Tri potpuno različita brenda i jedna ista poruka: jednakost koja postaje sve vidljivija.
Mada, sudeći po dešavanjima u Ukrajini proteklih dana, ne bi se reklo da je to slučaj. Kreativni direktor modne kuće Balenciaga to vrlo dobro zna, jer imao je nažalost priliku da iskusi ovu emociju na sopstvenoj koži kada je sa deset godina kao dete izbeglica bežao sa majkom od rata u Gruziji.
“Samo nevini ljudi ginu u ratu. Doživeo sam to i zapravo blokirao svih ovih 30 godina, sve dok nisam počeo da čitam vesti prošle nedelje. Iznedrilo je na površinu sav onaj bol i osvešćivanje momenta kada sam postao izbeglica zauvek. Zauvek, jer to je nešto što ostaje u tebi. Strah, očaj, spoznaja da te niko ne želi. Ali sam takođe shvatio šta je zaista važno u životu, najvažnije stvari: kao što su sam život i ljudska ljubav i saosećanje. Poruka mode, pogotovo sada mora biti ljubav i takav stav se mora zauzeti. Zbog toga mi je rad na ovoj reviji trenutno bio neverovatno težak. U ovakvom vremenu moda gubi na relevantnosti i svoje pravo na postojanje. Nedelja mode deluje kao neka vrsta apsurda. Čak sam pomislio da otkažem reviju na kojoj smo ja i moj tim vredno radili mesecima. Međutim, onda sam shvatio da bi otkazivanje svega onoga na čemu smo radili I čemu smo se radovali značilo prepuštanje zlu, prepuštanje zlu koje me već 30 godina toliko boli. Odlučio sam da ne mogu više da žrtvujem delove sebe tom besmislenom, bezdušnom ratu ega. Ova kolekcija i kompletan šou trebaju objašnjenje i imaju ga: kolekcija je posvećena neustrašivosti, otporu i pobedi ljubavi i mira”, obrazložio je Demna Gvasalia koji se na mestu kreativnog direktora Balenciage nalazi od 2015. godine.
Modeli koji su se borili sa mećavom odavajući upravo utisak o kome je dizajner govorio – borbe i neustrašivosti, predstavili su uglavnom suzdržanu paletu boja koja podrazumeva crnu, sivu i smeđu, sa tek ponekim osveženjem u vidu bele i cvetnih dezena. Isticanje i nagalašavanje siluete koja predstavlja zatvorenu formu minimalističke odvažnosti i oversize neustrašivosti.
Neustrašivost se mogla videti i na modelima Matthew M. Williamsa, koji je hrabro, ali i vrlo vešto implementirao streetwear komade u luksuzni brend. Ipak, najveći utisak ostavila je činjenica da je dobar deo onoga što smo mogli videti na muškim, ali i na ženskim modelima moglo da izgleda podjednako dobro (ako ne i bolje) na suprotnom polu. Dizajner nam je to možda najslikovitije prikazao kroz maksi forme i slojevite ženske modele, koje su zahvaljujući zagasitim tonovima smeđe i crne, dobile još jednu notu dominacije i da, seksepila – onog do grla zakopčanog. Volumiozne forme, transparenta mreža na tek ponekoj glam haljini i XXL dužina čizama bili su tu da zagolicaju maštu u pravoj, prepoznatljivoj elegantnoj Givenchy meri.
Nicolas Ghesquière nam je za Louis Vuitton bez mnogo nećkanja prikazao modernu ženu u onome što se smatralo muškim stajlingom i komadima rezervisnim za suprotni pol. Kravata nam je definitivno bila omiljen detalj koji se posebno isticao dezenima i tonovima asocirajući na dekadu 60-ih godina prošlog veka. Bilo je tu još inspiracije koja je došla iz prošlosti, ali nešto bliže. U pitanju je jedan od najeksperimentalnijih perioda u svetu mode – već neko vreme vodeće reference, period 1990-ih naravno. Ghesquière je prikazao njihovu sportsku crtu u novom kontekstu siluete i mix and match stilova.
Tekst: Maja Bunčić
Foto: Profimedia
