Kolekcije za leto definisane su osećajem sete za minulim vremenima. Koliko je prošlost aktivan faktor u oblikovanju mode koju nosimo danas, pokazuje nostalgija kao faktor usled turbulentnosti vremena
Ukoliko bismo anketirali nasumične prolaznike i pitali kom godišnjem dobu se najviše raduju, zasigurno bi pobedu odnelo najvrelije od njih, ono koje zahteva najmanje garderobe najviše unošenja tečnosti. Od svih godišnjih doba leto je ono koje ponajviše budi osećaj avanturizma i potrebe za neočekivanim. U toj jednačini ne odmaže faktor koji se zove godišnji odmor, ali sama priroda leta nas budi na avanturizam.
U mladosti je to bio period od preko dva meseca u kom je jedan dan sasvim drugačiji od drugog, a u odraslim godinama leto je vreme za energičnost, odvažnost i kreiranje sopstvenih pravila. To u mnogome kreira i modni pejzaž koji oblikuje ovaj period godine. Odeća koju nosimo za vreme putovanja ima posebno snažnu emotivnu vrednost s obzirom da je nošena u periodu kada putujemo i time se distanciramo od svakodnevice.
Ne samo da je leto kao stanje uma oblikovalo kolekcije, ono se našlo kao lajtmotiv dizajna scenografija nekih modnih kuća. Pesak je bio ključni vizuelni aspekt za defille kuća Hermes, Courreges i Ferragamo
Šta su postulati letnje mode?
Svakako da je ovaj manir odevanja zasnovan s jedne strane na komforu, a s druge strane na elementu ekscentričnog. Nepodnošljive temperature uslovljavaju kreacije koje su lagane za nošenje, a forma takva da ne steže, prijanja i ograničava kretanje. Samim tim kaftani naglašenih volumena ili pak maksi haljine su upravo ono što spaja komfor i eleganciju.
Kaftan kao odevni komad vraća nas u vreme šezdesetih i sedamdesetih kada su dive poput Marije Callas i Elizabeth Taylor bile diktatori dobrog ukusa. Zasigurno bi nosile kaftan-haljine retro paterna koje je Camille Micelli kreirala kao novi kreativni direktor kuće Emilio Pucci ili pak svedenije verzije od pamučnog krošea australijskog brenda Zimmermann.
Emilio Pucci i Zimmermann
Isabel Marant poznata je po pragmatičnom pristupu odevanju i odeći koja prati dinamičan život žene koja je nosi. Samim tim njene letnje kreacije su ponajviše definisane kratkim haljinama A-kroja sa veoma tankim, vizuelno neosetnim bretelama. Marant je večiti zagovornih boho estetike i njena savršena žena sa lakoćom nosi paterne, kombinaciju pastelnih boja mešanih tie-dye tehnikama iz ’70-ih i ravne kožne sandale.
Osnovan 2019. godine brend Ester Manas je pionir po pitanju ekoloških aspekata kreiranja odeće i inkluzivnosti svih telesnih konstitucija, a ove sezone osnivači brenda Ester Manas i Balthazar Delepierre pokazali su modu definisanu surfovanjem, Kalifornijom kao simbolom večitog leta i koloracijama koje nas vraćaju u vreme Woodstock festivala. Iako mladi, dizajneri ovog brenda pokazali su privrženost nekim od tendencija prošlosti koje su preoblikovali za modernu ženu.
Isabel Marant i Ester Manas
Jonathan Anderson, kreativni direktor kuće Loewe, ali i sopstvenog brenda pokazao je na krajnje direktan način koliko mu je leto poslužilo kao inspiracija. Njegov brend JW Anderson pomera granice vizuelnog doživljaja mode i neretko elemenata koji se mogu okarakterisati kao suptilna groteska, jer se izmeštaju iz jednog konteksta i postavljaju u potpuno drugi. To je na primer slučaj sa motivom peraja daske za surfovanje, koji su se ovog leta našli na leđima majice koju je Anderson kreirao. Pored toga kolekcija obiluje motivima leta, poput kožnih čizama sa printom palminog drveća na pustom ostrvu ili pak majica koje pokazuju zalazak sunca u nekom tropskom predelu.
Vreme prošlosti
Kolekcije za proleće-leto 2023. ne tiču se u tolikoj meri pasijom za more i odmorom, koliko o retro aspektima koji su se dešavali u prošlosti i kreirali našu trenutnu nostalgiju za stvarima koje su bile. Ta nostalgija jeste majica sa prozaičnim motivima palminog drveća na pustom ostrvu koji su se našli kao lajtmotiv kreativnog direktora Jonathana Andersona, kao što je hippie estetika Isabel Marant vremeplov u period neke nežnije istorije, jednako kao gumene sandale koje smo svi imali kao deca, a sada su deo kolekcije brenda Coach.
JW Anderson
Jeremy Scott ispred brenda Moschino možda je otišao najdalje u kreiranju mode direktno nadahnute ne tako dalekim reminiscencijama iz prošlosti. Scott je vrlo vešto upotrebljavao na prvi pogled letimične detalje, kojima je davao dozu italijanskog seksepila i satire, po kojim je ovaj brend bio poznat od osnivanja. On je iskoristio motiv dečije gume za plivanje i oblikovao celu kolekciju. Doslovno, s obzirom da su porubi suknji i reveri sakoa imali naduvane elemente guma za plivanje. Čak je napravio i bomber-jaknu na naduvavanje jarkih boja. Motiv labuda na naduvavanje upotrebljen je kako bi se kreirala večernja haljina sa dramatičnom siluetom.
Motivi dečijih likova postali su sastavni deo paterna na haljinama, a slično je postupio i kreativni direktor brenda GCDS Giuliano Calza koji je odlučio da kolekciju za proleće-leto posveti liku Sunđer Boba Kockalonea. Dizajneri ne samo da su imitirali vreme prošlosti koje nam je svima znano, oni su bili posvećeni kreiranju sadašnje mode nadahnute istorijski poznatim detaljima, kao što su fotografije Palm Springsa fotografa Slima Aaronsa, Francuske rivijere u izvedbi F. Scott Fitzgeralda iz ’20-ih godina prošlog veka ili pak vizije Marakeša holandske glumice i ikone stile Talithe Getty. Maksi pruge na revijama brendova Max Mara i Zimmermann savršeno bi pristajale romanu Veliki Gatsby, sanjive kreacije Wesa Gordona odlično bi pristajale retro estetici Palm Springsa, dok su haljine sa resama Victorije Beckham i Matthieu Blazyja vizija koja pristaje Maroku sa pogledom na planinu Atlas u pozadini.
Bottega Veneta i Victoria Beckham
Postoji nešto u letu što nas tera na delimično odsustvo racija. To je period u godini koji ponajviše odiše osećajem onog što je neočekivano, dani postaju duži, noći vrelije i spremne za sve naše avanture. Moda ove sezone istinski je definisana duhom nostalgije i prošlosti, što i ne čudi. Kada je globalna situacija ispunjena strepnjama i događajima koji menjaju raspoloženje, moda se vraća u period nevinosti i određene naivnosti koji nam pomaže u čuvanju slike o vremenu koje želimo da ovekovečimo.
Priredio: MARKO MRKAJA
Fotografije: PROFIMEDIA
