Suzanne Koller, uticajna stilistkinja iz Pariza, na svoju birkinku morala je da čeka dve gdoine. Modna direktorka publikacije M Le Magazine du Monde, koja je obavljala istu funkciju u francuskom izdanju magazina Vogue i osnovala kultni magazin Self Service, svakako ima pristup dizajnerskim tašnama čim se pojave na reviji. Ali za Birkin tašnu čuvene kuće Hermès je čekala. „Oduvek sam je želela,“ kaže Koller. Međutim, tek je u kasnim dvadesetim osetila da je dovoljno odrasla da sebi priušti tašnu kojoj je danas početna cena oko sedam hiljada evra. „Nikada nisam kupila nešto tako skupo,“ kaže ona, priznajući da joj je cena torbe stvarala nervozu, ali je ipak odlučila da štedi za torbu, koju je čekala dve godine. Njen izbor je bila koža teget boje sa zlatnim detaljima. To je bilo pre dve decenije. „Za mene Birkin predstavlja ultimativni komad luksuza i znala sam da mi nikada neće dosaditi,“ obajšnjava Koller. „Ubedila sam sebe da mi je ona zaista potrebna, između ostalog da bih je dala svojoj ćerki jednog dana.“
Birkin, torba pravougaonog oblika i jednostavne forme sa dve drške, preklopom i šavovima koji su se prvobitno koristili za pravljenje jahaćih sedala, postala je deo kulture. Od kada je nastala, omađijala je najrazličitije klijente koji su joj se priklanjali zbog njene vanvremenske pojave, imunosti na trendove, nemogućnosti da se dobije odmah, kao i zbog njene vrednosti kao investicije. Ona se može naći u rukama blogerke iz Pariza, slavne ličnosti u Holivudu koja je nosi dok je slikaju paparaci, ali i kao deo kolekcije koja se ponosno ističe na zidu. Kris Jenner ima poseban deo ormara posvećen isključivo Birkin tašnama, zajedno sa neonskim natpisom POTREBNE SU MI PARE ZA BIRKINKU.
„Kada napravimo tašnu, ona mora da traje,“ kaže Catherine Fulconis, direktorka za kožnu galanteriju kuće Hermès, pozicija na kojoj je od 2015. godine. „Želimo da za dvadeset ili trideset godina i dalje bude privlačna i da budi pažnju.“ Upravo je to slučaj sa famoznom Birkinkom. Svima je priča poznata i sada je deo urbanog mita. Na letu iz Pariza do Londona 1984. godine Jane Birkin je igrom slučaja sedela pored gospodina po imenu Jean-Louis Dumas koji je bio izvršni direktor kompanije (od 1978. godine, pa sve dok se nije penzionisao 2006. godine). Sadržaj njene torbe od pruća prosuo se iz torbe i ona se požalila kako ne može da nađe tašnu u kojoj može da drži sve stvari, uključujući i flašice sa mlekom. Do kraja leta, Dumas je skicirao Birkin tašnu.
Potražnja za Birkin tašnom je samo rasla, od trenutka kada je napravljena. O njoj se šapuće kada uđete u butik (iako zvaničnici kuće Hermès tvrde da je moguće kupiti je po ulasku u radnju, višegodišnje liste čekanja su bile legendarne), o njoj se repuje (grupa Migos ima pesmu koja se zove Birkin), o njoj su napravljeni mnogobrojni mimovi, najpoznatiji je Samanthe Jones kada joj prodavac u Hermès butiku kaže da to nije tašna, nego Birkinka. Pretraga na Instagramu #birkin rezultovaće sa više od 5,5 miliona rezultata. Drake ih skuplja godinama, jednom prilikom je u intervjuu rekao za buduću suprugu.
