Modni svet i njegova fenomenologija ponajviše su definisani bojama koje to nisu. Apsolutno odsustvo svih boja (crna) ili njegova spektralna sinteza (bela) predstavljaju osnove stila koje su u najvećoj meri oblikovale modu i pogled na odevanje. Bela je arhetip čistote, nevinosti, simbol sjedinjavanja sa božanskim u činu krštenja i moralne neukaljanosti. Norme evropskog poimanja bele, u Aziji imaju sasvim suprotno značenje i bela se najčešće vezuje za žalost i pogrebni čin. To je slučaj u budizmu, ali i hinduizmu, dok je za islamsku veru bela najčistija od svih boja i preporuka je da se pre svega muškarci odevaju u odeću upravo ove boje.
Bela boja ima jasno definisanu simboliku i manirizam koji dolazi s njom, ali njena upotreba nije bila u tolikoj meri zastupljena iz krajnje praktičnih razloga. Bela jeste simbol čistote, ali bela se isto tako veoma lako prlja, te je rezervisana za posebne prilike. Takav tretman nije zaobilazio ni one na najvišim lestvicama u društvu.
Sve do venčanja britanske kraljice Victorije za princa Alberta 1840. godine, venčanice su bile svih boja osim bele. Monarsi su imali pregršt kolorita da biraju za čin stupanja u brak, te je odluka tada dvadesetogodišnje devojke da za venčanicu odabere jednostavnu belu haljinu sa dekoracijom u vidu honitonske čipke (gradić na jugoistoku Engleske) bila presedan. Nepisano pravilo je da su zvanice očekivale da buduća kraljica zaseni svojom haljinom. Victoria je imala drugu nameru, a to je da jednostavnost bele haljine iskoristi kao poruku da će ona kao monarh cele Engleske pažljivo i razumno trošiti nacionalne resurse. Iza svedene bele haljine krila se visprena žena koja je Britanijom vladala 61 godinu. Dodatni razlozi su bili i da što bolje svetu prikaže pedantan čipkani ručni rad, zanat koji je bio na odumiranju usled industrijalizacije, a možda najvažniji je onaj sentimentalni, žene koja se udavala za ljubav svog života, te je želela da belom haljinom ukaže na početak zajedničkog života. Vest o beloj haljini proširila se širom sveta i mesecima nakon venčanja izazivala komentare. Međutim, trend nošenja belih haljina pred oltarom postao je norma tek posle Drugog svetskog rata i pojave srednje klase koja je mogla da priušti da kupi raskošnu haljinu, koja će biti nošena samo jednom.
Početak 20. veka obeležen je borbom za prava žena i razvijanje pokreta suffrage u Velikoj Britaniji. Na maršu, održanom 1908. godine u Hajd parku u Londonu, okupilo je desetine hiljada žena obučenih u belo. Žene su želele da budu viđene, primećene i jednake sa muškarcima. Bela boja ih je učinila dodatno vidljivima u očima javnosti. Ista simbolika prenesena je u Sjedinjene Države, a sličan manir viđen je u modernoj istoriji, tačnije pre nekoliko godina, kada su ženske pripadnice Demokratske stranke u Kongres ušle obučene u belu, kao simbol protesta Trumpovoj administraciji i želje da se učine promene u sadašnjem sistemu. Najmlađi član kongresa Alexandria Ocasio-Cortez najbolje je objasnila nošenje bele (ona je tom prilikom nosila belo odelo): “Belu sam obukla u čast žena koje su došle pre mene i za one koje će doći posle mene.”
Poput bele haljine, sličnu sudbinu imala je i bela košulja koja se na modnoj sceni pojavila četrdesetih godina. Holivudske dive poput Lauren Bacall i Katherine Hepburn plenile su pažnju kao ikone stila, ali i kao žene koje su nosile muške odevne komade i učinile ih sastavnim delom modnog vokabulara. Za njih je bela košulja bila sastavni deo odevanja, neretko nošena sa odelom. Bianca Jagger je sudbonosno da Micku Jaggeru izgovorila u belom smokingu koji je dizajnirao Yves Saint Laurent. Na veoma suptilan način, bela moda je ženama postala element za iskazivanje emancipacije. Audrey Hepburn je trčala i vozila vespu po italijanskoj prestonici, sa Gregory Peckom u filmu Praznik u Rimu, u beloj košulji nošenoj sa midi-suknjom. Za ulogu u tom filmu, Hepburn je dobila Oskara, a zlatnu statuu je primila u beloj čipkanoj haljini koju je specijalno za tu priliku kreirao njen dugogodišnji prijatelj Hubert de Givenchy.
Najpoznatija filmska ostvarenja dokaz su da bela kao simbol prelazi iz domena čistote u personifikaciju senzualnosti, ličnog nezadovoljstva i požude. Možda i najpoznatija haljina svih vremena je ona koju je nosila Marilyn Monroe u filmu The Seven Year Itch. Plisirana svilena haljina, koju je osmislio čuveni kostimograf William Travilla, dobila je počasno mesto u istoriji kinematografije i to u sceni kada Monroe stoji iznad rešetke za ventilaciju. Haljina se podigla, ističući njene noge, a Monroe je postala seks-simbol širom sveta. Famozna haljina je dobila i titulu najskuplje ikada, pošto je na aukciji prodata za 2,5 miliona dolara!
Kostimografkinja Ellen Mirojnick odlučila se da belu boju upotrebi kao znak prepoznavanja negativca u filmu. Mala bela haljina koju je Sharon Stone nosila u sceni policijskog ispitivanja u filmu Niske strasti simboliše vuka u ovčijem krznu iliti prerušenog đavola. Rola koja je od Michelle Pfeiffer napravila zvezdu bila je za film Scarface. Elvira Hancock je simbol ličnog nezadovoljstva i neispunjenosti jedne žene. Iako nalikuje da ima sve, Hancock je duboko nezadovoljna sobom i suprugom. Njen odnos sa narko-bosom sa kojim je u vezi brzo počinje da bledi i jedino što preostaje je upotreba opijata. Kostim Michelle Pfeiffer zasnovan je pre svega na beloj boji koja sugeriše na kokain kao deo svakodnevnice Hancock, njenu apatiju i odsustvo sreće.
Moda bele boje ima svoju simboliku i značenje. Upravo te arhetipske vrednosti bele kao nevine, čiste i neukaljane podsvesno usvajamo kao deo sopstvenog modnog vokabulara. Svrha mode jeste da se prikažemo u najboljem, najinspirativnijem svetlu. Bela boja vam u tome može najviše pomoći.
Foto: Profimedia
