Kuća Gucci predstavlja jedan od najsvetlijih primera uspešne transformacije od uspavanog italijanskog brenda, do modnog giganta koji beleži astronomski uspeh meren milijardama dolara. To je bio slučaj za vreme rada Alessandra Michelea i njegove estetike koja je spajala buntovno sa romantičarskim, dok se nova sudbina brenda i dalje predviđa posle njegovog odlaska. U istom trenutku desio se krajnje specifičan trenutak u kom su četiri italijanska brenda, svaki sa sebi svojstvenim nasleđem, promenili dizajnere i okrenuli novi list. Ferragamo, Bally, Missoni i Etro dobili su nove kreativne direktore koji će pokušati da brendove podmlade i adaptiraju duhu vremena.
NOVA GARDA U MILANU
Dok je Michaeleov Gucci i dalje povod za lamentiranje i setu, Rhuigi Villaseñor, samouki dizajner iz Los Anđelesa koji je pokrenuo brend Rhude, bio je nadahnut Gucci dizajnerom koji je postao sinonim za seksepil. Villaseñor je predstavio prolećnu kolekciju švajcarske kuće Bally koja je po svemu sudeći estetski dosta emitovala energiju senzualnosti Tom Forda iz ere kada je bio kreativni direktor za Gucci. Trend oživljavanja estetike devedesetih savršeno je pristajao dizajneru koji je u relativno malom broju izlaza predstavio široku stilsku amplitudu kombinacija koje govore o seksepilu i bogatstvu. Od košulja i farmerki od teksasa, kaputića od metalik kože, pa do maksi haljina od trikotaže sa prominentnim isečcima koji otkrivaju žensku figure, Villaseñor je iskazao entuzijazam, jednak onom koji se desio kada se sa jedanaest godina preselio iz rodnih Filipina u Los Anđeles.
Rhuigi Villaseñor
Marco de Vincenzo angažovan je na mestu glavnog dizajnera brenda Etro u maju prošle godine i kako bi se uzorci njegove prve kolekcije napravili imao je samo mesec dana da ih realizuje. Malo je reći da nije imao prilike da ide dublje u arhiv brenda sa bogatim nasleđem, a njegov debi predstavlja svojevrsni osvrt na neiskorišćene potencijale brenda. Etro je prepoznatljiv po paisley paternima i boho dugačkim haljinama koji su u de Vincenzovoj kolekciji izostali. Njegove estetske preference su u materijalima i odevnim komadima koji pokazuju strukturu, formu i imaju siluetu, a kolekcija bi se mogla definisati kao radikalni romantizam. Upravo u jasno čitljivoj formi se krije namera de Vincenza da modu italijanskog brenda približi mlađoj publici koja traži odeću koja se jasno čita i još jasnije mentalno uklapa sa drugim odevnim komadima. Kako bi se ostvario kontakt sa nasleđem brenda, dizajner je insistirao na luksuznim materijalima kao što je žakard.
Marco De Vincenzo
MLADALAČKA STRANA TRADICIJE
Nije samo de Vincenzo imao mlađu publiku na umu – njegov kolega Filippo Grazioli takođe je redukovao prepoznatljive kodove brenda za koji radi i predstavio varijantu koja je pročišćena, ali sa akcentom na senzualnost ženskog tela. Missoni žena u njegovoj interpretaciji je samosvesna, energična, a estetika koju je predstavio meša simplizam devedesetih sa ekspresivnim koloracijama osamdesetih. Grazioli se držao relativno malog broja formi, koje su bile ili midi dužina ili veoma mini, koje je prošetao u monohromatskim kombinacijama, te u jarkožutoj, magenta ružičastoj i cijan plavoj. Cik-cak patern koji simboliše tkanje materijala je prisutan, ali sa odsustvom kaleidoskopskog kolorita.
Filippo Grazioli
Maximilian Davis je svoj angažman za kuću Ferragamo započeo etabliranjem boje koja ima dvojako značenje. Za njega intenzivna nijansa crvene predstavlja boju zastave Trinidada odakle Davis potiče, a ista nijansa prisutna je kod cipela koje je firentinska kuća poklonila Marilyn Monroe. Od najranijih dana Salvatore Ferragamo je imao jake konekcije sa Holivudom i filmskom industrijom, te je Davis imitirao zalazak sunca na Sunset bulevaru i predstavio ga u vidu degradé materijala koji se našao kako na odevnim komadima, tako in a minimalističkim torbama. Davis se igrao proporcijama i formama. Od dobro ukrojenih odela, pa do leprišavih haljina sa ombre efektima, novi dizajner je krajnje uspešno izveo tranziciju legata brenda u moderno doba, za savremene konzumente. Ono što je za svaki od pomenutih debija isto jeste neverovatna želja da se nasleđe brenda monetarizuje. Prva tri pomenuta dizajnera vrlo smelo su redukovali količinu nasleđa koje su predstavili u debi kolekcijama, što ih donekle čini suvim, bez začina. Tamo gde je ova igra prisutna jeste u Ferragamo kolekciji gde nasleđe stoji rame uz rame sa savremenim duhom.
Maximilian Davis
VREME VELIKIH PROMENA
Ukoliko bismo morali da definišemo nit koja spaja kolekcije četiri nova dizajnera, ta nit bi bila redukovanje istorije brenda. Da li je nasleđe previše bremenit aspekt za moderne konzumente, pa ga je neophodno svesti na nekoliko osnovnih, najprepoznatljivijih elemenata? Marco de Vincenzo za samo mesec dana kreirao je kolekciju za Etro koja je predstavila novu direkciju strogih formi, dok je Filippo Grazioli ispred kuće Missoni stvorio mali broj formi koje su multiplicirane u CMYK koloracijama. Samouki Rhuigi Villaseñor za švajcarski Bally dao je svoju interpretaciju seksepila koji nalikuje na onu od Tom Forda. Maximilian Davis je ostao možda najviše dosledan nasleđu brenda i ta harmonija novog i starog je kod njega najevidentnija.
Priredio: Marko Mrkaja
Fotografije: Profimedia
