Njegovim bezbrojim obožavaocima širom zemljine kugle, uključujući i mene, Christian Louboutin je više od dizajnera; on je neko ko stvara čarolije i snove, moderni ekvivalent obućara iz bajki Hansa Christiana Andersena (koji je sam bio sin obućara). Poznajem Louboutina godinama, gledala sam dok nekoliko stotina fanova nasrće na njega čekajući autogram u Harrodsu ili dok je proslavljan u singlu Jennifer Lopez. Ali danas se susrećemo u jednoj od njegovih pariških nekretnina (Louboutin poseduje nekoliko, u ovom gradu u kome je i rođen, kao i kuće po unutrašnjosti Francuske, u Egiptu i Portugalu).
Stan je samo nekoliko koraka udaljen od njegovog butika nalik kutiji za nakit, u ulici Jean-Jacques Rousseau, gde se vatreni obožavaoci snabdevaju gomilom cipela sa prepoznatljivim crvenim đonom. Međutim, u njegovom stanu je još više opčinjujuća nova Made to Order kolekcija, koja obuhvata fantastične kreacije prikazane tokom Nedelje visoke mode u Parizu, uključujući i par ručno rađenih pozlaćenih stiletto cipela inspirisanih bodljikavim prasetom i druge ukrašene tirkizom kao i filigranskom tijarom.
Naš razgovor, kao i uvek, vođen je njegovim karakterističnim miksom imaginacije i šarmantne iskrenosti. Srećan je dok priča o četvorogodišnjim ćerkama bliznakinjama (koje su inspiriracija za njegov najnoviji poduhvat, kapsul-kolekciju obuće za bebe) kao i o njihovoj neočekivanoj odlučnosti šta žele, ili ne žele da obuku za školu. “Ne možemo da im kažemo šta da obuku,” govori, negodujući glavom. “Bizarno je jer to ne dolazi ni od mene ni od njihove majke.” Tim rečeno, ima životno iskustvo sa odlučnim ženskim figurama: tri starije sestre, majka čija se vanbračna afera sa Egipćaninom završila začećem Louboutina. Tek nakon smrti roditelja mu je to otkrila jedna od starijih sestara – ali njegov filozofski pristup životu je takav da je pomenutu informaciju doživeo kao sopstveno napredovanje. “I dalje smatram svog oca ocem, a moj biološki otac je bio deo priče između jednog čoveka i moje majke… Volim svog oca i on je mnogo voleo mene.”
Ipak, smrt majke 1991. godine, kada mu je bilo 27 godina, vezuje za novonastalu ambiciju da pokrene sopstvenu kompaniju (radeći prethodno kao asistent legendarnog dizajnera obuće Rogera Viviera, nakon šegrtovaja u Folis Bergère i rada na određeno u Dioru). “Odrastao sam kada je ona umrla; nisam više bio dete, jer sam bio poprilično njeno dete, više nego sin svoga oca. Otac je bio tu, ali manje prisutan; majka je bila super prisutna. Oduvek me je ohrabrivala, stoga sam pomislio, moram nešto da učinim u njeno ime.”
Kao što to biva, njegova majka je nosila ravnu obuću, pre nego štikle, po kojima je Louboutin prvobitno postao poznat. Ali je jednako srećan da dizajnira mokasine kao i patike, za žene i za muškarce. “Znate, u ovom trenutku više ne obraćam pažnju na pol. U firmi imamo više zaposlenih žena nego muškaraca; iako sam prvo dizajnirao mokasine za muškarce, devojke u studiju su počele da ih nose. Te sam rekao, “Dobro, dobro!” Sada kada dizajniram patike ne inspirišem se konkretno ni ženama ni muškarcima.” Louboutin doduše sluša savete prijatelja, koji je profesionalni atleta, kada se nađe u procesu stvaranja patika za trčanje koje treba da budu jednako funkcionalne kao i dekorativne. “On pomaže u procesu, jer je toliko strastven prema sportskim tehnikama.” Kao posledica, Louboutinova poslednja kolekcija patika kombinuje njegovu prepoznatljivu notu (jarke boje, grafiti printovi i kristali) sa tehničkom preciznošću, pružajući fleksibilnost i mekoću.
Kao i ostali veliki mađioničari, Louboutin i dalje razmišlja o tome kako najbolje da dočara brajkoviti talisman: Pepelugine cipelice. “Za mene, staklena cipelica je ideja fantazije u cipeli. Cipela kao ikona, kao objekat požude – ultimativna cipela, ultimativna bajka”, zaključuje poznati dizajner.
Tekst: Redakcija magazina Harper’s Bazaar
Foto: Profimedia
