Miu Miu
Dominatna crta jesenje sezone u koju lagano ulazimo jeste želja za kreiranjem prave odeće. Pod atributom prave mislimo na utilitarne odevne komade, oni koji svakog dana oblikuju našu svakodnevicu, posao i razonodu. Nema mesta dekoraciji i prekomplikovanim zahvatima u vidu lepršavih materijala, nego samo jasna forma kreirana od najfinijih materijala koji traju.
Ne samo da je revija Miuccije Prade poslednja na modnom kalendaru, ona nas skoro uvek ostavi oduševljene veštim manirima kojim svakodnevnoj odeći daje na snazi i značaju. Ove sezone Miu Miu žena inspirisana je uniformom bibliotekarki i suptilnim referencama žena na radnom mestu iz ’50-ih godina. Kardigan od kašmira je njen najveći adut, a četvrtasta tašna koju užurbano nosi na ruci njen verni stilski saveznik. Međutim, Prada ne bi bila genije koji jeste da reference jednog dela njene kolekcije nije uklopila sa potpuno opozitnom estetikom. Modeli su nosili kardigane gore, a šljokičave gaćice dole. Kome treba suknja kada imate donji veš od satena sa kristalnim aplikacijama?
Prada na ingeniozan način spaja nosivo sa paradoksalnim, imaginarno sa krajnje racionalnim, a u tome joj se pridružuje i Jonathan Anderson koji suvereno opravdava svoju titulu subverzivnog kreatora koji pomera granice globalnog brenda kao što je Loewe. On je ljubitelj svakodnevne mode, ali na njemu svojstven način. Top i suknja su kreirani na takav način da deluju da su smanjeni prilikom pranja, a košulja je predimenizonirana tako da postaje mantil.
Anderson se igra sa kodovima odevanja i prevrće ih naglavačke. Njemu je takođe svojstveno da u modne kolekcije unosi fantastične i imaginarne detalje. Majica i bermude poprimaju anđeosku pojavu (doslovno) pošto su izvedeni od perja.
Čak i kada je Saint Laurent žena u svakodnevnim odevnim komadima, kao što su sako i suknja, ona je pojam ženske senzualnosti. Taj sako je u stvari oklop naglašenih ramena, suknja midi dužine prati liniju tela, a vrtoglavo visoke potpetice nezabilazan su deo njenog vokabulara. Anthony Vaccarello je ovom kolekcijom hteo da oda počast istinskim postulatima elegancije, za koju smatra da su možda stvar prošlosti. Za njega je ova kolekcija način kako da se kreira elegancija u jednom jednostavnom činu – odevanjem.
Odelo u vidu sakoa (kako je Vaccarello sam rekao konstrukcija ovog sakoa mu je do sada bila jedan od najvećih podviga od kako radi za brend) i suknje krojeno je od tipično muških materijala, kao što je to radio Yves Saint Laurent kada je napravio svoj famozni le smoking. Međutim, pored rada osnivača kuće, Vaccarello je bio nadahnut ikonama filma Working Girl, Sigourney Weaver i Melanie Griffith. Jasno je da je sav akcenat bio na sakoima, te ih je uklopio sa krajnje nenametljivim majicama na bretele. Ceo outfit je zaokružen aviator naočarama za sunce, stajling dostojan Helmuta Newtona.
Dok je Vaccarello ispitivao pojmove elegancije, Virginie Viard, kreativna direktorka kuće Chanel nadahnuće je našla u motivu kamelije. Ovaj mistični cvet slavi stoleće kao jedan od amblema čuvene pariske kuće koji se u kolekciji Gabrielle Chanel našao 1923. godine. Viard ga je upotrebila i kao scenografiju revije, ali i kao motiv koji se našao na printu kaputa od kašmira, lagane svile na haljinama, a manekenke su prošetale i minijaturne tašne okrugle forme sa laticama od kože koje podsećaju na, pogađate, kameliju. Cvet je bio sastavni deo sakoa i mantila od kože, a Viard ga je vešto upotrebila kao bele tufne na sakoima od crnog tvida.
Nemoguće ga je bilo ne primetiti. Viard se nije toliko obazirala na stogodišnjicu kamelije u kući Chanel, koliko na samu prirodu ovog cveta. Delikatan s jedne strane, a opet izdržljiv s druge, kamelija je za Viard simbol ženske dualnosti.
Ono što je bela kamelija za Viard, za Pierpaolo Picciolija je bila crna kravata. Kreativni direktor kuće Valentino jedne večeri zatekao je petnaestogodišnju ćerku koja se za izlazak spremila u jednom od njegovih odela koje je ponela sa sve kravatom. Piccioli je s oduševljenjem prigrlio motiv crne kravate u svojoj jesenjoj kolekciji kao simbol mladalačke energije i bunta.
U trenutku kada je Yves Saint Laurent interpretirao mušku garderobu i prilagođavao je ženama, Valentino Garavani je kreirao svoju grupu žena posvećenih isključivo eleganciji. Više od pola veka kasnije, Piccioli je tu grupu oslovio kao zajednicu koja danas sve više broji mlađe pripadnike. Samim tim ne čudi što je njegova kolekcija reakcija na potrebe sve mlađih konuzmenata modernog luksuza – dužine su kraće, proporcije su komotnije, a sve sa namerom da pojedinac iskaže svoj osećaj za stil na jedinstven i neponovljiv način.
Utilitarnost mode i back to basics pristup kreiranju aktuelnih kolekcija bio je na umu i kreativnoj direktorki kuće Alexander McQueen. Ukoliko bismo posmatrali aspekte forme odevnih komada, McQueen silueta je na vrhu liste brendova koji oduševljavaju konstrukcijom. Burton je istraživala anatomiju odela i odeće, koja za McQueen znači odlazak u prošlost, u period kada je Lee McQueen pekao zanat u Savile Row ateljeima za krojenje odela. Da biste od komada odeće napravili remek-delo subverzivnosti neophodno je da prvo poznajete tehnike izrade i dušu odeće, a Burton kao naslednik Lee McQueena to ne manjka.
Reviju je otvorila Naomi Campbell u precizno iskrojenom kombinezonu sa bustijerom i povela je marš žena i muškaraca u besprekornim odelima i mantilima naglašene forme. Burton je pažnju posvetila i pleteninama, koje flertuju sa engleskim nasleđem tehnika izrade od vune, ali ih je kreirala na takav način da nalikuju na skelet, inspirisan grafikama ljudske anatomije Leonarda Da Vincija.
Tekst: Marko Mrkaja
Fotografije: Profimedia
