Lakoća izraza viskog nakita predstavlja veštinu ručne izrade koja se neguje generacijama. Koliko god da deluje da je jednostavan za kreiranje, visoki nakit je poduhvat koji mali broj juvelira može da iznese. Zadatak je dodatno kompleksan kada je nadahnuće za kolekciju tkanina.
U slučaju pariske kuće Chanel, materijal po kome je najviše prepoznatljiv je tvid, specifična mešavina traka različitog rasporeda, organizovanih tako da se prepliću. Patrice Leguereau, kreativni direktor zaslužan za visoki nakit za Chanel upravo je bio nadahnut ovom tkaninom i želeo je da je predstavi putem dragog kamenja. Prva kolekcija inspirisana tvidom desila se 2020 godine, da bi sada došlo do druge iteracije. Leguereau je fasciniran tvidom još od kako je počeo da radi za Chanel 2009. godine, a kao jedna od najdražih uspomena mu je bila poseta arhivima, gde mu je Francois Lesage otkrio blago uzoraka tvida od perioda Gabrielle Chanel.
Materijal je ime dobio po maloj reci u Škotskoj, a Gabrielle Chanel ga je koristila u kolekcijama još od dvadesetih. U tom periodu, Chanel je bila u vezi sa vojvodom od Vestminstera i otuda polazi njena opčinjenost Velikom Britanijom i njenim nasleđem. Leguereau je u čast tvidu i Coco Chanel kreirao neverovatna šezdeset tri komada nakita, raspoređena u pet mini priča. Svaka od njih je inspirisana određenim amblemom, kao što su kamlije, lavovi i sunce.
Koktel-prsten, na primer, u centru ima narandžasti topaz, a okružuju ga žuti topazi i berili zajedno sa dijamantima koji kreiraju niti tvida. Od intenzivnijih koloracija, kao što su žuti i narandžasti topazi, crveni rubini, deo kolekcije je predstavljen tamnijim kamenjem, poput oniksa i safira.
Pored besprekornih lepota, koje slave nasleđe brenda, kolekcija je poduhvat sam za sebe, jer zahteva izuzetnu veštinu manipulacije metala kako bi pratio formu tela i pokrete. Kreativni direktor za nakit pokazao je na vešt način kako legat i kodovi brenda s lakoćom proističu iz jednog domena stvaralaštva u drugi. Uz pažnju na detalje i snagu uverenja.
Fotografije: CHANEL, Profimedia
Tekst: Marko Mrkaja
