Iako obično nije pristalica dramskih revija, Isabelle Marant je odlučila da predstavi svoju modnu pistu u duhu filma “Climax” Gaspara Noea.
Međutim, za razliku od filma, u onome što se dešavalo na modnoj pisti nije bilo ništa sumorno i zastrašujuće: samo slavlje, zagrljaji i puno sjaja. Ostala je verna sebi, svom uobičajenom lagodnom raspoloženju i svojoj voljenoj eri – osamdesetim.
Na samom početku revije moglo bi se pomisliti da je idealno ime za ovu kolekciju „život u ružičastom“. Bukvalno: otprilike trećina look-ova izvedena je u potpunosti u ružičastoj boji. Dizajnerka je odlučila da novu sezonu otvori možda najsrećnijom bojom koja postoji. Kako se ispostavilo, njena ideja bila je impresivna: nisu se samo modeli pojavili u ružičastim stajlinzima, već su i plesačice bile u kombinacijama istih tonova. U jednom momentu, blicevi crvene boje su postepeno počeli da se pojavljuju, da bi ružičasta bila zamenjena odećom u beloj, plavoj i crnoj boji. Kolekcija je podeljena na približno jednake monohromatske blokove – čini se da je to već primetan trend u nadolazećem proleću.
I, kao magijom, zajedno sa bojama na odeći manekenki, promenile su se i boje odeće na plesačima. Sveukupno raspoloženje revije bilo je prilično neozbiljno: razigrani mini, dekor u obliku srca i puno sjaja. Ova kolekcija se ne može nazvati konceptualnom, ali je puna optimizma – i potreban nam je više nego ikad. Što se tiče siluete, Marant nije koristila ništa novo – čitava kolekcija ponovo je izgrađena oko njenih omiljenih linija 80-ih sa širokim ramenima i naglašenim visokim strukom.
Tokom svoje uspešne karijere, ne samo da je formirala vrlo prepoznatljiv stil za svoj brend, već je zapravo osmislila novi pariski šik – bez stereotipnih prsluka i beretki, već sa odvažnim mini suknjama, muškim blajzerima i čizmama. Pored toga, njena vedrina sada ima terapeutski efekat: iskrene pozitivne emocije nakon dugih meseci karantina vrednije su nego ikad.