Tajna uspeha Birkin tašne može se pripisati kombinaciji više faktora, kao što je alhemija vrhunske izrade, šarmantne priče o njenom nastanku i magije kojoj svaki luksuzni brend teži. Modni konsultant i specijalista na polju strategije luksuznih brendova Robert Burke to naziva inicijacijom. Više od statusnog simbola, nošenje Birkin tašne, po njegovim rečima, znači „da ste stigli, bez obzira da li je nosite sa trenerkom ili Chanel odelom.“
Hermès je porodična kompanija osnovana pre 184 godine koja nerado govori o onome što rade tako dobro. Međutim, Fulconis, koja za kuću radi više od petnaest godina, daje uvid u proces stvaranja famozne tašne i otkriva razlog njene atraktivnosti. Ukoliko bismo pričali u brojkama, Hermès specijalisti za izradu torbi provedu između 15 i 20 radnih sati da bi napravili jednu tašnu, ali da bi mogli da je naprave prolaze obuku od minimum 18 meseci, bez obzira na prethodno iskustvo. Nakon toga, Fulconis kaže: „dodajete vreme potrebno da se koža iseče, uradi priprema, i ukoliko obračunate vreme da se dobije najfinija koža koju koristimo, a ako je model nov, radi se prototip i, sve u svemu, potrebno je dve godine da bi se napravila jedna torba.“ Kuća je izuzetno stroga u održavanju vrhunskog kvaliteta i izrade, a najbolji primer je sedlo-šav koji uvek mora da bude izveden pod uglom od 45 stepeni, a vrlo retka koža koja datira iz vremena imperijalne Rusije, po imenu Volynka, ponovo se koristi nakon što su našli spasene rolne kože iz brodoloma ’70-ih.
Kada uzmemo u obzir sve informacije, jedno je sigurno – da bi se Birkinka napravila potrebno je vreme. Od 2012. godine, Hermès je dodao sedam pogona za izradu kožne galanterije, kako bi ispratili ogromnu potražnju i sada imaju 21 fabriku u Francuskoj, u kojoj radi 250 zanatlija. Hermès ostaje dosledan svojoj mantri – jedan zanatlija na jednu torbu, što znači da osoba koja počne da radi tašnu mora i da je završi. Samim tim, dešava se da zanatlije tačno prepoznaju svoj rad kada se recimo tašna nađe izložena u butiku. „Za Hermès, ideja vremena je istinita,“ kaže Fulconis. „Mi ne idemo brže od muzike. Ne možemo. Kvalitet je ono što nas vodi u svakoj stvari koju pravimo.“
Rezultat je tašna koja može da isprati svakodnevni tempo život, ili nekolicine života, pošto se vrlo često prenosi s jedne generacije na drugu. Iako bi nekima bilo teško da zamisle tašnu koja je ekskluzivna kao Birkin da se koristi za svakodnevne poslove, prisetite se samo njenog nastajanja, kao torbe za pelene Jane Birkin. Jer, zaista je žene koriste u svakodnevnom životu, za obavljanje svojih ustaljenih poslova.
Za Jamie Chua, influenserku i devojku iz visokog društva Singapura, smatra se da ima najveću kolekciju Birkin tašni, koja broji više od dve stotine primeraka. Kako sama kaže, belu Birkin torbu dužine 30 cm koristi prilikom kupovine namirnica u supermarketu. „Kada se uprlja namažem fleku Cif sredstvom za čišćenje i kao nova je,“ objašnjava Chua. Kreativna direktorka iz Njujorka Ruba Abu-Nimah, koja preko dve decenije koristi istu Birkin tašnu, ističući da je između ostalog nosi sa sobom u teretanu, spakuje u nju patike i opremu za vežbanje. „Ona je dragocena kao važan modni aksesoar, ali nije dragocena u pogledu kako je ja koristim,“ kaže ona.
Zajednička crta svake osobe koja je vlasnica Birkin torbe, bez obzira da li imaju jednu tašnu koju koriste ili pak desetine (pa i stotine) u svojoj kolekciji jeste da ih vole zbog njihove dugovečnosti (svaka tašna se može reparirati), ali isto tako zbog vanvremenske pojave. Godinama se modna industrija oslanjala na koncept it tašne kako bi podstrekla kupovinu. To bi značilo da sa svakom sezonom žene širom sveta kupuju nove tašne, a ona iz prethodne bi bila demode. Kako su se stavovi na temu konzumerizma i održivosti promenili, a potrošnja postala pametnija, investiranje u Birkin je dobilo na značaju. „Mnoge tašne koje sam kupila, za šest meseci su postale već viđene i passe, što je užasno bacanje novca,“ kaže Chua. „Birkin je verovatno moja najbolja investicija.“
Tekst: Redakcija magazina Harper’s Bazaar
Foto:
