sam  da nažalost, mnogi programi recikliranja tekstila ne prihvataju ostatke tkanina, a većina tih ostataka  završava u smeću. Zapravo, EPA procenjuje da otprilike 11 miliona tona tekstilnog otpada godišnje završi na odlagalištima, uključujući sve od upotrebne odeće do ostataka modnih proizvoda i tekstilne industrije i gomile prediva. U tim okruženjima sa inače visokim nivoom zagađenja, tekstilu može biti potrebno od 3 meseca do 40 ili više godina da se biorazgradi, a kapaciteti odlagališta smanjuju se alarmantnim brzinama. U tom smislu projekat ‘’Reworn heritage’’ ima za zadatak istraživanje načina na koji se tekstilni otpad i delovi upotrebljenih odevnih predmeta mogu ponovo upotrebiti pre svega u tekstilnoj strukturi i novim likovnim elementima koji obogaćuju odevne komade. Ovaj projekat je ujedno i izraz poštovanja prema viziji, kreativnosti i odlučnosti svih koji se uključuju u proces ponovne upotrebe ostataka kao deo procesa dizajniranja pod nazivom ‘’zero waste’’. Cilj projekta Re-worn heritage je otkriti način kako da stvorim novi životni vek tekstilnom otpadu tako da ih preradim i upotrebim za izradu novog tekstilnog komada koji će imati jednako važnu ulogu u dizajnerskom procesu izrade. Dopala mi se ideja da se jedinstveni kolorit i tekstura recikliranog tekstila sastoji od mnogo različitih pletiva, tekstura i niti koje potiču od različitih ostataka tkanina, od kojih svaki  zapravo ima svoju istoriju. Svaki odevni komad je recikliran ili odrađen prinicipom zero-waste i u njega je na likovni način unet i detalj tekstilnog otpada koji ga ujedno i obogaćuje. Na taj način otvara proces ponovne dekonstrukcije i daje notu vanvremnskog modnog iskaza. Ovim činom otvara se kontinuirani proces ponovne upotrebe. Osnovnu inspiraciju za reoblikovanje tekstilnog otpada sam potražila u kulturnom nasleđu pirotskih ćilima koji u svom opusu sadrže čak 95 unikatnih šara sa jedistvenim značenjem. Taj neobični simbol pirotskog kraja od 2002. godine ima zaštićeno i geografsko poreklo. Uloga kulturnog nasleđa u samodrživosti modnog dizajna i modne industrije zauzima sve značajniju ulogu pre svega zbog inspirativnih vizuelnih elemenata svakog nacionalnog entiteta ali i njihovih jedinstvenih značenja koja mogu imati snažan uticaj na svest pojedinca. U osnovi celi opus kulturne antropologije čovečanstva, zajedno s individualnom kreativnošću, deo je i novih ekoloških filozofskih principa. Sa strane naučnih istraživanja o odnosu samodrživosti u modi i umetničkog izraza kao integralnog dela mode (kao primenjene umetnosti) najkonkretniji pozitivni rezultati za sada ispoljavaju upravo u polju korišćenja tradicionalnih modnih izraza utvrđenih upravo kao deo kulturnih nasleđa koji su vremenom dokazali svoje estetske i etičke vrednosti.

MARKO GLAVINIĆ je diplomirani kostimograf savremenog odevanja. Svoj rad predstavlja kroz mušku modu, ali ne isključivo. Kolekcije su prepoznatljive korišćenjem jasnog kolorita i geometrizovanih sečenja, kroz sportske forme, nasuprot čistih linija razrade konfekcijskih oblika. Marko je predstavio kolekciju Je suis comme je suis za jesen-zima 2020-21. Inspiracije su mu Preverov junak, Dalijeva senka, Miroova igra boje i oblika. Kolekcija predstavlja umetnikovu interpretaciju željenog.

ĐORĐE BAŠČAREVIĆ

Ready-to-wear mini kolekcija muške mode za sezonu jesen/zima.

Akcenat je na volumenu, figura se gubi u slojevima odeće, osnovne karakteristike udobnost, svedenost u kroju i pomerenost u načinu stilizacije. Za muškarce koji se ne ustručavaju da istaknu osobenost upadljivim komadima, kako u kroju, tako i u dezenu/boji.

Kao i u dosadašnjem radu, a kada je u pitanju muška moda, osnovna tema istraživanja je  ''soft masculinity'',  autor koketira sa lirskim i alternativnim elementima, na granici nekonvencionalnog, ali ipak komercijalnog.

Paleta boja je svedena na crnu sivu braon i teget, sa neizostavnim psihodeličnim dezenima koji daju balans gotovo jednoličnoj osnovnoj paleti.

Materijali su prilagođeni sezoni, te pored neizostavnog pamuka viskoze i vune ima i specijalnih veštačkih nepromočivih materijala, kao i detalji od veštačkog krzna.

Pročitaj još iz kategorije Revije